Nemačke packe srpskom predsedniku

Iz Berlina su ovih dana na predsedničku adresu na Andrićevom vencu upućeni jedan poveći štap i jedna naoko ukusna šargarepa. Ovako bi se mogle sažeti najnovije inicijative nemačkog vicekancelara i šefa diplomatije Zigmara Gabrijela, koji je ovog juna, i pored daleko kompleksnijih globalnih prioriteta po vladu kancelarke Angele Merkel, poput novih odnosa sa Amerikom Donalda Trampa i sveprisutne terorističke pretnje, našao vremena da se vrlo aktivno pozabavi Srbijom, ambiciozno i u više navrata. Dan za danom, u Beograd su iz Berlina stigle dve oprečne, a zapravo usklađene poruke, koje ukratko glase – smirite se sa unutrašnjom proruskom propagandom i radite više na vladavini prava i na kosovskom pitanju, zauzvrat možete računati na dodatnu bogatu finansijsku podršku kako biste ubrzali integraciju sa EU. Nemačka je viđena kao najjači evropski saveznik vlasti Aleksandra Vučića, novi srpski predsednik ne propušta priliku da istakne bliskost sa kancelarkom Merkel, koja ga je čak primila u zvaničnu posetu usred izborne kampanje u Srbiji, kao gest podrške kakav je ukazala još samo Emanuelu Makronu u Francuskoj. Samim tim, svaka javno upućena reč koja ne oličava idilu u odnosima Berlina i Beograda dobija na značaju. „Neke zemlje van Zapadnog Balkana pokušavaju ponovo da uspostave sfere uticaja u regionu i pritom uzbunjuju susede jedne protiv drugih, ali i protiv EU. Gorka je istina da je perspektiva članstva u EU poslednjih godina izgubila deo svoje privlačnosti. Javnost je uvek bila razočarana kada bi shvatila da je taj proces pun iskušenja i da dugo traje. Zbog toga se mora promeniti retorika u EU, ali i u regionu - umesto da se EU krivi za sve što krene naopako, odgovorni političari trebalo bi da ohrabruju svoje građane“, poručio je u Berlinu ministar Gabrijel, i naglasio slučaj Srbije: „Kako to da u Srbiji velika većina stanovništva i dalje veruje da je Rusija ta koja pruža najveću finansijsku pomoć? Ne razumem, na primer, zašto nekoga na putu od aerodroma ka centru Beograda pozdravlja veliki bilbord posvećen rusko-srpskom prijateljstvu, dok su žuta i plava boja EU potpuno nevidljive“. I to nije sve. Nemačka vera u Vučića nije nimalo slepa, što potvrđuju i poruke koje je sredinom aprila upravo Zigmar Gabrijel uputio tada tek izabranom predsedniku pred novinarima usred Beograda: „Dragi Aleksandre Vučiću, veliki izborni uspeh donosi dosta radosti, ali znači i mnogo posla i veliku odgovornost. Proces reformi i dalje unapređenje odnosa s Kosovom su nužne pretpostavke za ulazak Srbije u EU“. To su, dakle, bile nemačke packe Vučiću. A iz čega se sastoji famozna „šargarepa“, nagrada za pomenuti naporan rad? Prema dokumentu sa sajta Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, plan je da se napravi veliki fond za podršku ekonomskom razvoju Zapadnog Balkana nazvan „Berlin plus“, kao konkretizacija takozvane Berlinske inicijative, i to pre svega u oblastima izgradnje regionalne infrastrukture i tehnološkog razvoja, što bi zemlje članice EU, Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropskog ekonomskog prostora (EEA) finansirale donacijama, dakle bespovratnom pomoći. Prema objašnjenju samog Gabrijela, ovaj plan ima za cilj ekonomski razvoj regiona, jačanje političke stabilnosti, ali treba da se shvati i kao jasan plan nemačke podrške njegovoj evropskoj perspektivi, dok proširenje EU, od kog Berlin ne odustaje, ne postane realnost. Izgleda da je Aleksandar Vučić, ne prvi put, vrlo pažljivo saslušao ove lekcije. Odmah po useljenju u zgradu Predsedništva Srbije odlučio je da tamo vrati zastavu EU, koju je Tomislav Nikolić uklonio. Potom, u domaće medije puštena je vest da će Vučićev savetnik u predsedničkom kabinetu biti njegov blizak saradnik iz vlade Jerg Heskens. Ovaj Nemac, koji se brižno kloni javnosti, kod Vučića je stigao na preporuku zvaničnog Berlina, a zadatak mu je da pre svega brine o ekonomskoj saradnji dveju zemalja. Ipak, da se za kraj vratimo na najnovije poruke Zigmara Gabrijela, „poznato je da investitori neće ulagati tamo gde ne postoji ozbiljna vladavina prava“.