Premijersednik

Mi nemamo državu. Nijedna institucija više ne funkcioniše. Ustav, najviši pravni akt kojim se uređuju odnosi u državi, kao i slobode i prava građana, u Srbiji je mrtvo slovo na papiru. Krši se svakodnevno na svim nivoima vlasti. Državni aparat sveden je na harač-službe. Građanin je ponižen i nezaštićen. Dvadeset i četiri sata na televizijama sa nacionalnom frekvencijom teče rijaliti program, pokazna vežba kakav tip podanika je ideal vlasti u Srbiji danas. Na tom projektu se danonoćno radi. Rezultat je hipnotisano biće u koje se prema potrebi upisuju aplikacije. Samo na taj način naprednjaci održavaju svoju vladavinu. Ustavni poredak Srbije ne brani se više u institucijama, koje su ukinuli oni koji bi trebalo da ih čuvaju, već na uličnim protestima studenata i građana. Jer, protestuje se da bi država bila država. Očaj koji je zavladao našom zemljom vlast ne može ugušiti silom. Narod je sve siromašniji i beznadežniji, i nema više šta da izgubi. Ipak, eksploziju nezadovoljstva koja bi mogla da ugrozi režim još uvek sprečavaju strah i apatija. Ono što vlast najviše plaši jeste spontanost protesta. I odsustvo organizatora. Na čije ime adresirati ponudu? Tolike ljude su kupili, pa misle da nema tog idola koji bi odoleo naprednjačkom mitu. Režimski mediji pokušavaju da isprovociraju studente i građane nazivajući ih „soroševcima“. Iz bogatog arsenala floskula taj epitet se najviše pominje. Zanimljivo. Sve manje je u upotrebi „plaćenici Zapada“. Tako će biti dokle god EU i SAD podržavaju Premijersednika koji zarad opstanka na vlasti ispunjava sve što Brisel i Vašington traže. Srbija je pretvorena u privatni posed. Samo smo na korak od hunte kada će građani nestajati preko noći. Ne, nije preterivanje. Svaka diktatura stiže puzajući. Generalna proba odsustva države održana je u Savamali 25. aprila prošle godine. Od tada traje pozorišna predstava u izvođenju Fantom teatra. Ako je bilo moguće u potpunosti isključiti državu za jednu noć, zašto to ne bi moglo i na duže, već prema potrebama Premijersednika? Kao u slučaju protesta studenata, tako i rušenjem objekata u Hercegovačkoj ulici, vlast igra na kartu zamora materijala. I zato se mora stalno podsećati na to kada i gde je čitava priča počela. A tamo gde je počela, tamo će se i okončati. Nukleus iz kojeg se krenulo je protest Inicijative Ne da(vi)mo Beograd. Veoma je važno da se taj plamen spontanog građanskog bunta održi. Pred nama je put kojim smo već jednom prošli. Do promene vlasti neće doći bez radikalizacije protesta. Nema tih izbora gde će naprednjaci mirno predati vlast kao što su to učinili njihovi prethodnici. I zato su beli listići 2012. bili glupost sa katastrofilnim posledicama. Srbija mora da stane. Građanska neposlušnost je jedini način da se smene naprednjaci. Obustaviti sva plaćanja prema državi koja je do savršenstva dovela tehniku zastarevanja sudskih procesa kriminalcima, a pleni imovinu građana koji nisu u stanju da plate račun za struju od stotinu evra. Uostalom, kada Više javno tužilaštvo plati kaznu koju joj je povodom slučaja Savamala izrekla Služba poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, neka tada i građani ispoštuju svoje obaveze prema državi. Stalno se potenciraju pogubne posledice vladavine demokrata, kao da su oni juče sišli s vlasti, a ne pre pet godina. U vreme demokrata nismo trčali lažne maratone. Sa gradonačelnikom koji ima lažnu diplomu ne čudi da je Beogradskom maratonu Evropska atletska federacija oduzela licencu, jer nisu isplaćivane nagrade pobednicima. Uostalom, većina umetničkih nagrada u Srbiji je preko noći, u tišini, ostala bez novčanog iznosa. Ko je to odlučio i kada? Kolika je ušteda? Kao godišnja plata učesnice rijalitija na radnom mestu savetnice u nekom ministarstvu; ili člana upravnog odbora kakvog javnog preduzeća; ili poslanika u Skupštini? Laž, manipulacija, pretnja i korupcija su četiri jahača apokalipse u Srbiji danas. Tim četvoropregom upravlja Premijersednik. To je naša država!