Dani i noći u muzejima

Kada je 2005. osnovana umetničko-produkcijska grupa Noć muzeja, koja je tada prvi put i organizovala istoimenu manifestaciju, kulturne okolnosti u Srbiji bile su sasvim drugačije od današnjih. U dnu društvenih prioriteta nakon dvehiljaditih, posebno posle 2003, kultura je samo u pojedinim segmentima uspevala da hvata korak sa evropskim i svetskim tokovima. Takva situacija se dobrim delom odnosila na muzeje, čija dobro promišljena, ali nemodernizovana socijalistička organizaciona i prostorna struktura, često nije mogla da iznese rezultate koji bi bili po merilu novog milenijuma. Muzejska mreža Srbije, kao i državna kulturna politika, zbog izolacije su devedesetih bile izuzete iz krupnih promena koje su se tada dešavale u evropskoj kulturi, u okviru koje su muzeji imali vodeću ulogu. Spektakularizacija kulture, kao forma koju je iznedrio liberalni kapitalizam u svom zenitu, doprinela je da deseta decenija 20. veka bude vreme do tada nezabeleženih poseta, a takvi rezultati muzejske delatnosti pravi reprezent uspeha novog svetskog kulturnog koncepta. Sa svešću o tim promenama i iskustvom rada u advertajzingu, organizatori manifestacije Noć muzeja vladali su neophodnim komunikacijskim alatima koji su im pomogli da novi koncept primene u Srbiji. Kao osveženje u pristupu, koncept su odmah prepoznali i mediji, čiji su se imperativi posle dvehiljaditih kretali u potpuno identičnom pravcu. Rezultati su bili merljivi. Jednom godišnje gotovo nevidljiva muzejska mreža dominirala je u medijskim izveštajima, a poseta muzejima je za nešto više od decenije od 20.000 u prvoj Noći muzeja porasla na impozantnih pola miliona. Ovakva ekspanzija imala je i svoje slabosti. Prenaglašena potreba za spektaklom, senzacijom, ekskluzivnošću, pritisak koji su organizatori trpeli da u program uključe i sadržaje koji su ponekad bili banalizacija muzejskih aktivnosti, udruženi sa promenom u doživljaju liberalnog koncepta kulture kao dobrog rešenja, doveli su do nezadovoljstva najznačajnijih muzejskih institucija. Rukovodstva Narodnog muzeja, Galerije Matice srpske, Muzeja savremene i Muzeja primenjene umetnosti, Prirodnjačkog, Etnografskog, Istorijskog muzeja Srbije i Muzeja istorije Jugoslavije uz podršku strukovnih organizacija, obustavljaju svoje učešće na manifestaciji Noć muzeja i 2015. osnivaju novu: „Muzeji Srbije – 10 dana od 10 do 10“. Povezujući datume bitne za muzejsku struku: 18. maj, međunarodni Dan muzeja, 20. maj, Evropska Noć muzeja (koju prati i Noć muzeja) i Nedelju muzeja kao autentičnu muzejsku aktivnost osnovanu 1954. u vreme socijalističke Jugoslavije, najznačajnije strukovne institucije Srbije nastoje da afirmišu široku lepezu muzejskih aktivnosti u cilju poništavanja nastalog stereotipnog doživljaja muzeja kao institucija koje žive samo u Noći muzeja. Zbrka koja je nastala među posetiocima obe manifestacije, zbog toga što se učešće u jednoj manifestaciji plaća (Noć muzeja, ovogodišnja cena je 450 dinara), a u drugoj ne (Muzeji Srbije), navela je organizatore Noći muzeja da od 2015. unesu izmene u funkcionisanju. Uveden je programski savet, u kojem su ove godine Branislav Mitrović, Nebojša Bradić, Radina Vučetić, Borut Vild i Mrđan Bajić, koji prosejava kvalitet sadržaja i usmerava akcente manifestacije. Krajnji rezultat su dva profilisana događaja – jedan muzejski koji u deset dana afirmiše muzejsku razmenu kao važnu institucionalnu aktivnost, i drugi jednodnevni, koji skreće pažnju na kulturne vrednosti koje su pohranjene u vanmuzejskim institucijama.