Odlazim čim ostanem bez Vučićeve podrške

Minulih dana Crvena zvezda je dobila novi skupštinski saziv, 34 člana izabrana su neposredno, a 36 je delegirano iz redova veterana, zaposlenih u klubu, navijača, članova Beogradskog univerziteta, SANU, Srpske pravoslavne crkve. „Uprava nije imala bilo kakav uticaj na izbor članova Skupštine. Nakon izbora saziva se konstitutivna sednica - realno je da se to dogodi između 20. i 25. juna – na kojoj ću podneti izveštaj o radu kluba u proteklom periodu i izneti plan za budućnost. Na Skupštini je da oceni da li su izveštaj i plan i program prihvatljivi“, kaže u intervjuu za NIN Zvezdan Terzić, generalni direktor Zvezde. Kakav je vaš status, s obzirom na to da ste još u avgustu 2015. podneli ostavku? Tada sam rekao da kao tehničko lice ostajem da zastupam klub do izbora novog rukovodstva, koji su bili zakazani za 11. oktobar. Pošto se na tim izborima nije niko javio, dan kasnije Upravni odbor je odbacio moju ostavku. Dakle, sve spekulacije da sam već skoro dve godine direktor u ostavci su netačne i zlonamerne. Moj mandat u klubu traje do juna 2019. Skupština ima nadležnost da u svakom momentu raspusti čitav UO i postavi novi koji ima ingerencije da me u svakom momentu smeni. Da li ste spremni da odete ukoliko Skupština ne podrži vaš izveštaj? Naravno da sam spreman da odem. Kada je postalo jasno da će Partizan osvojiti titulu, počeo je verbalni rat. Tvrdili ste da je u pitanju lopovluk Partizana uz saglasnost Fudbalskog saveza Srbije. Koga ste konkretno optužili za lopovluk? Mislio sam na rukovodstvo Partizana, koje je imalo podršku predsednika FSS Slaviše Kokeze. Kada ste prvi na tabeli skoro dve godine, a prošle godine imali smo 28 bodova prednosti u odnosu na Partizan, dokazujete da ste kvalitetni. Zvezda je u ovoj godini izgubila samo tri utakmice i nije šampion. Niko ne može da me ubedi da je Partizan tako dominantan da više od 30 utakmica završi bez poraza. Da, ali Partizan je Zvezdu pobedio tri puta u četiri utakmice... Jedna je plod slučajnosti golom u 90. minutu, a u druge dve Zvezda je drastično oštećena. Nema toliko razlike u kvalitetu dva tima da možemo da igramo i protiv sudija. Tada odlučuju detalji. Ako se desi da nam ne sviraju očigledan penal na samom početku u finalu Kupa, utakmica poprima sasvim drugačiji tok. I kad smo kod toga, mi smo šampionat završili sa šest bodova prednosti u odnosu na Partizan, a onda se zbog nakaradnog sistema takmičenja i plej-ofa ta razlika prepolovila. To znači da ste prepolovili nečiji rad, odricanje, ulaganje i energiju. Obrazloženje da će prvenstvo biti interesantnije ne „pije vodu“. Možemo onda u cirkus ili u Diznilend, pa da nam bude interesantnije. Izjavili ste da je dug Zvezde prepolovljen i da je sada između 25 i 27 miliona evra. Kako ste to uradili? Kada sam došao u klub pre tri godine, dug je bio 52 miliona evra. Treću godinu zaredom završni račun je u plusu, što je dokaz da Zvezda može da posluje bez gubitaka. Od transfera igrača u inostranstvo prihodovali smo 20 miliona evra i sve su pare legle na račun kluba i potrošene preko računa kluba i na sve je plaćen porez. U državnu kasu smo ubacili skoro pet miliona evra. Ostatak novca – četiri miliona evra godišnje dobijamo od sponzora, strane kompanije Gasprom. Od države jedino dobijamo 800.000 evra i to od Telekoma. Naravno da smo svesni da je veliko pitanje da li bismo dobili sponzorski ugovor od Gasproma bez podrške državnog rukovodstva, koje prepoznaje veličinu Zvezde. Mnogo smo uradili u pregovorima sa poveriocima i sa mnogima postigli dogovore da se plati manji i otpiše veći deo duga. Ko su ti poverioci koji poklanjaju novac? Do Skupštine nećemo objavljivati njihova imena, ali su dogovori potpisani. Koji je njihov interes da Zvezdi oproste dug? Zato što u suprotnom ne bi dobili ništa. Dovedeni su u situaciju da kažu „daj šta daš“. Zvezda nema baš neki bonitet i kredibilitet urednog platiše, a reč je o dugovima starim i po 15 godina. Za sve to vreme poverioci nisu imali načina da se naplate. Seli smo da razgovaramo i rekli da nemamo taj novac da vratimo, niti će iko ikada imati da ga vrati. Ponudili smo da platimo ono što smo mogli, a da se ostatak otpiše. Pri tome nismo zloupotrebili veličinu Zvezde, niti pritisli nekog da otpiše dug, a da zauzvrat nešto ne dobije. Javnost je Zvezdinu sezonu ocenila neuspešnom, a vas percipiraju kao jednog od najodgovornijih. Da li ste razmišljali o ostavci? Ne mogu da podnesem ostavku ako sam uspešan. Mislim da sam uradio ogroman posao imajući u vidu da smo klub koji je bio pred gašenjem, u kome se razmišljalo o Unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR), odlasku u treću ligu, gašenju pa fuziji sa nekim trećim klubom, doveli u situaciju da je dug prepolovljen, da svaka tri meseca prolazimo najstrože revizije UEFA, da smo 2016. bili šampioni, a ove godine nam je titula oteta u poslednje četiri nedelje, pri čemu imamo ogroman tržišni potencijal u mladim igračima. Da sam Zvezdu zatekao bez dugova, sa titulom, a da je danas na nižem i poslovnom i sportskom nivou, bez razmišljanja bih podneo ostavku. Ovako, mislim da poslovni uspeh i finansijska stabilnost dugoročno vrede više od tri ili pet titula. Prosto, titule nisu jedini parametar. Pre mog dolaska klub nije bio prvak šest godina a svake godine dug je povećavan od šest do osam miliona evra. Ko je devastirao Zvezdu? Javnost zna ko je vodio klub u tom periodu. Budite konkretni, da li je to Dragan DŽajić, Dragan Stojković, Vladan Lukić ili neko četvrti? Što bih ja to govorio, ponavljam - zna se ko je bio na čelu kluba. Nebojša Čović je angažovao revizore 2012. i oni su uradili analizu – tačno se zna za svako rukovodstvo ko je u kakvom stanju zatekao i ostavio klub. Devastiranje je počelo odlaskom Dragana DŽajića 2004. On nije ostavio dug, jer su nedospele rate od transfera bile veće od duga. Mislim da je dug bio između tri i pet miliona evra, a više od toga trebalo je da se dobije prodajom Nemanje Vidića. DŽajić je, takođe, ostavio „magacin pun robe“ – sjajnu generaciju igrača koje je naredno rukovodstvo rasprodalo. Koliko para ste izgubili plaćanjem stranaca koji kvalitetom nisu ni blizu Zvezdinih ambicija, poput Edsona i Moučea, koji su otišli posle nekoliko meseci? Ni jedan jedini dinar. Zašto potencirate Edsona i Moučea ili Fibela, a ne uključujete Ibanjeza ili Vijeiru. Suma koju je Zvezda platila za strance i suma koju je prihodovala prodajom tih istih igrača je na strani kluba. Ko vam je preporučivao igrače sumnjivog kvaliteta, dok deca iz Zvezdine škole nisu dobijala šansu? Priča o Zvezdinoj deci ne stoji, jer ako iko na ovim prostorima daje šansu mladim igračima to je Zvezdan Terzić. Vodio sam OFK Beograd skoro dve decenije, a da nisam ni dinara dobijao ni od grada, ni od države ili sponzora. I OFK sam našao na pragu ispadanja u treću ligu, uložio svoj novac kao početni kapital i samo forsiranjem mladih igrača, kasnije i reprezentativaca, napravio respektabilan klub koji je igrao kvalifikacije za evropska takmičenja. Kada sam došao u Zvezdu napravio sam projekat od petorice klinaca. Dvojica nisu uopšte imali ugovore, a trojici su isticali za godinu dana. Dali smo im šansu i zaradili smo oko 15 miliona evra. Ali ne možete istovremeno da forsirate klince i osvajate titule. Morate napraviti balans između kvaliteta i talenta koji ima tržišnu vrednost. I kada je bilo prilike, kada je Zvezda imala obezbeđenu pobedu, oni nisu dobijali šansu? Trener Miodrag Božović je imao filozofiju koja je podrazumevala rezultatski uspeh, a ne rešavanje finansijskih problema Zvezde. Razumem ga, ali meni se to nije dopadalo, jer mislim da je interes kluba bio da se forsiraju mlađi igrači. Jednostavno, mi budžet u velikoj meri moramo da popunjavamo prodajom igrača. Oko toga smo imali i određeno mimoilaženje. Žao mi je što ranije nismo uspostavili pravila igre, kao što ću novom treneru nametnuti obavezu da dva-tri mlada igrača budu u startnoj postavi i isto toliko na klupi, a da ne ugrozimo rezultat. Rekli ste da ne vidite čoveka sposobnog da vodi klub u ovako nenormalnim uslovima. Da li zaista mislite da ste jedini čovek koji je u stanju da bude direktor Zvezde? Izjava je izvučena iz konteksta. Nisam rekao da sam najpametniji i najsavršeniji, ali je tačno da ne vidim čoveka koji u ovako neuređenom sistemu može da vodi kompleksan klub kao što je Zvezda. Šta je to što baš vas izdvaja od bilo kog drugog sposobnog menadžera? Iskustvo od 20 godina, to što sam naučio ovaj posao i to što sam naučio da živim u nenormalnim uslovima. Pa i DŽajić ima sve to što ste nabrojali... NJega to ne interesuje. On je jedan od mojih najbližih prijatelja i svaki dan je sa mnom u kancelariji, važne odluke ne donosim bez konsultacija sa njim. DŽajić je u klubu više od 40 godina, ima ogromno iskustvo, zna kako Zvezda diše, ali ne želi da rukovodi. Preko Zvezde i srpskog fudbala se prelama mnogo interesa – sportskih, finansijskih, političkih, društvenih, socijalnih... Kako vama uspeva da plivate u tom kolopletu interesa? Da li ste u dobrim odnosima sa vlašću, pa vas to održava? Za 20 godina koliko trajem promenile su se mnoge vlasti. Da li to znači da ste bili u dobrim odnosima sa svakom vlašću, sa ljudima iz državnog vrha... U januaru 2005. sam postao predsednik FSS, a nisam poznavao nikog iz državnog vrha. Ni Koštunicu, ni Tadića... Mislim da imam neke kvalitete, prošao sam u tih 20 godina mnogo, a činjenica da i dalje trajem govori da sam neko ko može da odgovori zahtevima ovako nesređenog sistema kao što je Srbija. Shvatio sam da morate prihvatiti pravila igre koja su vam nametnuta i ta pravila su nametnuli veći igrači od vas. Ko su veći igrači i kakva su pravila? Pravila su takva kakva jesu – dobra ili loša, crna ili bela i to je tako. Kada sam postao direktor OFK Beograda oko mene su bili ozbiljni igrači koji su uspostavili ovakva pravila. Zvezda je sama po sebi najveća, Partizan veliki klub koji je vodio Mirko Marjanović, Milicionar su vodili Rođa Đorđević i Vlajko Stojiljković, Sartid Duško Matković, potpredsednik SPS-a, Vojvodinu Živko Šokolovački, visoki funkcioner JUL-a, u Spartaku je bio prisutan Mihalj Kertes, Obilić je vodio Željko Ražnatović Arkan, na čelu Železnika bio je Jusa Bulić, iza Budućnost je stajala Vlada Crne Gore, Sutjesku je vodio Brano Mićunović, Zetu Radojica Božović... Dakle, u svakom klubu ste imali ljude sa ozbiljnim biografijama. A u nekom malom OFK Beogradu, neki klinac Zvezdan Terzić. Nisam ja mogao da postavljam pravila igre. Morao sam da se prilagodim vremenu i uslovima. Na koji način ste se prilagodili? Tako što smo igrali po njihovim pravilima. Ali ta pravila nisu bila čista? Idite pa im to vi recite. Kada sa distance analizirate stvari, one dobijaju potpuno drugu dimenziju. Ispekao sam zanat u Srbiji gde ne postoji sistem vrednosti, u zemlji koja je tabloidizirana, gde nema osobe sa čistom biografijom. Kao što je jednom rekao Miljan Miljanić: „Svi smo se mi kupali u istoj reci“. I ko god da dođe sa strane, mora se okupati u toj vodi jer su pravila nametnuta sa strane, a reka nije najčistija. I to ne zaslugom ili krivicom Zvezdana Terzića ili bilo kog pojedinca, već zato što je fudbal uvek bio i biće refleksija odnosa u društvu. Da sada dođe neko ko je bio direktor Bajerna ili Liverpula, sledeći dan će pobeći iz Zvezde. Kroz klub se prelamaju različiti interesi, od političkih do kriminalnih, a u Zvezdu se na mesto direktora ne dolazi na konkursu. Čiju ste podršku imali, posebno ako se ima u vidu da vam se još sudi, a optuženi ste za prisvajanje četiri miliona evra prilikom prodaje fudbalera OFK Beograda? Došao sam na poziv Aleksandra Vučića. On me je pozvao jednog dana i rekao: „Mislim da si ti jedini koji je sposoban da vodi Crvenu zvezdu. Voleo bih da prihvatiš to“. Eto tako je bilo. Vučiću nije smetalo to što vam se sudi? Prezumpcija nevinosti kaže da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno. Mislim da je kroz taj sudski postupak nepravda naneta meni i mojoj porodici. Imate li i danas, kao pre tri godine, Vučićevu podršku i ako imate u čemu se ona ogleda? Prvi put kad osetim da nemam podršku predsednika Vučića otići ću iz kluba. Zašto ako, kako tvrdite, dobro radite? Iz poštovanja i prema njegovoj funkciji i prema njegovoj ličnosti. Ako on pomisli da ne radim dobro svoj posao, istog momenta ću otići. Suđenje protiv vas traje već šest i po godina, još nije doneta ni prvostepena presuda, ročišta su odlagana iz različitih razloga i postoji mogućnost da deo optužnice zastari. Zašto suđenje toliko traje, štite li vas državni vrh i Vučić? Ne štiti me državni vrh. Nikada ročište nije odloženo zbog mene već iz proceduralnih razloga, a svedoci smo koliko u Srbiji znaju da potraju sudski postupci. Iskreno želim da se ovo suđenje što pre okonča, da ne zastari nijedan slučaj. Da bi neko ostvario neku dobit, neko mora biti oštećen. Ovde Tužilaštvo vodi OFK Beograd kao oštećenu stranu, a klub i svih 60 saslušanih se 2008. izjasnilo da ih nisam oštetio. I to su uradili u momentu kada se vodila najveća hajka i politički pritisak na mene. Postavlja se pitanje u ime koga Tužilaštvo vodi postupak protiv mene s obzirom na to da se OFK izjasnio da ih nisam oštetio. Štaviše, rekli su da sam klub unapredio. Zatekao sam klub u rasulu, prvih 50.000 maraka sam dao iz svog džepa i formirao tim za samo četiri dana. Ni jedan jedini dinar drugog novca, osim mog i novca mojih prijatelja od kojih sam pozajmljivao, nije ušao u OFK. Kada sam 2005. otišao u FSS, OFK je bio treći na tabeli, a godinu dana ranije, kada je mlada reprezentacija bila vicešampion Evrope, pet od 11 igrača bilo je iz OFK. Čitav koncept se oslanjao na sopstvenu školu, a taj princip želim da primenim i u Zvezdi. Optužnica protiv vas je podignuta 2008, dve i po godine bili ste u bekstvu, najpre ste tvrdili da ste u Americi na usavršavanju, potom u Londonu na lečenju. Zašto ste se sklanjali ako ste nevini? Što bih se pravdao, nisam u obavezi da objasnim gde sam bio. Valjda je trebalo da odete na saslušanje kada je podignuta optužnica? Koje saslušanje? Po principu kadija te tuži kadija ti sudi. Nisu oni mene zvali na ispitivanje u sud, nego u Centralni zatvor da odležim pet-šest meseci do godinu dana, pa ćemo se posle suditi. Oni su prvo hapsili pa tražili dokaze. To je jedini razlog zbog koga sam otišao. Tako je radila ta demokratska vlast. A zašto su baš vas progonili? Nisu samo mene. Tad je hajka dignuta i na Piksija Stojkovića, DŽajića, Cvetkovića, Zečevića, Bjekovića i mnoge druge. LJudi su krenuli da se spasavaju kako znaju i uz pomoć veza koje su imali sa političkim i policijskim vrhom. Ishod je da je neko bio uhapšen, neko u bekstvu, a neko „gurnut pod tepih“. Ko vas je i zbog čega progonio? Većina njih, nažalost, nije među živima ili nisu pokretni. Gde ste boravili tokom bekstva? Van Srbije. Zakon o privatizaciji u sportu još nije donet. I sam Vučić je rekao da nema snage da se izbori s tim. Kakav je vaš stav o privatizaciji sportskih klubova? Previše sam ja mali igrač da bih komentarisao kakva treba da bude zakonska regulativa. Zvezda će poštovati svaku odluku Vlade Srbije. Fudbal je jedina privredna grana u kojoj ne smete da zaradite. Fudbalski klubovi se vode kao udruženja građana, a to su neprofitne organizacije i nemate pravo da, iako vam je prihod veći od rashoda, izvučete svoje pare. To odbija potencijalne investitore. Zašto bi privatnik vadio pare iz svog džepa, ulagao, a nema načina da ih izvuče. Ne znam da li nam treba zakon o privatizaciji, ali sigurno da važeći zakon sprečava zainteresovane investitore da ulažu u klubove. Siguran sam da u postojećem zakonu treba izmeniti mnogo članova. Posebno poglavlje u životu klubova su navijači, koje javnost percipira kao huligane. Utisak je da i Zvezda i Partizan štite te ljude koji sebe nazivaju vođama, a koji se bave ozbiljnim kriminalom? Mislim da je percepcija javnosti pogrešna i da je javnost spinovana. O čemu govorite, neki od vođa su ubijeni, međusobni obračuni su deo folklora, bilo je šamaranja Zvezdinih igrača, upada na skupštinu Partizana, prebijanja obezbeđenja direktora Partizana... Živimo u Srbiji gde je streljan premijer usred bela dana ispred vlade. Ubijen je general policije, ministar vojske, generalni sekretar FSS i do danas se ne zna ko ga je ubio. Kakve to veze ima sa huliganima. Fudbal ne može biti ni bolji ni gori od ostalih segmenata društva. Hoćete da kažete da vođe navijača ne zarađuju baveći se kriminalom? Odgovorno tvrdim, s obzirom na to da poznajem sve vođe navijača Zvezde, a nisam sa njima prijatelj, da su to časni momci koji se ne bave kriminalom i nemaju novac. I Zvezda im je iznad svega. Ne volim da se uopšte upoređuju navijači Zvezde i Partizana. Zašto? Ne želim da komentarišem navijače Partizana, ali činjenica je da tribinu Partizana u velikoj meri vode bivši navijači Zvezde. Ne razumem to i zbog toga ne želim da u isti koš stavljam jedne i druge. Kako je onda moguće da iza toga ne stoji materijalni interes? Samo kažem da toga nema u Zvezdi. Za kraj, jeste li svesni da nemate naklonost javnosti? Svestan sam da vodim najveći klub na ovim prostorima, da ljudi vole Zvezdu, da im teško pada rezultatski neuspeh. Svestan sam, takođe, da sam kao čelnik kluba podložan kritici, ali se ne slažem da nemam podršku, dok god imam glas severne i zapadne tribine. I kad prošetam Kalenić pijacom bez obezbeđenja, vidim da me narod podržava. A to što Goran Vesić ili Slaviša Kokeza zivkaju nekog urednika i sa pozicija političke moći traže da se napadne Terzić i stvaraju sliku o meni kao negativcu je neka druga priča. Prihvatam svaku kritiku, ali želim da razgovaramo argumentima i utvrdimo gde sam pogrešio i šta sam dobro uradio. Zato jedva čekam skupštinu. Da biste vodili Crvenu zvezdu morate imati podršku dva faktora. Jedan je državni vrh, a drugi su navijači. Bez te dve stvari ne možete voditi Zvezdu. Ko god misli da može, lud je. A ja nisam lud. Prvi put kad osetim da nemam tu podršku odlazim iz kluba. Kad budem odlazio iz Zvezde, moja obaveza je da ostavim klub na mnogo višem nivou nego što sam ga zatekao. I pre nego što odem insistiraću da dođe nezavisni revizor i napravi presek stanja.