Sečivo dublje u meso

Nije prošao ni dan nakon inauguracije Donalda Trampa, a američka alternativna muzička štampa već je proglasila ultimativnu himnu ere trampizma. Odmah se pojavio i spot: Apokaliptična mešavina crtaća inspirisanog Hijeronimusom Bošom i kolaža video snimaka u stilu Majkla Mura prikazala je svet koji se davi u brutalnosti, primitivizmu i potrošačkom smeću, uz statiranje čoveka narandžastog lica koji pred Kongresom polaže ruku na Bibliju i nešto izgovara. Botoksirano lice Amerike 21. veka dobilo je šlajmaru kakvu je dugo čekalo. Naziv pesme: Pure Comedy. Autor: DŽoš Tilman, poznatiji kao Father John Misty. Ko bi rekao da DŽoš Tilman to ima u sebi? Ovaj muzičar iz Rokvila u Merilendu prvi put je skrenuo pažnju na sebe kao bubnjar u sastavu Fleet Foxes, ali ubrzo je shvatio da mu je ovaj simpatični bend preuzak i odlučio je da promeni sve. Tako je nastao njegov muzički alter ego Father John Misty, neobuzdani enfant terrible alternativne muzičke scene. Sa albumom I Love You, Honeybear dobio je hvalospevne kritike, a među fanovima su mu bile Lejdi Gaga i Bijonse; sevnula su i poređenja s Filipom Rotom i Lenardom Koenom. Ipak, tek kada se pojavio njegov novi album Pure Comedy, svi su postali svesni da se pred njima nalazi veliki autor. Reklo bi se da je kao inspiracija na celom albumu poslužio rani Elton DŽon, ali sečivo ovog puta ide dublje u meso. NJegovi siloviti poetski naleti mogli bi da se porede s Dilanom, s tom razlikom što novo vreme zahteva i novu poetiku. Bacite pogled na vesti i shvatićete kakva je poetika u pitanju. Velečasni DŽon Misti brzo je shvatio da se ljudi koji slušaju njegovu muziku dele na one koji ga obožavaju i oni koji očima ne mogu da ga vide. „Ne čudi me da me se ljudi gade“, rekao je on za Gardijan. „Ni ja nisam svoj najveći fan. Kritike koje čujem danas iste su one koje sam slušao od roditelja, pastora i učitelja: da sam preglasan, da mnogo pričam, da sam opsednut samim sobom. To je sve isto sranje“. Bes koji Father John Misty izaziva i ne bi trebalo previše da čudi. Planeta zemlja? Samo bezbožni kamen koji odbija da crkne. LJudska rasa? „Dementni majmuni“ i „beslovesne životinje“. Političari? Klovnovi i siledžije. Religija? Prazna priča o zombijima i nebeskim devicama koju je napisala grupica mizoginih epileptičara. Internet civilizacija nema živaca za teme kojima se on bavi: Suptilnosti, nijanse i hod po liniji između ironije i iskrenosti. „Bes je postao nova zabava. Tviter za to i služi“, kaže on. To ga je i navelo da pre nekoliko godina potpuno napusti društvene medije. „Budući da sam osoba s depresijom, bilo je dana kada sam se budio i govorio: Danas neću sebi dozvoliti nijednu pozitivnu misao. Osećam bolesni užitak u tome da čitam na internetu o tome koliko me ljudi mrze. To nije normalno. A to je pozadina onoga što ljudi vide“, rekao je on. Zato je završetak pesme Pure Comedy tako efektan. Dok se niz ono botoksirano lice Amerike i ostatka sveta slivala pljuvačka, Otac DŽon je pesmu završio na najdirljiviji način, hodajući po samoj ivici oštrog noža zvanog patetika: Dok tako obitavamo usred nasumično razbacane materije koja zvrji u tami, na kraju priče imamo samo jedni druge. U iščekivanju srpske inauguracije, ovo nije loša poruka.