Novi vlasnici nove investicije

Vest da bi nemački gigant industrije generičkih lekova, Štada grupu, uskoro za čak 5,32 milijarde evra mogla kupiti dva privatna investiciona fonda, američki Bejn kapital i britanski Sinven, protumačena je kao moguć pozitivan pomak i u poslovanju vršačkog Hemofarma, koji je u sklopu Štade od 2006. godine. Nadzorni i upravni odbor nemačke kompanije prihvatili su zaista povoljnu ponudu od 65,28 evra po akciji, plus 0,72 evra po osnovu dividende - ukupno 66 evra po akciji. S obzirom na Štadino poslovanje poslednjih godina, tokom kojih je neto dug narastao na 1,2 milijarde evra, deluje da bi ponuđena cena, ako je na preporuku Nadzornog i Upravnog odbora u narednih nekoliko nedelja prihvati 75 odsto postojećih akcionara nemačke kompanije, mogla ne samo da zaustavi negativni trend, već i da pozitivno utiče na Štadine buduće bilanse. Tim pre što je deo ponude i investicioni ugovor, koji garantuje nova ulaganja i dalji razvoj ovog farmaceutskog giganta. Osim što su se izborili da sedište kompanije i posle preuzimanja ostane u Nemačkoj, za pozitivan odgovor čelnih ljudi Štade na ponudu dva fonda uticalo je i što su oni bili spremni da za 100 odsto akcija ponude cenu koja je 12,3 puta veća od očekivanog profita u tekućoj godini, dok je za farmaceutske kompanije uobičajeno da ponuđena cena bude devet do 11 puta veća od godišnjeg profita. Na kraju se ispostavilo da je ovo bio najveći investicioni ugovor koji je dosad ispregovaran u Nemačkoj, ali i najvrednije preuzimanje u poslednje četiri godine neke evropske kompanije, čijim se akcijama trguje na berzi. Pregovori su trajali oko šest meseci i počeli su trima ponudama – Sinvenovom, Bejnovom i Adventovom. Prva dva ponuđača su potom nastupila zajedno, dok se trećem priključila Permira. Govorkalo se da je za Štadu zainteresovana i kineska kompanija Šangaj fosun farmaseutikals. Presudila je bolja finansijska ponuda. Pojedini analitičari su ocenili da partnerstvo fondova u ovakvim akvizicijama ima smisla, jer konkurenti iz farmaceutskog esnafa uglavnom mogu da ostvare značajne uštede prilikom kupovine, što fondovima daje prednost u eventualnom cenovnom nadgornjavanju za preuzimanje kompanija. Isti izvori su sredinom marta pretpostavili da će fondovi moći da ponude do 58-60 evra po akciji, što znači da je utanačena cena dobrano prevazišla očekivanja, za čitavih 10 odsto. Generalni direktor i predsednik Upravnog odbora Štada grupe Matijas Videnfels izjavio je prošle sedmice u Vršcu da očekuje da će svi akcionari u narednih četiri do šest nedelja prihvatiti ponudu. Time će se, objasnio je, stvoriti i preduslovi za sprovođenje poslovnog plana kojim se za 2019. predviđa 2,7 milijardi evra prihoda i 590 miliona evra profita. Promena vlasništva ne podrazumeva promenu poslovne strategije, već njeno unapređenje, pa se mogu očekivati nove investicije, ne samo u Vršcu, već u celoj jugoistočnoj Evropi, poručio je Videnfels. Proces dalje internacionalizacije Štadinog poslovanja ne bi trebalo da naleti na mnogo prepreka, budući da je trenutna vlasnička struktura već prilično planetarno raštrkana. Akcionara ima 34.000, a najviše ih potiče iz Nemačke (68 odsto), iz SAD i Kanade ih je 22 odsto, a slede evropske zemlje bez Velike Britanije (18 odsto), Velika Britanija (devet odsto), a preostalih pet odsto drže akcionari iz preostalih delova sveta. Trenutno dve trećine akcija je u rukama manjih investicionih fondova. Generalni direktor Hemofarma i potpredsednik Štada grupe za jugoistočnu Evropu Ronald Zeliger naglasio je da je situacija u kojoj se Hemofarm sada našao slična onoj od pre jedanaest godina. Kao jedno od solventnijih srpskih preduzeća, Hemofarm se tada nalazio pred novim početkom, koji se naposletku iznedrio u jedan od retkih pozitivnih primera tranzicione privatizacije. Štada je 2006. preuzela 98 odsto ili 3,3 miliona akcija najvećeg domaćeg proizvođača lekova za 147 evra po akciji i ta akvizicija, vredna više od 475 miliona evra, i dalje je najveća nemačka investicija u Srbiji. Uz to, u međuvremenu je Štada u modernizaciju Hemofarma i obuku radnika uložila više od 200 miliona evra, tako da je vršačka fabrika postala ozbiljan „igrač“ i u međunarodnim okvirima. Otvorena je fabrika u Rusiji, otpočeo je izvoz u SAD, a dobro poslovanje je kulminiralo 2014. godine, kada je obim proizvodnje povećan za 13 odsto i kada je postignut novi rekord u proizvodnji od 4,4 milijarde jedinica proizvoda. Hemofarm je lider na domaćem farmaceutskom tržištu s učešćem od 34,3 odsto i najveći je izvoznik lekova s udelom od čak 79,1 odsto. Trenutno svoje proizvode plasira na tri kontinenta u 38 država. Zbog toga je i postavljen kao stožer novoformirane grupe za jugoistočnu Evropu u okviru Štada grupe, čime je Srbija postala centar regiona u proizvodnji lekova i pokriva sva tržišta od Mađarske do Albanije i od Slovenije do Bugarske. Da je plan da tako i ostane potvrđuje i šest miliona evra vredan objekat za kontrolu kvaliteta proizvoda, koji je otvoren pre pet meseci. Zato i ne čude uveravanja čelnika Štade da novi vlasnici iz Amerike i Britanije u Vršcu vide centar za razvijanje budućih eventualnih poslovnih uspeha. Niti će se, kako kažu, preduzeće cepati na manje jedinice, niti će se postrojenja seliti u druge države s povoljnijim poslovnim ambijentom. U vremenu sve veće socijalne nesigurnosti, raduje najava Matijasa Videnfelsa da 3.000 radnika u Hemofarmu i njihove kolege u još 30 zemalja sveta, u kojima Štada posluje, u naredne četiri godine neće morati da brinu, jer su se i potencijalni novi vlasnici obavezali da neće umanjivati radna prava, niti smanjivati plate zaposlenima, a obećali su i da će se u tom periodu „uzdržavati“ od otkaza, izuzev unapred planiranih. Teško da bi neko zaposlenima u bilo kojoj firmi u Srbiji ovih dana mogao da obeća više. Tim pre što će Štada, i ako dobije nove vlasnike, nastaviti da širi poslovanje u Vršcu.