НИН online

Уводник

Зашто Вучић (не) чита НИН

Ако компанија Алибаба на свом сајту нуди кинеске фонтане за 200.000 долара, да ли је цена од 1,8 милиона евра за музичку фонтану на Славији морала да се плати да би се уз Алибабу намирило и 40 разбојника

Последњих дана у неколико наврата ми је на ум пао Анте Томић. И није разлог за то што смо се прошле недеље, захваљујући заједничком познанику, видели накратко у кафићу на Дорћолу, где је седео са Рајком Грлићем и Небојшом Глоговцем и испијао црни чај. Нисам се Анте сетио ни зато што ме тужба Маријана Ристичевића против НИН-а и професорке Данице Поповић због њене колумне подсетила да се и наш некадашњи колумниста вуче по судовима зато што га је бивши министар културе Хрватске Златко Хасанбеговић тужио за повреду угледа и части, јер је у колумни за НИН написао да осећа „становиту наклоност за тога ретарда“, успут га описујући као „политичког минотаура“ и „идеолошког једнорога“, уз признање да се чисто сажали „над усташким клауном који се труди свидјети онима који га презиру и иза леђа, потихо, зову балијом“. Превасходно сам га се сетио због тога што ми је својевремено рекао, а то је касније поновио и за НИН, да ужива у томе да политичарима - упропасти дан. У тих неколико речи успео је да сажме суштину јавне критике. И заиста би посао сваког новинара требало да буде да политичарима – поквари дан.

Ми смо у томе, изгледа, успели. Нови председник Александар Вучић прошле недеље у Панчеву рекао је новинарима да Братислав Гашић и још неки функционери читају НИН и да се због тога само нервирају. А он, Вучић, неће да се нервира. И зато, каже, не чита оно што пишемо. Само, како онда зна да од прве до последње странице НИН-а и свих „њихових новина може да се чита – ја мрзим Вучића“. Остало, што је председник навео, нећу да понављам, јер би то заиста могла бити основа за нову тужбу, иако се мора признати да он до сада никога није тужио. Лично не бих имао ништа против и да јесте. Овако, сви смо стављени у исти кош. А нисмо исти. Нити ћемо икада бити.

Не пишем ово зато што ми је жао што Вучић не чита НИН. Ма, знам да чита. Тачно могу да видим када полемише са неким од аутора или текстова из НИН-а. И то је легитимно. Није, међутим, добро да Вучић сам себи скаче у уста. Прво је део медија у Србији сврстао у „њихове“ (што подразумева да онда, ваљда, постоје и „наши“ – само нам није објаснио на основу којих је критеријума делио медије), да би за мање од 24 сата, полажући заклетву, истакао: „Потребно нам је свима савезништво, ослобођено дневних, партијских и идеолошких разлика и ја ћу на томе радити“. Грешим ли или ми се чини да је подела на „наше“ и „њихове“ чудан начин склапања савеза и заједништва. Као кад онај мексички миш у цртаном филму жели да угаси ватру, узима буре, сриче слова „Б.Е.Н.З.И.Н.“, чуди се „како се чудно пише реч вода“ и посипа друга Ђолета. А кад се долије уље на ватру тешко да ће, као у цртаном, бити довољне само речи: „Али, Ђоле је мој друууг“.

Ако се на српској политичкој и друштвеној сцени ватра додатно распири, неће је угасити ни сва вода из музичке фонтане на Славији. Која, узгред, кошта 1,8 милиона евра, а ових дана компанија Алибаба на свом сајту нуди сличне, кинеске фонтане по цени од 200.000 долара. Их, колико је фонтана могло да се сагради за 1,8 милиона евра? А можда је ново светско чудо на Славији 10 пута скупље зато што Алибаба продаје своју робу без посредника, такорећи сам, а у цену фонтане, саграђене у престоници Србије, урачунате су надокнаде и за Алибабу и за 40 разбојника?

Протеклих дана цео свет је покушавао да одгонетне шта је амерички председник Доналд Трамп хтео да каже када је на свом твитер-налогу написао непостојећу реч COVFEFE. Мени је много већи проблем што српски политичари не користе сличне, непостојеће речи, али свеједно их понекад ништа не разумем. И некако ми се чини да је то још горе него кад не можеш да разумеш нешто што се и не може разумети. А Трамп је томе склон.

За мене је мање разумна Трампова одлука да се САД повуку из Париског споразума о климатским променама, него да напише на свом твитер-налогу COVFEFE. Јер, та реч једноставно може да се избрише и - ником ништа. С друге стране, неодговорним одлукама Трамп може да нас све избрише са планете Земље. У том тренутку ни нама овде неће бити уопште важно која се песма чује са музичке фонтане на Славији.

Милан Ћулибрк

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Коментари