Narko-dileri slave pobedu, ministar ih je zaštitio

Suspenzijom i hajkom koju vode protiv mene, dat je vetar u leđa svim kriminalcima i narko-dilerima koje sam hvatao i oni slave pobedu. To je država dozvolila. Narko-dileri u Bačkoj Palanci čekaju još konačan ishod mog slučaja, da vide da li su uspeli da me sklone iz grada i sa tog posla“, kaže u intervjuu za NIN policijski inspektor Dalibor Karanović, suspendovan sa dužnosti inspektora za droge u Bačkoj Palanci, jer je navodno loše postupao prilikom privođenja sina Zvezdana Jovanovića, osuđenog za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Sve je počelo pismom koje je Jovanović uputio ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, sa pretnjom „obuzdaj svoje besne pse“. Usledila je Karanovićeva suspenzija. Iako je policijskoj upravi prijavljen čitav niz pretnji narko-dilera koje ovaj policijski inspektor dobija nakon ovog slučaja, već mesec dana niko ne vodi istragu, niti je iko od onih koji su mu pretili saslušan. „Moja suspenzija je poruka policajcima širom Srbije da ne hvataju dilere, jer sledi njihova osveta. Ovo je najveće poniženje koje sam doživeo kao policijski inspektor i kao čovek. Očekivao sam da ministar policije Nebojša Stefanović stane na moju stranu, bilo bi to normalno, da su me podržali u radu, da sam adekvatno nagrađen, kao što mi je bilo obećano, a ne da iznose laži, neistine, presuđuju i osuđuju, a još nije završen predistražni postupak“, kaže on. Ministar Stefanović je postupao protiv vas po prijavi čoveka koji je osuđen na izdržavanje kazne za ubistvo premijera Đinđića? To se jasno vidi iz dokumenta koji imate pred sobom, dokumenta Sektora unutrašnje kontrole od 15. 3. 2017, „Izveštaja o izvršenim proverama navoda iz podneska osuđenika Zvezdana Jovanovića“. U prvom zaglavlju piše: „Sektoru unutrašnje kontrole 20. 2. 2017. od strane kabineta ministra dostavljen podnesak osuđenika Zvezdana Jovanovića kojim izražava nezadovoljstvo postupanjem prema njegovom sinu Nemanji Jovanoviću, prilikom privođenja zbog utvrđivanja identiteta“. Iako se izjave 11 svedoka datih Unutrašnjoj kontroli i opštinskom javnom tužiocu Bačke Palanke ne poklapaju, presuđeno mi je još u pretkrivičnom postupku, iako je opštinski tužilac, kao što je i navedeno u dokumentu Sektora unutrašnje kontrole, izjavio „da nema elemenata krivičnog dela“. Ovo je udar na kompletnu policiju. U rečima podrške koje su stigle kroz peticiju mojih 90 kolega iz stanice i policijskih sindikata čita se ista rečenica: „Svi smo izdani“. Šok je izazvala izjava državne sekretarke. Biljane Popović Ivković? Da. Ona mi je, bez suda, presudila. Izjavila je javno da sam repetirao pištolj na sina Zvezdana Jovanovića, ubice premijera. Rekla da sam kriv, bez suda i sudija. A nije iznela činjenice iz postupka gde prvi taj oštećeni nije to rekao pred opštinskim tužiocem. U izveštaju opštinskog tužioca piše da je Nemanja Jovanović na pitanje tužioca da li sam repetirao pištolj, prislonio mu ga na glavu, maltretirao ga, i naredio mu da se skida, odgovorio da nisam. U pasusu ispod toga piše i da je Nemanja Jovanović izjavio tužiocu da nije zainteresovan za krivično gonjenje. Verujete li da je izvršen pritisak na Unutrašnju kontrolu? Svima je jasno o čemu se radi. Ako Jovanović kaže pred tužiocem da nisam počinio delo za koje me terete, a proces ne okončavaju, jasno je da je reč o pritisku. Odakle, ne znam. Ukoliko se ovako postupa sa mnom, policijskim inspektorom, jednim od najnagrađivanijih s obzirom na količinu zaplenjenih narkotika, šta drugi građani mogu da očekuju? Šta može da im se desi, ako neko odluči da ih proglasi krivim mimo zakona, i stane na stranu narko-dilera i kriminalaca? Nisam problem samo ja, iza mene stoje hiljade izneverenih policajaca. Jedini koji je stao uz mene pored mojih kolega i sindikata je narodni poslanik Balša Božović. Ali kad god bi on pokrenuo ovo pitanje na Skupštini, ukinuta mu je reč, ili isključivan mikrofon. Ministar brani izvršioca pet krivičnih dela vezanih za narkotike, koliko ih ima sin Zvezdana Jovanovića, koji je dva puta pravosnažno osuđen. A mene, koji sam bio u 2016. nagrađen osam puta, pred kraj prošle godine proglašen za policajca godine, da bi posle pisma Jovanovića to bilo stopirano, proglašava krivcem. Tog dana sam radio isto što i sedam godina unazad, na isti način obavljao svoj posao. Stajući na stranu kriminalaca, ministar je omalovažio sav moj rad i ne samo moj, već kompletne policije. Izigrane su institucije države i zakon jer je državna sekretarka MUP-a javno iznela zaključak, pre okončanja procesa, da ste počinili krivično delo? Ministrova državna sekretarka Biljana Popović Ivković me osudila bez suda. Stavili su mi na teret krivično delo, javno. Presudili su lično, izigravajući državne institucije i zakon. Državna sekretarka je iznela navode iz izveštaja Sektora unutrašnje kontrole koja je postupala po nalogu ministra a po zahtevu Zvezdana Jovanovića. Nije me tužilac osudio, a ona jeste. Pitanje je zbog čega? Zašto su to izneli u javnost kada su pred sobom imali i dokument opštinskog javnog tužioca, sa iskazima istih svedoka, njih 11, koji nisu potvrdili da sam repetirao pištolj na glavu sina Zvezdana Jovanovića? Iskazima datih opštinskom tužiocu ti navodi koji mi se stavljaju na teret su pobijeni. I, zašto je tužilac, koji je prethodno izjavio Unutrašnjoj kontroli da nema elemenata krivičnog dela, odustao od daljeg slučaja i predao ga Novom Sadu? Zašto nije državna sekretarka navela da su čak dva svedoka Nemanje Jovanovića rekla da su njihove izjave date Sektoru unutrašnje kontrole izmišljene, da su rekli Unutrašnjoj kontroli da nisam repetirao pištolj, već da je on bio vezan oko noge, ali da su iz novina saznali da njihovi iskazi govore nešto sasvim drugo. Kao i da im nije dat njihov iskaz na uvid, već su im ih dali samo na potpisivanje? Zašto je Unutrašnja kontrola falsifikovala iskaze? Zašto nisu objavili javno da su za Unutrašnju kontrolu svedočila dva svedoka koja nisu ni bila na licu mesta? Prava istina je u dokumentaciji. Ali zašto neko nije želeo da je pročita do kraja, ili ne sme, to ne znam. To znači da je Unutrašnja kontrola policije postupala po nečijem naređenju, kako bi unapred vas optužila da ste napali sina Zvezdana Jovanovića? Prvi put sam dao izjavu Unutrašnjem sektoru kontrole 28. 2. 2017. Pre toga sam dao izjavu mojim pretpostavljenima, nakon čega je ocenjeno da nije bilo nelogičnosti, da je postupano po zakonu. Od tada do dana kada je Jovanović poslao pismo ministru, prošlo je dva, tri meseca. Dan posle pisma, Unutrašnja kontrola je uzela izjavu Jovanovićeve supruge Olivere gde ona kaže da je za nju postupak završen, i da joj je objašnjeno šta znači postupati po zakonu, šta su naša prava i obaveze. Šta se događalo hronološki? Te noći, 10. na 11. novembar, bio sam u kući, dobio sam operativno saznanje da se u jednom ugostiteljskom objektu preprodaju amfetamin i ekstazi maloletnicima. Bila je proslava 18. rođendana, bila su tri slavljenika, njih četiri, pet naočigled svih u jednom separeu prodavali su narkotike. I prisutni su to potvrdili. Kada sam dobio operativno saznanje, obavestio sam šefa OKP i načelnika policijske stanice da ću postupati na otkrivanju izvršilaca tih krivičnih dela, i otišao do policijske stanice, sa interventnom patrolom koja je radila tu noć, u dva vozila. Bilo je oko pola jedan noću, grupa ljudi sedela je na klupama kod malog igrališta. Neki su bili na klackalicama. Slabo osvetljeno mesto. Prišli smo, prepoznao sam neke, ali ne i Nemanju Jovanovića. Legitimisali smo ih. Zatražene su lične karte, samo jedan nije dao. Negodovao je, svi ostali bili su korektni. Pitali smo ih da dobrovoljno izvrnu džepove, što su i uradili svi. Niko nije pregledan tog momenta. Pošto Nemanja Jovanović nije dao ličnu kartu, rekao sam da ga sprovedu u policijsku stanicu, radi utvrđivanja identiteta. Odvezen je u dežurnu službu, utvrđen mu je identitet proverom kroz naš sistem. Pušten je nakon deset minuta. Niste mu repetirali pištolj? Ne, ne, ne! Pripadnici interventne su bili u svojim uniformama, ja u civilu sa značkom okačenom vidljivo oko vrata, imao sam vezan pištolj u zatvorenoj futroli oko butine. Imao sam službenu jaknu, službene lisice, sve istaknuto vidljivo. Bila je normalna komunikacija. Posle deset minuta je otišao, sačekao ga je drug. Tri meseca kasnije počinje farsa. Pozvali su me na razgovor u policijsku upravu u Novi Sad. Očekivao sam da ću dobiti pohvalu za rad tokom 2016, kao što mi je prethodno još u novembru najavljeno, s obzirom na količinu zaplenjenih narkotika, naravno uz podršku kolega. Mislili ste da ćete biti nagrađeni ponovo? Tako je. Ali prva rečenica koju sam čuo glasila je: „Od danas ti je zabranjeno postupanje prema Nemanji Jovanoviću.“ Nisam mogao da verujem šta čujem. Odmah posle mi je zabranjen rad prema narkoticima. Bio sam šokiran i povređen. Nisam pitao ništa. I onda dolazi Unutrašnja kontrola. Sve su proveravali. Dve godine sam dužio policijski depozit koji se čuva u prostoriji pod video-nadzorom. Verovatno su imali najviše poverenja u mene. Ništa se nije moglo uneti bez mog prisustva. Mediji su objavili da je kontrola pronašla da se neka stanja nisu poklapala? Unutrašnja kontrola je uradila kompletnu analizu, sve je bilo u savršenom redu. Ipak, dobio sam poziv u martu od opštinskog tužioca Bačke Palanke za postupak zbog prekoračenja službenog ovlašćenja. Pitam tužioca: „Je l’ vi to ozbiljno?“ Kada je tužilac rekao da je ozbiljno, pitao sam na osnovu čega, kakvih argumenata, dokaza, ko je podneo prijavu. „Unutrašnja kontrola“, odgovorio je. Nakon prikupljanja dokaza opštinski tužilac se izjasnio, a to i piše u izveštaju Unutrašnje kontrole, da nema elemenata krivičnog dela. Oni i dalje insistiraju. I tužilac odustaje od slučaja, bez objašnjenja. Predmet preuzima tužilaštvo u Novom Sadu. Zanimljivo je, takođe da su tužioci podneli izveštaj a da je tek posle mesec dana napisana krivična prijava. Nikakve logike nema. Lično meni opštinski tužilac u Bačkoj Palanci Milan Knežević je rekao da mora da izvrši predistražne radnje jer je pod pritiskom, da nema moje odgovornosti. Pod pritiskom čijim, to oni znaju. Jer, svedoci su pred Unutrašnjom kontrolom izjavili da sam Nemanji repetirao pištolj, a pred javnim tužiocem su to negirali. Osim dva svedoka, koja nisu ni bila na licu mesta, e, oni su ponovili iskaze. Na pitanje tužioca da li sam repetirao pištolj i prislanjao mu na glavu, sam Nemanja Jovanović je odgovorio da nisam. Jedan od Nemanjinih svedoka izjavio je Unutrašnjoj kontroli da se umokrio u gaće od straha? To je jedan Nemanjin svedok pročitao u novinama kao navodno svoju izjavu datu Unutrašnjoj kontroli. Ali je opštinskom tužiocu on rekao da to nikada nije izjavio, da mu nije dozvoljeno da pročita svoj iskaz dat Unutrašnjoj kontroli. To piše u dokumentu, zapisniku sa saslušanja kod opštinskog tužioca. Jesu li ti svedoci Nemanje Jovanovića inače nekada ranije krivično gonjeni? Jesu. Svi. To su mladići od 21, 22 do 25 godina. Izvršioci su raznih krivičnih dela, a najviše vezano za narkotike. Kako tumačite to što su navodno, prema vašoj tvrdnji i prema usporedbi ova dva dokumenta, izmišljena dva iskaza Sektoru unutrašnje kontrole? Smatram to čistom zloupotrebom ovlašćenja i položaja, ako je podmetnut lažni izveštaj. Kolika je zaplena narkotika otkako ste suspendovani? Koliko ja znam – nula. Moja zaplena je samo za prošlu godinu bila 12 kilograma narkotika.