Promene granica na Balkanu nisu na dnevnom redu

Mnogi sasvim jasno prepoznaju prednosti Evropske unije i neće dozvoliti da se to poništi. Međutim, ni nakon proevropskih rezultata na izborima u Holandiji i Francuskoj opasnost populizma nije otklonjena. Previše ljudi se i nadalje okreće populistima i evroskepticima koji im obećavaju naizgled jednostavna rešenja. Najbolji način da im se suprotstavimo jeste da dokažemo da je EU funkcionalna i da je u stanju da uspešno prevaziđe krize kao što su migracije, unutrašnja ili spoljna bezbednost i ekonomska situacija. Prvi rezultati daju nam za pravo, kaže u intervjuu za NIN Markus Ederer, državni sekretar nemačkog Ministarstva spoljnih poslova odgovarajući na pitanje da li talas populizma u Evropi počinje da jenjava. On dodaje da EU ostaje najbolji okvir za evropske države kako bi ostvarile svoje interese „To je i poruka koja je poslata usvajanjem Rimske deklaracije sa proslave 60 godina od potpisivanja Rimskih ugovora. Naš je zadatak da iskoristimo šansu koja nam se pruža posle izbora Emanuela Makrona za predsednika Francuske i da zajedno sa Francuskom unapredimo Evropu“, ističe. Centralni problem EU je borba protiv terorizma – pokazale su to i nedavne tragedije u Londonu i Mančesteru. Šta je, po vašem mišljenju, najbolji model za borbu protiv terorizma i kako ga zaustaviti kada je reč o individualnim aktima ljudi koji najčešće imaju državljanstvo domicilne zemlje? Naš je cilj da zaštitimo građane od terorističkih pretnji i istovremeno trajno da iskorenimo uzroke terorizma. Zato je važan sveobuhvatan pristup. Mi se unutar EU s jedne strane zalažemo za intenzivnu policijsku saradnju, naročito što se tiče razmene informacija, a ujedno predano radimo i na realizaciji programa prevencije i deradikalizacije kako bismo doprli do ljudi koje želimo da zaštitimo od radikalnih tendencija. U intenzivnom dijalogu smo i sa državama koje nisu članice EU kako bismo razmenili iskustva i dogovorili saradnju. Među njima su i države zapadnog Balkana. Kako u tom smislu vidite ulogu NATO-a, na nedavnom samitu u Briselu doneta je odluka o ulasku u borbu protiv Islamske države. Kakav je stav Nemačke? NATO je na samitu u Briselu doneo odluku da se formalno pridruži međunarodnoj koaliciji u borbi protiv Islamske države. To je snažan signal. Pritom valja imati na umu da su sve članice NATO saveza, a i EU već pre toga bili članovi te koalicije. NATO je i pre toga podržavao koaliciju za borbu protiv ID avionima za osmatranje vazdušnog prostora i tu podršku će i ubuduće da pruža. Radi se o političkom članstvu NATO u međunarodnoj koaliciji u borbi protiv ID. To Alijansi daje mogućnost da učestvuje u političkim pregovorima koalicije i istovremeno da se poboljša proces usaglašavanja sa drugim koalicionim partnerima u pružanju podrške kroz obuku koja se već realizuje. Ovim je isto tako jasno dato do znanja da ulaskom u koaliciju nije doneta odluka o snažnijem vojnom angažmanu NATO-a u sklopu koalicije u borbi protiv Islamske države. Dakle, nije u pitanju načelno proširenje operativne podrške NATO koaliciji, niti Alijansa želi da uđe u konflikt sa arapskim svetom. Sasvim suprotno, potrebni su nam ti regionalni partneri za rešenje. Kako vidite odnose sa Amerikom i predsednikom Donaldom Trampom? Utisak je da Evropa nema previše poverenja u svog transatlantskog partnera, zašto? Iako je nova američka administracija u poslednje vreme dovela u pitanje neke opšteprihvaćene stavove, ubeđeni smo da transatlantski odnosi jesu i ostaće noseći stub nemačke spoljne i bezbednosne politike. Mi gotovo ni sa kojom drugom neevropskom zemljom nemamo toliko bliske i duboko ukorenjene, prvenstveno međuljudske odnose kao sa SAD. Međutim, dobro partnerstvo podrazumeva i da se otvoreno komunicira. Prethodni sastanci na samitu NATO u Briselu i na samitu G7 na Siciliji su pokazali da se trenutno naši stavovi po važnim pitanjima razlikuju od stavova aktuelne američke administracije. Kancelarka Angela Merkel je nedavno poručila da su dobrim delom prošla vremena u kojima smo se mogli osloniti u potpunosti na druge. Iz tog razloga mi Evropljani moramo da profilišemo svoje jake strane. To se odnosi kako na našu ekonomsku konkurentnost tako i na našu unapređenu saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane. Samo kao ujedinjena i funkcionalna Evropa uspećemo da osnažimo transatlantsko partnerstvo i da ga unapredimo u skladu sa našim stavovima. Kao budući ambasador EU u Rusiji, kako vidite ulogu Moskve u globalnim procesima i smatrate li da sankcije koje su uvedene pogađaju samo Rusiju ili štete i Uniji? Rusija je veoma važan i istovremeno složen partner. Sankcije neće da nas spreče da sa Rusijom sarađujemo po pitanjima gde imamo zajedničke interese i kad se radi o veoma konkretnim izazovima, poput borbe protiv terorizma, neširenja oružja masovnog uništenja ili u Savetu baltičkih država. Mi sa svojim ruskim partnerima otvoreno razgovaramo o problemima. Zato je neophodno da držimo otvorenim linije komunikacije između Rusije i Evrope. Sankcije nisu svrha sama po sebi. NJihov cilj jeste da doprinosu tome da se unapredi neophodna spremnost za mirno rešavanje konflikta. To konkretno znači da Minski dogovor konačno mora da se implementira. Sankcije od EU naravno zahtevaju i žrtve. S druge strane smo ustanovili da je ukupno gledano delimični pad u trgovinskoj razmeni sa Rusijom više nego izbalansiran jačim trgovinskim vezama sa drugim regionima sveta. Politička atmosfera u regionu Zapadnog Balkana prilično je zagrejana. Kako razrešiti nagomilane, pre svega etničke probleme? Čemu region može da se nada i hoće li na Balkanu biti promena granica? Prethodnih meseci svedoci smo mnogih pozitivnih tendencija razvoja i hrabrih reformskih poduhvata na Zapadnom Balkanu, ali i tenzija i konflikata koji daju povod za zabrinutost. Mi se nadalje zalažemo za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Tu za mene ne postoje nikakve sumnje i to je Evropski savet u martu još jednom izričito potvrdio. Za rešavanje problema u regionu neophodno je da se proces pridruživanja EU dopunjava intenzivnom regionalnom saradnjom. I nadalje postoje ogromne šanse, naročito u pogledu ekonomske saradnje. Između ostalog zbog toga je Nemačka pokrenula Berlinski proces koji unapređuje saradnju u oblasti ekonomije i nauke kao i razmenu među ljudima. Srbija i Albanija su preuzele vodeću ulogu u izgradnji mreže mladih širom Balkana. Promene granica nisu na dnevnom redu, diskusije o tome su opasne i služe onima koji su ih pokrenuli, često s jednim jedinim ciljem - da skrenu pažnju sa problema koje su sami proizveli. Šta u tom kontekstu može da očekuje Srbija i hoće li, naposletku, uslov za ulazak u EU biti priznanje nezavisnosti Kosova? Mapa puta za članstvo Srbije u EU je zacrtana. Zemlja je na dobrom putu. Preduslov, pak, jeste dalje sprovođenje suštinskih reformi. Od posebnog značaja pri tome su teme vladavine prava, kao što su reforma pravosuđa i suzbijanje korupcije. Nemačka podržava Srbiju bilateralno na njenom putu ka Uniji kao najveći nacionalni donator, isto kao što to EU čini ukupno gledano. Dve trećine svoje spoljne trgovinske razmene Srbija ostvaruje sa zemljama članicama EU, zahvaljujući i Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji Srbiji donosi prednosti, između ostalih, u domenu carinskih olakšica. Suštinski važan je dijalog između Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u cilju normalizacije odnosa i poboljšanja životnih uslova Srba i Kosovara. Pregovarački okvir sa EU je sasvim nedvosmislen: U njemu se govori o potpunoj normalizaciji odnosa koji će se utvrditi i sporazumom.