Tramp u staklarskoj radnji, sa nuklearkom u džepu

Može li biznismen da bude dobar predsednik? Naravno da može. Amerika je imala sedam predsednika-biznismena. Hari Truman je bio biznismen. Kao i Karter, i oba DŽordža Buša, Hardiing, Kulidž, Huver... Neke istorija pamti po dobru, a neke ni po čemu. Koliko je sad važno jesu li bili biznismeni? Ili se Tramp od svih njih razlikuje? Da priča gluposti - priča ih. Da menja izjave - menja ih. Ni to nije novo. Pa ipak, jedino se Tramp potpuno uklapa u rečenicu Montija Pajtona: „A sada, evo nešto sasvim drugačije!“ Koji bi američki predsednik mogao da otpusti direktora Ef-Bi-Aja a da neće javnosti da kaže - zašto? A sedam kontradiktornih izjava o smenjenom DŽejmsu Komiju, koje je Bela kuća dala u svega par meseci, Tramp objašnjava time što te izjave nije ni dao on, nego „njegovi surogati“. Što bi se u prevodu reklo - botovi. Dakle - idioti. Ko je barem pet minuta radio kod nekog uspešnog biznismena - sve mu je jasno. Za sve dobro što urade, zaslužan je On. Za sve njegove greške, krivi su - oni. Biznis se valjda jedino tako i može voditi, ali država svakako ne može. I tu je ta razlika: raniji predsednici-biznismeni postali su državnici, dobri ili loši, svejedno. Tramp nije. Sad, ruku na srce, možda je zato i pobedio na izborima. Jeste, menjao je izjave, pričao gluposti, ali je jedno bilo jasno: ovaj čovek hoće da izbaci sve porodične imperije iz Bele kuće, hoće da otvori prozore, da ojača Ameriku - a to ne može da bude loše. Kao što nije izgledalo loše da neko Tadiću oduzme vlast, kad ono - dočeka nas crnje i gore! No, vratimo se Trampu. Može li se Tramp promeniti, kao što su mnogi očekivali? Ne može. NJega odavno „drma“ sindrom veličine, što se često sreće kod ljudi uspešnih u jednoj oblasti, koji u jednom trenutku nekako zaključe da poseduju sve znanje ovog sveta. Nema te Darvinove teorije koju taj neće peticijom poništavati! Šta tek Tramp da radi, nakon što je zaradio desetak milijardi dolara, napunio sedamdeset godina i postao predsednik Amerike: ko će njemu da dokaže da nije u pravu? Već pri ulasku u Belu kuću, najavio je - na Tviteru - da u potpunosti menja strategiju nuklearnog naoružanja, koju će voditi „dok ne dođe vreme da se svet prizove pameti u pogledu nuklearki“! U razgovoru o tome da li bi Tramp zaista upotrebio atomsku bombu, MSNBC televizija je objavila reči jednog njegovog savetnika za spoljnu politiku, koji je nakon prvog sastanka prestao to da bude. U sat vremena, Tramp mu je, kažu, tri puta postavio isto pitanje, jednom baš ovako: „Kad već imamo atomsku bombu, zašto ne možemo da je upotrebimo?“ Kao da nikada nije čuo da snaga posedovanja atomskog oružja leži baš u tome da ga nikada ne upotrebiš! Kad se onda setim Hruščova, koga pamtim samo po tome kako udara cipelom po klupi u Ujedinjenim nacijama, stvarno mi dođe da tu scenu zauvek izbrišem iz glave i počnem o njemu da mislim isključivo kao o mudrom i staloženom vođi, koji je znao kako da ne upotrebi atomsku bombu. Zamislite da je Hruščov tada, poput Trampa, nebrojeno puta govorio: „Znam ja mnogo o nuklearnom oružju, moj ujka je bio profesor fizike na MIT (što je ekvivalent Lomonosovu) i puno mi je o tome pričao!“ Kao svaki uspešan biznismen, Tramp je uvek u ofanzivi i lako podnosi poraze. A kad je svom silom naterao kongresmene da glasaju o zakonu o zdravstvu - i propao - čitav karambol je objasnio rečenicom na kojoj bi mu i Monti Pajton pozavideo. Gledajući u kameru, naivno, kao dete, objavio je narodu: „Pa niko nije ni mogao da zna da je zdravstvo tako komplikovano!“ Nema deset godina kako je Bil Klinton zbog laži oko afere sa Monikom Levinski sramno završio političku karijeru. Kako to danas naivno i smešno deluje, dok se cela Amerika utrkuje da objasni - šta bi, od sedam Trampovih laži u vezi s direktorom Ef-Bi-Aja, ipak moglo biti istina? Da ne bude zabune, ne prizivam ja ni Klintona, ni Tadića, ni Hruščova, laka mu zemlja. Nego razmišljam, koja bi zemlja prva mogla Trampa da razljuti, i ko će onda imati sreće da ostane živ i pročita poruku na Tviteru: „Ujka nije bio u pravu. Da sam njega slušao, ovaj svet se nikad ne bi prizvao pameti!“