Nedovoljno kontrolisano tržište kapitala

Energoprojekt holding a. d. je od osnivanja i tokom svih 65 godina rada uvek zauzimao poziciju lidera sposobnog da realizuje najkomplikovanije projekte i u zemlji i u svetu. To potvrđuje podatak da se, iz godine u godinu, investitori iz 20 zemalja sveta opredeljuju i ovoj kompaniji poveravaju projektovanje i izgradnju velikih, kapitalnih infrastrukturnih objekata. Zbog skoro sedmodecenijske uspešne istorije ime Energoprojekta je vrlo poznato širom planete, dok je kao jedina firma koja je preživela sve nedaće u proteklih 25 godina, vrlo važan činilac oporavka građevinske grane Srbije, posebno imajući u vidu najavljene ogromne investicije u infrastrukturu Srbije i zato što ima kapacitet da integriše niz domaćih firmi i domaće proizvodne kapacitete građevinskih materijala za realizaciju dobrog dela ovih investicija. I ranije je bilo dosta informacija o pokušajima preuzimanja Energoprojekta, na što je javnost uvek uznemireno reagovala, pogotovo što se zna da su mnoge naše velike graditeljske kompanije zbog loše privatizacije prestale da rade ili su u stečaju, a hiljade radnika je ostalo bez posla. Na proslavi 65 godina od osnivanja Energoprojekta, i premijer Aleksandar Vučić je doslovno izjavio: „Šta god da je u pitanju, bilo da je reč o putevima, visokogradnji, uvek isti odgovor - Energoprojekt. Pronađemo mi još nekoga, ali je ova kompanija tu uvek. Hvala i vama što se ne odričete svoje države i što ne bežite.“ Dodao je i: „Pošto znam da su neki hteli da preuzmu Energoprojekt, da vam kažem da mi tu nameru nemamo. Samo želimo da radite, zarađujete, da poreze plaćate i da u narednoj godini ostvarite veći profit od 20 miliona evra.“ Da li je u toku novi pokušaj, da li je ova informacija tačna, i kako bi se preuzimanje odrazilo na akcionare, Republiku Srbiju, zaposlene kao i na sve subjekte koji su povezani sa Energoprojet holdingom i kakva je pozicija države u svemu tome, pitamo generalnog direktora a. d. Vladimira Milovanovića. „Na Beogradskoj berzi, početkom februara ove godine, najpre smo identifikovali transakcije sa velikim paketima akcija između poznatih prodavaca, višegodišnjih akcionara Energoprojekta, i nepoznatih kupaca skrivenih iza custody računa i nameru manipulacije snižavanja vrednosti akcija Energoprojekt holding a.d. U tri dana ostvaren je promet akcijama jednak godišnjem prometu tokom 2016. godine, pod prilično upitnim okolnostima. Usledio je pad vrednosti po akciji, ali smo brzo reagovali kupovinom sopstvenih akcija u vrednosti od milion evra i zaustavili i preokrenuli trend promene vrednosti akcija. Vrednost akcija je počela da raste. Ubrzo smo shvatili da je sve to što se dogodilo deo većeg plana koji potencijalno ima za cilj tzv. neprijateljsko preuzimanje. Za nas koji radimo i stvaramo celog života u Energoprojektu, ’neprijateljski akcionar’ je onaj akcionar koji se trudi da sakrije svoje postojanje i aktivnosti na berzi, verovatno iz razloga što se za kupovinu akcija koristi novac upitnog porekla ili su namere nakon preuzimanja kontrole destruktivnog, a ne razvojnog karaktera. U strukturi postojećih akcionara, osim Republike Srbije koja poseduje 34% akcija, ne prepoznajemo akcionara koji bi mogao da ima strateški značaj za rast i razvoj poslovanja Energoprojekta u budućnosti.“ Da li smatrate da se akcijama legalno trgovalo? Promptno smo reagovali i o svim saznanjima obavestili Komisiju za hartije od vrednosti i dostavili, po nama, dovoljne dokaze da su u transakcijama učestvovala povezana lica koja su to učinila sa namerom izbegavanja zakonom propisanih obaveza. Naravno, alarmirali smo i druge institucije Republike Srbije da se utvrdi ko, sa čijim novcem i sa kojim ciljem iz potaje ovo radi. Teret dokazivanja je sada na tim institucijama, koje osim što treba da postupaju po zakonu treba da imaju u vidu potencijalni gubitak vrednosti kapitala države u Energoprojektu, ali i ostale štete koje mogu pretrpeti i svi ostali akcionari, zaposleni, banke, investitori Energoprojekta i mnoge firme koje sarađuju s nama. Reč je o stotinama pravnih lica i hiljadama ljudi i njihovih porodica i u Srbiji i van Srbije. Dakle, šira društvena zajednica. Borimo se svim pravnim sredstvima i nadam se da ćemo pobediti i u ovom za Energoprojektovu budućnost važnom trenutku. Verujemo u rad institucija i nestrpljivo očekujemo njihove nalaze. Kakvo je vaše mišljenje o Beogradskoj berzi i tržištu kapitala u Srbiji? Platili smo veliki danak izlaskom na berzu prilikom osnivanja Beogradske berze, kao i mnoge druge kompanije koje su u međuvremenu preuzete i delistirane, a od kojih većina danas ni ne postoji ili je u stečaju. U nekoliko ranijih pokušaja preuzimanja Energoprojekta uspešno smo parirali i opstajali. I pored takvih događaja mi poslujemo uspešno, ali izgleda da još uvek plaćamo cenu nedovoljne kontrole na tržištu hartija od vrednosti I manjkavosti srpskih zakona kojima se ova oblast reguliše. Tržište kapitala i hartija od vrednosti u Srbiji se nedozvoljivo sporo razvija i regulatorna tela i pravosudni sistem nisu kadri da učine preko potreban iskorak u cilju sprečavanja (ne)dozvoljenih malverzacija na tržištu i finansijske i poslovne štete koje te malverzacije proizvode. NJegovim efikasnijim uređenjem Srbija i firme listirane na berzi mogle bi da prikupe najjeftiniji investicioni kapital. Kada bi ovaj segment tržišta bio bolje uređen, vrednost akcija Energoprojekta na berzi bi sasvim sigurno bila viša od sadašnje, jer bi se na berzi našli profesionalni investitori koji umeju da procene u koje hartije vredi ulagati. Tada bi bilo logično da vrednost jedne akcije Energoprojekta bude viša od knjigovodstvene vrednosti koja sada iznosi preko 1.700 dinara, dok tržišna vrednost osciluje između 1.400 i 1.500 dinara. Profesionalni i transparentni investitori prepoznaju da na Beogradskoj berzi sa malo novca može da se indukuje i veliki pad i veliki rast vrednosti akcija bilo koje listirane firme, što samu berzu čini neatraktivnom, pa nije ni čudo što nema dovoljan broj ozbiljnih investitora. Uostalom, ima mnogo prepoznatih zloupotreba i u prošlosti, koje nisu sankcionisane. Da li je još uvek aktuelna informacija da bi Energoprojekt mogli kupiti Kanađani? Ne. Ni tada ni sada kao generalni direktor nisam se bavio prodajom Energoprojekta, jer prosto nemam mandat da se time bavim niti su naši akcionari imali takvu inicijativu ili doneli takvu odluku na Skupštini akcionara. Veliki broj naših akcionara je zadovoljan vrednošću akcija i dividendom, jer na uloženi novac imaju više prihode nego od kamata u bankama, a potencijal rasta vrednosti akcija uz rast prihoda i dobre poslovne rezultate je izvestan. Jedan broj akcionara, fizičkih lica, pribojava se scenarija koji je više puta viđen u Srbiji, kada su sa privredne mape nestajale velike domaće inženjering i graditeljske firme ukoliko su privatizacioni vlasnici postali sumnjivi privrednici ili pojedinci. Gde su danas GP Rad, Trudbenik, Komgrap, PIM, Napred, Minel, Termoelektro i mnoge druge nekada vrhunske graditeljske firme. Nasuprot prodaji, imam mandat i zakonsku obavezu da preduzimam sve moguće pravne radnje da sprečim da Energoprojekt padne u ruke vlasnicima koji nemaju kapacitet da ga dalje razvijaju, a imaju oprobano iskustvo da uništavaju, i da štitim interese svih ostalih akcionara i zaposlenih. Pošto je država Srbija najveći akcionar, da li smatrate da ona posvećuje očekivanu pažnju Energoprojektu? Ne očekujemo da država zato što je naš akcionar radi poslove za koje smo mi u Energoprojektu plaćeni, ali očekujemo da kao najznačajniji akcionar institucionalno zaštiti na prvom mestu svoj kapital od netransparentnih pokušaja nekih skrivenih akcionara da se nanese šteta svim ostalim akcionarima, pa i samoj državi. Da imamo bilo kakvu povlašćenu poslovnu poziciju zbog toga što je država naš akcionar verovatno ja ne bih ni davao ovaj intervju koji za cilj ima da se šira javnost informiše o događajima vezanim za Energoprojekt. Ja i svi mi u Energoprojektu samo radimo svoj posao, ugovaramo, projektujemo, gradimo, zapošljavamo i to sve u skladu sa zakonima i propisima i Srbije i 22 zemlje u kojima trenutno radimo. Bilo bi dobro, i za Energoprojekt, da kažete nešto o tome kako se stalno plasiraju informacije kako država mnogo investira u infrastrukturu, a zna se da, uglavnom, poslove dobijaju strane firme. Investicione mogućnosti naše države su limitirane, a zahtevi za investicije koje proističu iz pretpristupnih pregovora za članstvo u Evropskoj uniji su veliki. Velike su i štete od uništene infrastrukture i industrije, zbog sankcija, rata i bombardovanja i promašenih tranzicionih privatizacija. U tim uslovima, pored evropskih fondova i kredita raznih razvojnih banaka, država mora da pribegne i bilateralnim kreditnim aranžmanima koji sa sobom donose i strane firme koje imaju ulogu glavnih izvođača radova. Da bi se otvorio bolji prostor za angažovanje domaćih firmi pod boljim finansijskim i komercijalnim uslovima, za početak bi bilo potrebno da se u ugovorima sa stranim kreditorima bolje, preciznije i potpunije definišu uslovi pod kojima se realizuju komponente ugovora koje su opredeljene da ih realizuju domaće firme. To znači da vrednost te komponente treba da bude realna tržišna vrednost, a uslovi ugovaranja prihvatljivi za veći broj firmi. Nije problem da domaća firma bude i podizvođač stranoj, ukoliko su uslovi ugovora takvi da mogu da se plate svi troškovi i da se ostvari primeren profit. Profit donosi razvoj poslovanja, smanjenje sive ekonomije i veće zapošljavanje. Posao na izgradnji Beograda na vodi dobio je Štrabag, da li je Energoprojekt mogao da uradi te poslove? Nažalost, na upravo okončanom tenderu za dve nove stambene kule Energoprojekt je ponudio višu cenu od Štrabaga i izgubio posao. Da nismo mogli da uradimo posao ne bismo ni učestvovali na tenderu. Ostaje nam da poželimo konkurenciji uspešan početak radova i da se pripremimo da na narednim tenderima za izgradnju tržnog centra i kule „Beograd“ na projektu Beograd na vodi mi pobedimo konkurenciju. Po nekim procenama većine ekonomista u Srbiji, očekuju se loši rezultati u građevinarstvu. Može li Srbija brže privredno da raste bez bržeg razvoja domaćeg građevinarstva? Građevinarstvo može da bude motor razvoja ekonomije u velikoj meri i po mom mišljenju sa povećanjem investicija u svim infrastrukturnim sektorima i aktivaciji privatnih investitora, Srbiju očekuje investicioni bum u građevinarstvu i značajan doprinos građevinarstva rastu BDP-a Srbije. Efekte koje ekonomisti ocenjuju kao potencijalno loše, mogli bi da budu bitno drugačiji i pozitivniji ukoliko bi se aktivnije i efikasnije radilo na suzbijanju sive ekonomije i „rada na crno“, kao i većom kontrolom transfernih cena između stranih firmi i njihovih filijala i pravnih lica preko kojih posluju u Srbiji. Dodatno, mora doći do unapređenja uslova rada koje obezbeđuju poslodavci i povećanja cene rada i usluga u građevinarstvu, jer je radna snaga već u priličnoj meri migrirala na teritoriju Evropske unije i drugih zemalja gde je znatno bolje plaćena na kraći rok. Poboljšavanje uslova doprineće da se dobar deo onih koji su otišli vrati i radi u svojoj zemlji. Koliko je Energoprojekt angažovan u Srbiji i inostranstvu? Prosečno godišnje ostvarujemo 2/3 prihoda u inostranstvu, a 1/3 u Srbiji. S obzirom na rast investicija u Srbiji, trenutno je ovaj odnos promenjen u korist poslovanja u Srbiji, koji je sada na nivou od oko 45% učešća u ukupnim prihodima. Ugovaranje više posla kod kuće i rast prihoda na domaćem tržištu omogućava Energoprojektu veći rast poslovanja na inostranim tržištima uz otvaranje novih radnih mesta. Što više budemo radili kod kuće, još ćemo više raditi u inostranstvu, iako su ekonomije u mnogim zemljama u razvoju gde mi radimo vrlo uzdrmane usled globalne ekonomske krize i poremećaja cena nafte, gasa i ruda. Kako biste okarakterisali poslovnu politiku vašu, to jest Energoprojekta? Ovo je vreme promena u načinu razmišljanja, razumevanja novih tehnologija i njihovog korišćenja. Dok nastojimo da ostvarimo godišnje i srednjoročne poslovne planove i ispunimo očekivanja naših akcionara i zaposlenih, uporedo moramo i da menjamo neke stare navike u skladu sa tehnološkim razvojem i inovacijama koje sve više postaju sastavni deo posla i života. Neophodno je ulagati u nove generacije stručnjaka i pripremiti firmu za izazove koje sa sobom donosi buduće vreme i nova industrijska revolucija koja je u toku.