Vrh kao sudbina, od Romanije do uspeha u biznisu

Rođen u malenom selu na Romaniji, Mišo Deurić je od najranijeg detinjstva bio zagledan u njene vrhove, njima opčinjen. A Romanija ćudljiva, privlačna, legendama protkana. Snežne mećave, duboki snegovi, ljuti mrazevi. Divna sunčana leta i mirne, obojene jeseni. A iznad svega – vrhovi! Oni su već tada Miši Deuriću pokazali put - u svemu što radiš budi odlučan, budi najbolji i idi ka vrhu. Možda je to rodno mesto njegovog poslovnog načela: „Prvi je pobednik, drugi je vođa poraženih“. Sa punom svešću o tome da pobeda sama po sebi nije vrednost ako nije blagodatna za sve: vlasnike biznisa, kreativne saradnike, zaposlene i njihove porodice, ne manje za zajednicu i prirodu. Sa tom idejom je, već davne 1989. godine, prednosti i udobnosti državne službe, direktorske pozicije, zamenio za neizvesnost, izazove i odgovore privatnog biznisa. Jer, putevi do vrha, kako kaže, oštri su i opasni, a uspeh neizvestan. U tome i jeste draž pobede. To je romanijski nauk. Kada je njegova kompanija Deus system postala lider na tržištu papira i grafičkog repromaterijala, shvatio je da stvarnost može da prevaziđe i najsmelije snove o poslovnom uspehu, i tada je pomerio granice poslovnih planova. Odlučio je da krene u novi izazov - razvoj proizvodnje. Setio se onoga što je od svojih predaka naučio - svako oko sebe može da nađe i hranu i posao, i uspeh i zadovoljstvo, ako nauči da koristi ono što priroda ima, i ako svoje znanje neprestano usavršava. I tako je stigao do Fruške gore, impresioniran velikim potencijalima za razvoj voćarstva i vinogradarstva, i još više zadivljen lepotom i kulturnim i duhovnim bogatstvom fruškogorskih manastira. Sveta, a tako izdašna Fruška gora bila je idealno mesto za stvaranje kompanije „Atos Fructum“, najmlađe članice Deus Vusiness grupe. Kompanija je osnovana 2007. godine u Maloj Remeti na jugoistočnoj padini Fruške gore, transferom kapitala iz osnovnog biznisa. Voćnjak zauzima oko 100 hektara obradive površine pod jabukama, a u blizini voćnjaka je moderna, Ultra low oxygen hladnjača. Ovaj zasad je bio među prvim takvim zasadima u Srbiji, pravljen po ugledu na one u zapadnim zemljama, sa zaštitnim mrežama i sistemom za navodnjavanje. Na planiranju i održavanju voćnjaka radi tim inženjera, jedan od najboljih u ovom delu Evrope. Veliki broj sorti zadovoljava potrebe i najzahtevnijih ino tržišta. U blizini voćnjaka nalaze se i vinogradi i vinarija „Deurić“ u kojoj se sve vino proizvodi isključivo od sopstvenog grožđa. Vinarija je, iako veoma mlada - ima tek pet godina - već osvojila niz nagrada i priznanja, čak dvadesetak na međunarodnim takmičenjima. Za autentičnost i kvalitet vina garantuju ne samo ugled i čast porodice Deurić, već i jedan od najboljih enologa sveta, gospodin Dominique Delteil, konsultant vinarije. NJemu se dopala poslovna filozofija Miše Deurića i sada on sa vlasnicima ostvaruje zajedničke ambicije i snove da vino sa pečatom Deurić bude apsolutno autentično i u svetu prepoznatljivo po najvišem kvalitetu. Sedište matične firme Deus Business Group se i dalje nalazi u Dobanovcima, gde se nalazi i logistički centar od oko 15.000 kvadratnih metara skladišnog prostora. „Za uspeh u biznisu je, kao i drugim oblastima, pored rada i truda potreban i talenat. Da bi neko postao lider i da bi ga ljudi sledili, potreban je dar da intuitivno u svakoj situaciji pronađe najbolje moguće rešenje, i sposobnost da se često „provlači kroz iglene uši“. Pored znanja, neophodno je da čovek ima sposobnost gledanja unapred i sagledavanja šire slike, kao i briga za svoj tim i lično požrtvovanje, koje će poslužiti i kao primer. Biznis je, što mnogi ne mogu da shvate, davanje a ne uzimanje. Davanje sebe, proizvoda, pa čak i poklanjanje u nekim trenucima. Dva unutrašnja stuba koja drže kompaniju su kadrovi i razvoj, dok su dva spoljašnja stuba briga o široj zajednici i o prirodnoj sredini. Svaka firma koja želi da i dalje bude uspešna mora uvek imati u vidu ova četiri stuba na kojima počiva svaki biznis, svaka kompanija. Poslovni ljudi se, po mom mišljenju, dele u dve glavne, velike grupe. Prvoj pripadaju ljudi koji su u biznisu zbog gomilanja kapitala, iz halapljivosti. Drugoj grupi pripadaju ljudi koji su biznis shvatili kao neku vrstu arene u kojoj se pobeđuje. Pobeda moje ideje, kreacije, posla na tržištu, uvek me je vodila i stimulisala tokom čitavog radnog veka. Oni koji su u poslu zbog pohlepe su često u situaciji da prihvate i ono što ne bi trebalo, ponekad se nađu i na udaru zakona, i ne shvataju da uz pohlepu ne mogu biti na dobitku ni u biznisu, niti na nekom višem planu - čim neko nešto grabi i stiska samo za sebe, znači da mu to nedostaje i da nikada ne može imati dovoljno ma koliko grabio, i da nikada ne može biti zadovoljan ma koliko blaga nagomilao. A u tom slučaju, ni biznis ni život nemaju smisla“, rekao nam je Mišo Deurić. Porodične kompanije, u poređenju sa korporacijama, imaju niz prednosti, smatra Deurić. Žilavije su i uvek nose viziju osnivača. Međutim, imaju i slabu tačku - sukcesivnu tranziciju, odnosno prenos vlasništva i upravljanja sa jedne generacije na drugu. Po statistici sa Zapada, tokom tranzicije propadne oko 70 odsto porodičnih kompanija, dok samo 10 odsto dočeka drugi krug tranzicije. U više od pola slučajeva je problem u odsustvu komunikacije među članovima porodice. Sukcesivna tranzicija je stresan momenat za svaku porodičnu firmu i podrazumeva dugogodišnje pripreme. Mišo Deurić se dosta bavio izučavanjem te problematike i predupređenjem mogućih loših posledica. Uspeo je u tome tako što su njegova starija deca Mirjana i Mitar nasledila vlasništvo i upravljanje Deus Business Group-om, i veoma su uspešni u tome. „U početku je naravno bilo problema, ali ih je sve manje i mogu biti ponosan na činjenicu da moja deca stasavaju u dobre privrednike“, kaže Deurić, i dodaje: „Sa svojom novom porodicom započeo sam novi biznis kroz firmu `Široki horizont`, i nadam se da će moja mlađa deca, Aleksandar i Miloš, takođe jednog dana stasati u uspešne poslovne ljude. Firma je osnovana pre dve godine i njena svrha je projektovanje, izgradnja i upravljanje Eko-selom. U okviru Eko-sela će se nalaziti hotelski deo sa jedne strane i rezidencijalni deo, sa druge. Kuće koje se grade su za prodaju. Sva infrastruktura je već izgrađena, a selo će biti potpuno završeno za dve godine. U okviru sela će biti izgrađen i hotel sa velikim brojem sadržaja koji će biti dostupni čitavom Eko-selu. Svaka kuća u selu ima svoj parking i deset ari okućnice. Kuće su moderno projektovane i opremljene, izgrađene od ekoloških materijala - na primer, brvna koja su ugrađena u kuće su od kedrovine iz Sibira, koji stotinama godina oslobađa eterična ulja koja blagotvorno utiču na disajni i kardiovaskularni sistem“. Za kraj priče, reč-dve o preostalom stubu dobrog biznisa: brizi o lokalnoj zajednici i društvu. Kompanija je samostalno izgradila put i osvetljenje koji prolazi kroz voćnjake i vodi do Eko-sela, a koriste ga svi kao javno dobro. Drugi put kompanija je izgradila zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom, uz blagoslov vladike sremskog gospodina Vasilija. Već nekoliko godina kompanija pomaže selo Mala Remeta na različite načine, ovo nekada gotovo zamrlo i oronulo, skrajnuto fruškogorsko mesto je zahvaljujući tome ponovo živnulo, i tek će prodisati punim plućima, nadaju se ovde. Kompanija „Atos Fructum“ svako novorođenče Male Remete daruje sa po 500 evra, i jedino čime nisu zadovoljni je brzina kojom se prazni fond za novorođene. Ali, to je već zadatak koji kompanija ne može da reši i zato ga prepušta mladim porodicama Male Remete, sadašnjim i budućim stanovnicima ovog prelepog fruškogorskog sela.