Povratak u prošlost

Na Youtube kanalu Kulturno-umetničkog programa RTS-a mogu se odgledati snimci pedeset dve pozorišne predstave koje je beogradska televizija, kako saznajemo u opisu postova, počela da realizuje pedesetih godina prošlog veka. Prvi TV prenos iz teatra obavljen je 28. decembra 1958. Reč je bila o komadu Ateljea 212 LJubovnaja zavist čerez jedne cipele Joakima Vujića, u adaptaciji i režiji Vladimira Petrića. Sledećeg leta emitovana je komedija Dragutina Dobričanina Zajednički stan, a potom je urađen niz direktnih prenosa. Mogućnost da se predstave snime otvorila se 1961. Tada je prvi put upotrebljen magnetoskop, tokom proslave dvadesetogodišnjice revolucije u Titovom Užicu (malo kasnije i za konferenciju nesvrstanih u Beogradu). Klikom miša, pred nama se sada otvaraju stare scene; klasične i moderne drame, majstorije najvećih glumaca. Na samom vrhu plej-liste nalazi se Jegor Buličov Maksima Gorkog, u režiji Mate Miloševića, upamćen po izvanrednoj glumi Milivoja Živanovića. Jovan Ćirilov napominje u Politici 1992. da je ovaj zapis iz poznih šezdesetih godina, u TV režiji Aleksandra Đorđevića, verovatno jedinstven primer u svetu sačuvanog televizijskog snimka predstave napravljene deceniju i po ranije. Slede Naši sinovi, u postavci Miroslava Belovića (1968), Sartrove Prljave ruke, u režiji Bore Draškovića, Obična priča Gončarova, u kojoj gledamo Mišu Janketića i Stevu Žigona. Svakako, i kolor Mister Dolar (1974), sa Slobodanom Đurićem; Harvudov Garderober (1997), u režiji Dejana Mijača, s LJubom Tadićem i Petrom Kraljem. Pravo teatarsko-televizijsko-jutjub blago, reći će svakako i najveći ljubitelji pozorišta koji neretko izbegavaju da pogledaju komad na TV ekranu. Znam ih nekoliko koji se pitaju kakva je to magija. Kako je kamera uspela da prenese sletanje na Mesec, svaki delić fudbalske utakmice, ali gotovo nikada u celini ono što vidi i oseti pozorišni gledalac sa svog mesta. Kakva energija, kakav pokret, kakav total...