Artikulacija nemoći

Potvrđivanje međunarodnih sporazuma - čije nazive narodni predstavnici posle glasanja nisu znali ni da navedu, postavljanje poslaničkih pitanja, kao i amandmani na predloge zakona o biomedicinski pomognutoj oplodnji i o transfuzijskoj medicini, bile su teme početka aprilskog zasedanja Skupštine Srbije, prvog nakon kampanje za predsedničke izbore, osporavanja legitimnosti izbornog procesa i uličnih demonstracija „protiv diktature“. A upravo su dešavanja sa ulica prestonice obeležila atmosferu u zakonodavnom domu, čijim radom predsedava Maja Gojković i čiju smenu, po svemu sudeći bezuspešno, traže i demonstranti i opozicija. Odmah, međutim, po ulasku u parlament, opozicija je uspela da u delu sebi naklonjene javnosti izazove zgražanje, a u vladajućoj koaliciji i njoj naklonjenim medijima podsmeh. U navodnoj želji da „kroz institucije artikuliše“ zahteve sa ulice, ali međusobno razjedinjeni i neusaglašeni, opozicioni poslanici podneli su dve inicijative za smenu Maje Gojković - jednu, da se sve obavi po hitnom postupku, pokrenuo je DS, a drugu, da se ide po redovnoj proceduri, DJB. Zahtev demokrata potpisalo je ukupno 32 poslanika, ali da se raspravlja o njemu glasanjem je podržalo svega njih trinaest! Što se tiče ideje DJB, Gojkovićeva je rekla da s tim nema problem, da će o svojoj smeni zakazati posebnu sednicu, kojoj neće predsedavati jer želi da učestvuje u raspravi, ali i da ona neće biti održana pre subote 29. aprila. A onda dolaze prvomajski praznici... Opozicija je svoju nemoć, delom objektivnu, nametnutu zakonom brojki u parlamentu, ali delom i vrlo subjektivnu, zbog sopstvene dezorganizacije, ovih dana uspela da dokaže na još jednom primeru povezanom sa uličnim protestima. Predsednik Nove stranke Zoran Živković pozvao je sve sa demonstracija koji to žele da u zdanju Skupštine budu njegovi gosti i prate zasedanje sa galerije. Prvo su ga odbili i demonstranti i vlast - prvi nisu hteli da dođu, drugi nisu hteli da ih prime, sa objašnjenjem da je po poslovniku neophodno podneti zvaničan dopis. Živković je potom uspeo da se dogovori sa 47 demonstranata i da spisak s njihovim imenima pošalje Maji Gojković, ali ga je predsedavajuća ponovo odbila. Dok je lider Nove tvrdio da vlast „opstruiše komunikaciju građana s parlamentom, koji je njihov dom“, Gojkovićeva i njene partijske kolege iz SNS ponavljali su da samo poštuju procedure ne dozvoljavajući da se od zakonodavnog doma „pravi cirkus“. Oba pomenuta pokušaja opozicije s ciljem da kroz Skupštinu Srbije načini neku štetu vlasti i kanališe nezadovoljstvo uličnih protesta aktuelizovali su debatu koja je obeležila početak rada parlamenta - da li je istinskim protivnicima vlasti uopšte mesto tamo? Ili se učešćem u toj instituciji daje alibi režimu Aleksandra Vučića i maskira njegov duboko nedemokratski karakter? Učesnici demonstracija su preko društvenih mreža uglavnom pozivali stranke da bojkotuju parlament, mada, istini za volju, bez jasne ideje šta je alternativa, pogotovo jer su odbacivali svaku pomisao da u protestima udruže snage s političarima. Ali onda je sve zakomplikovao - Bojan Pajtić. Bivši predsednik DS podneo je ostavku na mesto narodnog poslanika, s porukom da „kao univerzitetski profesor ima obavezu da to učini, u znak podrške studentima, koji su izlaskom na ulice pokazali integritet, pamet i nepokolebljivu volju da ne priznaju legitimitet režima“. Pomalo zaboravljajući da posao poslanika u ovom sazivu praktično nije ni obavljao - niti je dolazio na plenarna zasedanja niti na sednice odbora - Pajtić je preko medija poručio da opozicija ostankom u Skupštini daje alibi ne samo Vučiću već i EU i SAD koji ga podržavaju. „Pokazalo se da je podnošenje amandmana ili zakonskih predloga apsolutno neproduktivno. Sada imamo dovoljno energije među građanima i mladim ljudima da se stvari menjaju, ali dok god opozicija sedi u parlamentu i daje legitimitet Vučiću, to se neće desiti. I ne samo to. Dokle god je tamo opozicija, i EU i SAD i drugi međunarodni faktori imaće alibi za tvrdnje da je Srbija demokratska država“, rekao je Bojan Pajtić, koji je prošlog septembra izgubio na unutarstranačkim izborima od Dragana Šutanovca i tada se povukao iz aktivnog bavljenja politikom. Šutanovac i Pajtić se nikada nisu najbolje razumeli, ali aktuelni lider demokrata za NIN kaže da ideje demonstranata razume. „Shvatam mlade ljude koji su, opravdano revoltirani propadanjem društva i otuđenjem države, svoj stav izneli na ulice. U tom kontekstu pojavio se i zahtev da parlamentarna opozicija napusti Narodnu skupštinu. Međutim, vođen političkim iskustvom i iskustvom iz regiona, uveren sam da bojkotom ne bismo postigli željeni efekat“. U DS se prethodnih dana vodila debata o ideji da se bojkotuje rad parlamenta do ispunjenja zahteva sa protesta, poput smene Maje Gojković, kao i celog RIK-a i REM-a, ali su se funkcioneri demokrata saglasili da takav potez ne bi nimalo uticao na rad vladajuće većine, naprotiv. „Svestan sam da je antipartijski sentiment prisutan u celom svetu, ali nažalost u Srbiji on vodi ka cementiranju jednopartijskog društva u kome je SNS novi SPS, a SPS novi JUL, i gde se u okviru paralelnog procesa svesno ili nesvesno uništavaju partije opozicije. Vučić bi bio najsrećniji našim napuštanjem parlamenta, jer bismo se samovoljno sklonili sa jedinog mesta gde može da se čuje drugačije mišljenje od njegovog jednoumlja“, smatra Dragan Šutanovac, uz zaključak da su građani na izborima dali mandat DS-u, a da je dužnost te stranke i svakog njenog člana da ozbiljnim radom vrate poverenje ljudi u politički proces i pluralizam. Razumevanje za ostanak opozicije u Narodnoj skupštini dolazi i iz krugova oko Saše Jankovića. Inicijator „Apela 100“ Dragan Popović kaže za NIN da u državi u kojoj se institucije sistematski uništavaju jedna od najvažnijih stvari je upravo borba za njih. „Iako postoje različiti načini kako se ta borba može voditi, svakako će biti mnogo teže ako bi i sama opozicija digla ruke od institucija i prihvatila da se potpuno povuče iz njih. Skupština Srbije je najviše zakonodavno telo u državi i tamo sede predstavnici građana koji su glasali na izborima. Samim učešćem na izborima, ma koliko oni bili neslobodni i nefer, Skupštini je dat legitimitet. Napuštanjem parlamenta u ovom trenutku ne bi se ništa dobilo, a borbom unutar tog tela može se bar delimično pružiti otpor urušavanju najvažnije institucije u Srbiji. Narodna skupština ne sme da bude prepuštena okupaciji vladajuće stranke, već mora na svaki legalan način da bude u što većoj meri vraćena onima kojima pripada – građanima Srbije”, uveren je Popović.