Šulc kurcšlus

Kad je onomad nemačka Socijaldemokratska partija (SPD) jednoglasno za kandidata za kancelara na septembarskim parlamentarnim izborima izabrala Martina Šulca, bivšeg predsednika Evropskog parlamenta, a rejting stranke potom primetno počeo da raste, na sve strane se govorilo o „faktoru Šulc“ - probuđenoj nadi da je stranka konačno našla dostojnog rivala dugovečnoj, ali već primetno umornoj kancelarki Angeli Merkel i njenim hrišćanskim demokratama (CDU). Prvi put posle mnogo vremena SPD se usudio da se nada kako bi možda - ako se sve karte poklope, i neizostavno uz pomoć drugih partija - mogao da CDU, s kojom se trenutno po drugi put u poslednje tri vlade zlopati u tzv. velikoj koaliciji - nekako istisne s vlasti. Tri uzastopna poraza na pokrajinskim izborima kasnije - od kojih je najbolniji usledio prošlog vikenda, u tradicionalnom socijaldemokratskom uporištu i sa 18 miliona stanovnika ubedljivo najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini, Severnoj Rajni-Vestfaliji - od „faktora Šulc“ nije ostalo ništa. CDU je osvojila 33 a SPD 31,5 odsto glasova, i sada je jasno da socijaldemokrate, nakon što nisu uspele da odbrane ni svoje glavno uporište, realno nemaju šanse da najesen na nacionalnom nivou osvoje dovoljno glasova kako bi makar teoretski otvorili mogućnost da budu stariji partner u nekoj drugačije sastavljenoj vladajućoj koaliciji (jer će i nova vlada, po svoj prilici, morati da bude koaliciona). Što onda znači da će, kao i 2005. i 2013, SPD morati da bira između daljeg gubitka identiteta u velikoj koaliciji, ukoliko funkcionalnu većinu drugačije ni tada ne bude nemoguće namaći, i odlaska u opoziciju. A Merkelova, koja je poslednjih sedmica opet živnula? Ona već može da bira komplet za četvrtu uzastopnu kancelarsku inauguraciju.