Samo pokret

Srećom po Sašu Jankovića, udruženje pod imenom Slobodni građani Srbije već postoji. Ekskluzivitet koji proizlazi iz imena pokreta koji je bivši ombudsman osnovao u nedelju 21. maja implicira da su neslobodni građani svi koji ostanu izvan njegovog članstva, i nije jedino što se neuspelom nazivu zameralo. A gde su građanke, sitničarila je kritika uzalud, jer je nemogućnost da se pokret registruje brzo zametnula sve jezičke dileme. Bojan Pavlović iz Novog Sada nepunih mesec dana ranije, 24. aprila, registrovao je istoimeno udruženje građana, koje je, po statutu, nevladino i neprofitno, osnovano „radi ostvarivanja ciljeva u oblasti informisanja građana o svim bitnim pitanjima i aspektima društvenog života i u oblastima saobraćaja, obrazovanja, kulture i umetnosti“. Nakon što je, na svom nalogu na Tviteru objavio ovu, po njemu, „interesantnu“ novost, Janković je umirivao simpatizere da će stvar biti rešena. Ali čak i ako je reč o marketinškoj diverziji ona je uspela makar da buduću potencijalno najveću opozicionu organizaciju na samom startu učini neozbiljnom otvorivši pitanje zašto niko od stručnjaka iz Jankovićevog okruženja (a u pravnim poslovima stručnjak je i on sam) nije proverio dostupnost imena pre nego što je organizacija osnovana. Iz velike verovatnoće da, ipak, nije reč samo o nesmotrenosti Jankovićevih pomoćnika proizlazi, nažalost, i potreba da reč sloboda, na koncu, ostane u imenu novoosnovanog pokreta. Prve čestitke kolega iz opozicije nisu obeshrabrujuće za plan bivšeg ombudsmana da se sva opozicija okupi oko Slobodnih građana Srbije. „Postojaće dve političke opcije u Srbiji. Jedna okupljena oko Aleksandra Vučića i druga koja želi budućnost bez straha, pritisaka, ucena, bez kriminala i koja će biti okupljena oko nas“, kazao je Janković na osnivačkoj skupštini na kojoj je usvojen Statut organizacije. Jednoglasno, osim predsednika, izabrano je i Predsedništvo koje čine aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović, novinar Srđan Škoro, reditelj Goran Marković i akademik Dušan Teodorović. Kako se, recimo, Demokratskoj stranci, čiji funkcioneri su najavili da početak razgovora o nastupu na beogradskim izborima očekuju odmah po osnivanju ovog pokreta, isplati da, nakon uloge „nužnog zla“ u predsedničkoj kampanji, nastavi utapanje u novoosnovani pokret - pitanje je na koje će odgovor ionako dati igra koju bude odlučio da vodi „presto“. Između lažne i prave opozicije, raspodele dobiti i tabloidnih mina - računica je na strani Jankovića koji je od Vučića osvojio više glasova u tri beogradske opštine i ukupno 24,10 procenata glasova u glavnom gradu, gde su predstojeći izbori test za aktuelnu vlast. Ne znači da bi se taj potencijal automatski preneo i na kandidata koga Janković izabere za Beograd, ali obezbeđuje dobar pregovarački start. Prvu skupštinu pokreta činila su 62 osnivača, mahom potpisnici Apela 100 koji je Jankovića faktički kandidovao za predsedničke izbore, a među njima nije bilo predstavnika Nove stranke Zorana Živkovića, koji je, prema najavama, trebalo da uđe u pokret, kao ni predstavnika drugih partija. Pokret pruža veću mogućnost od stranke da se u okviru istog vrednosnog sistema prevaziđu podele u društvu, objašnjenje je osnivača zašto nije osnovana partija nego pokret, a u realnosti su poslednji parlamentarni, pa predsednički izbori pokazali da poverenje građana u stranke dramatično pada. U antiestablišment raspoloženju prepoznaje se veća dobit nego što je potencijalna šteta od nedostatka stranačke infrastrukture. Za svaki slučaj, pokret Slobodni građani Srbije najavljuje osnivanje i lokalnih odbora, a nije isključeno ni da bi volonteri iz ubeđenja bili efikasniji od vojske koja radi za stranačku funkciju. Na izbornoj skupštini Janković je dopunio svoju platformu iz predsedničke kampanje, postavivši borbu za socijalnu pravdu i protiv nejednakosti uz još nekoliko glavnih ciljeva. Najvažniji zadatak za drugoplasiranog kandidata predsedničkih izbora koji pobedniku nije čestitao jer je smatrao da ni kampanja ni izbori ni mediji nisu bili fer, ako i sam ne veruje da je trenutno u zenitu moguće podrške - morao bi, ipak, biti da se zauzme za uslove i utakmicu kakvu priznaje.