Ništa nije ravno

Ratna koalicija i Srpska lista, svako u svojoj interesnoj sferi, proglasile su pobedu dan nakon vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu. Pa, opet za veterane OVK, koncentrisane u pobedničkoj koaliciji Demokratske partije Kosova (Hašima Tačija i Kadrija Veseljija), Alijanse za budućnost Kosova (Ramuša Haradinaja) i Inicijative za Kosovo (Fatmira LJimaja) i devet manjih partija, još ništa nije izvesno. Ali za predstavnike Srpske jeste. Centralna izborna komisija saopštila je da je ta lista, jedina od pet srpskih koju je podržao Beograd, osvojila, prema preliminarnim rezultatima, 40.886 glasova, odnosno devet mandata. Razliku do svih deset mandata garantovanih u kosovskom parlamentu za srpsku manjinu nadomešćuju dogovorom sa Ademom Hodžajem, predstavnikom Jedinstvene goranske partije, koga Vlada Srbije takođe podržava i koji će izvesno činiti poslanički klub sa Srpskom. Jedan mandat će, veruje se, dobiti još samo Samostalna liberalna stranka Slobodana Petrovića sa 3.113, druga po broju osvojenih glasova među predstavnicima Srba. Progresivna demokratska stranka osvojila je 1.401, a Partija kosovskih Srba 1.941 glas. „Srbi su na ovim izborima osvojili više glasova nego ikada do sada, što pokazuje da Srba na KiM ima mnogo više nego što to tvrde pojedini albanski političari. Kako sada stvari stoje, vrlo je moguće da ni formiranje nove vlasti u Prištini neće biti bez Srpske liste“, bio je prezadovoljan rezultatom u izbornoj noći Marko Đurić, direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju. I premda je tada još uvek verovao da će Srpska lista dobiti svih deset mandata, nije mnogo pogrešio, jer je pred koalicijom sa najviše glasova možda i najlakša mogućnost da tesnu većinu formira sa predstavnicima manjina i tako obezbedi podršku neophodnog 61 poslanika od ukupno 120. Takozvana ratna ili PAN koalicija osvojila je, naime, 34,97 odsto glasova, a drugoplasirano Samoopredeljenje čak 26,11 odsto. Pokret Aljbina Kurtija jedini je koji iz izbora u izbor, zapravo, raste i dobija sve veći broj glasova, ali ga radikalna politika u odnosu na sve zadatke koje Evropska unija i SAD stavljaju pred Prištinu (protivi se EU, briselskom dijalogu, demarkaciji sa Crnom Gorom) i ništa manje radikalne metode u vođenju te politike, uprkos rezultatima i popularnosti, drže dalje od vlasti od jednog do drugog izbornog ciklusa. Samoopredeljenje, kao i treća po snazi - koalicija okupljena oko Demokratskog saveza Kosova doskorašnjeg premijera Ise Mustafe i Alijanse za novo Kosovo tajkuna Bedžeta Pacolija (25,65 odsto), već su se izjasnile da neće učestvovati u vladi čiji će premijer biti Ramuš Haradinaj. Veliku mogućnost da nakon izbora izazvanih zapravo dubokim podelama između Tačijeve DPK i Mustafinog DSK dođe do institucionalne krize predviđaju mnogi analitičari iz Prištine, jer je svako trenutno ostvarivo rešenje, uključujući i mogućnost da se ove dve partije ponovo nađu u koaliciji na vlasti, jednako labavo za rad institucija u budućnosti. Srpska lista, međutim, i u prethodnom sazivu parlamenta imala je devet mandata, a predstavnici Srba na Kosovu bili su ujedinjeni 2014. na prvim izborima za parlament na kojima su učestvovali, po dogovoru iz Briselskog sporazuma i pod patronatom Beograda. Pošto ih je na izbore izašlo „više nego ikada“, sledi i da su razjedinjeni kao nikada pre. Još od lokalnih izbora 2013. njihov glavni motiv da učestvuju u legitimaciji prištinskog sistema bilo je formiranje Zajednice srpskih opština sa visokim stepenom nadležnosti i autonomijom u sudstvu, policiji i odlučivanju o pitanjima od značaja za opstanak srpske zajednice. Nadležnosti suda i regionalne uprave policije nisu se, međutim, i teritorijalno poklopile tako da bi bilo reči o autonomiji od uticaja na odlučivanje Prištine. Srpski poslanici, a ni predstavnici u Vladi Kosova, nisu uspeli da spreče donošenje jednostranih i dogovorima iz Brisela suprotnih odluka, kao što je usvajanje Zakona o Trepči, a i ZSO je još uvek, pola decenije kasnije, daleko od osnivanja. Iako se ulog smanjio, predsednik Srpske liste Slavko Simić takođe je prezadovoljan rezultatom koji će toj političkoj opciji omogućiti da ostvari svoj glavni politički cilj i dovoljno poslanika da „spreči promenu Ustava, promenu granica Srbije i da se suprotstavi formiranju vojske Kosova“. To su jedina pitanja o kojima, po kosovskom ustavu, i manjine odlučuju dvotrećinski i o kojima nije moguće odlučiti pozitivno bez podrške 14 manjinskih poslanika. „To znači da će poslanički klub Srpske liste, po ovim brojevima, zajedno s predstavnikom Goranaca, verovatno imati deset poslanika, što je za jednog poslanika više nego u prethodnom sazivu”, rekao je Simić, i dalje očekujući da će brojanje takozvanih uslovnih i glasova raseljenih povećati i broj mandata Srpske. Bez poslaničkog mesta ostao je nekadašnji ministar Aleksandar Jablanović, koji se „odmetnuo“ od Srpske i osnovao rivalsku Partiju kosovskih Srba. Radio-televizija Kosova, međutim, objavila je nedelju dana pre izbora da poseduje dokument bezbednosnih službi Srbije u kome se veliki broj srpskih predstavnika opisuju kao „rivali Srpske“, ali profili čak i političara sa te, lojalne, liste pokazuju navodno veliku zabrinutost Beograda za sposobnost i kapacitete njihovih predstavnika na KiM da se nose sa zahtevima i budućim zadacima. Postojanje dokumenta, ali ne i njegovu autentičnost, potvrdila je kosovska obaveštajna agencija AKI. Među predstavnicima Srba verovatno će biti i onaj poslanik Samostalne liberalne stranke koji bude imao najviše glasova (u utorak, kada ovaj broj NIN-a odlazi u štampu, još se ne zna ni koji je raspored, po broju osvojenih glasova, predstavnika Srpske koji postaju poslanici) ali to ništa ne menja na zaključku da će politika najvažnije manjine na Kosovu zavisiti od odluka Beograda. Iako neočekivano nezainteresovan za kampanju, jer su u prethodnim kampanjama u srpskim sredinama na KiM vladini zvaničnici učestvovali skoro svakodnevno, po objavljivanju izbora Beograd je preuzeo odgovornost za potencijalne koalicione dogovore i odsudne odluke za srpsku zajednicu. Izbornim rezultatom albanskih partija predsednik Srbije i privremeni premijer nije zadovoljan. Aleksandar Vučić zahvalio se Srbima na lojalnosti i spremnosti da se bore za svoje interese i što su pokazali da žele „stabilnost i dijalog sa Albancima“. Na izbore je, inače, izašlo oko 750.000 od milion i 900.000 upisanih birača, pa je ukupna izlaznost bila između 41 i 42 odsto. U srpskim sredinama je, međutim, izlaznost bila najveća - od oko 100.000 upisanih glasalo je više od 51.000 birača. Vučić, ipak, kaže da bi voleo da su Albanci drugačije glasali, jer bi rezultat mogao da „stvara teškoće“. „Ako pogledate glasove, i Kurtijeva partija, izrazito ekstremistička i ova ratnička ili teroristička koalicija, kako god hoćete, veteranska koalicija, svejedno, one su uvek najotvorenije pretile Srbima. Nama ostaje da vidimo kakve one koalicije žele da formiraju, ali su sada videli da imaju prilično jedinstven blok Srba koji je sve samo nije beznačajan faktor“, kaže Vučić. Ivica Dačić, koji bi po dosadašnjem formatu pregovora potencijalno mogao da sedne za sto sa Haradinajem, a kome je nedavno odgovorio na zahtev da se Kosovu pripoji „sve do Niša“ da u taj grad može da dođe samo da bi u zatvoru izdržavao kaznu, precizirao je da će Srbija nastaviti da bude konstruktivna po pitanju briselskog dijaloga, ali da činjenica da su na kosovskim izborima najviše glasova dobile ekstremne stranke kosovskih Albanaca svakako neće unaprediti dijalog i ukupnu atmosferu. Dačiću je, ipak, bilo „previše rano“ da zamišlja kako bi mogao da izgleda razgovor sa Haradinajem, koga Srbija tereti za ratne zločine. Brisel je za tu mogućnost zabrinut iz sasvim drugog razloga - dijalog koji bi Haradinaj vodio, naročito sa Dačićem, mogao bi pet članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova da još više da udalji od te ideje, a Prištinu od svih koraka koji slede nakon ratifikovanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Rešenje te dileme stiglo je, sasvim nezapaženo, od kosovskog predsednika Hašima Tačija dan nakon izbora. U intervjuu za Dojče vele on je tvrdio da će dijalog biti podignut na predsednički nivo. Tači je rekao i da će u fokusu razgovora biti „u širem političkom kontekstu da se postigne dogovor koji će dovesti do odnosa dobrosusedstva, saradnje, normalizacije i pomirenja.“ Otvarajući Haradinaju mogućnost da lako preskoči jednu od prepreka za premijerski mandat, Tači je izgovorio novost koja se u Srbiji očekivala ne od kada je Vučić doneo odluku da se kandiduje na predsedničkim izborima, nego kad se još, držeći građane u neizvesnosti, „dvoumio“, ali je, prvi put za sto Federike Mogerini u Briselu, u januaru, poveo tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića. A i Tačiju je, kao slučajno, odgovaralo da dođe sa Mustafom. Muke s Haradinajem na mestu premijera prevazilaze briselski dijalog, čije je rezultate u vidu sporazuma ovaj u kampanji najavio da će revidirati sve do jednog. Vođa OVK i pobedničke koalicije obećao je i formiranje vojske Kosova uz pomoć srpskih poslanika i viznu liberalizaciju za građane Kosova sa EU u roku od tri meseca. Do birača možda i nije stiglo, ali do Haradinaja sigurno jeste da mu je na te ideje izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček odgovorila mentorski strogo - „iskreno, ne želim da slušam da je potrebno pregovarati sve iz početka“ i da vizna liberalizacija za tri meseca nije realna. „Što brže novoizabrani parlament na Kosovu ratifikuje sporazum sa Crnom Gorom i što brže imamo listu sa osudama (na sudu za zločine OVK), to brže će evropske institucije dati zeleno svetlo za viznu liberalizaciju“, precizirala je Lunaček. Bivši premijer Haradinaj, koji je upravo najveću popularnost svojoj stranci obezbedio dobrovoljnom predajom Haškom tribunalu sa tog mesta, 2005, a potom i slavodobitnom oslobađajućom presudom i povratkom u Prištinu, primljen je, u znak solidarnosti, u državljanstvo Albanije dok je, s početka ove godine, čekao odluku suda u Francuskoj, gde je priveden po poternici Srbije. I zato što predstavnici srpske vlade često imaju potrebu da odgovaraju na Haradinajeve parole iz kampanje, Beograd je izložen kritici da je ovom ratniku i u politici odveć pomogao da raširi podršku daleko izvan rodnih Dečana. Ako se tim okidačima popularnosti doda rezultat Samoopredeljenja, koje se zalaže za potpuni prekid dijaloga sa Beogradom, građani Kosova natpolovično su se odlučili protiv boljih odnosa sa Srbima i protiv ispunjavanja makar formalnih zahteva EU. Zato su u Prištini retki „optimisti“, poput publiciste Vetona Suroija, koji u rezultatu izbora vide šansu za stvaranje „evropske vlade“, jer je većinom u parlamentu pobedio „evropski glas građana“. Predviđanje dogovora o koalicijama, naročito kad je reč o ratničkoj PAN, dodatno usložnjava skori početak rada Suda za zločine OVK, odakle se prve informacije o optužnicama, zasad, očekuju već krajem juna, a od čijeg dobačaja bi, političkim kapacitetom, previše kosovskih političara želelo da se zaštiti. Koalicioni potencijal Srpske liste u svakom će slučaju zavisiti od kalkulacije albanskih partija i potrebe koju će buduća vlada imati za glasovima manjina. U vladi od 12 ministarstava za srpsku zajednicu obezbeđeno je najmanje jedno mesto ministra i dva zamenika i dodatna mesta ako vlada bude imala više kabineta. Nakon što od predsednika Kosova dobije mandat za sastav vlade, potencijalni premijer imaće 15 dana da dobije i podršku većine u skupštini. Ako ne uspe, predsednik ima pravo na još jedan pokušaj sa drugim mandatarom. Posle drugog propalog kruga usledili bi novi izbori, u ovom trenutku ne baš nemogući. Iz zadovoljstva rezultatom ne deluje da bi ponovni izlazak na birališta odgovarao Simiću i njegovim partijskim kolegama, taman koliko ni mogućnost koalicije sa Haradinajem. Ali, valja ipak primetiti da se od takve koalicije još jedino Beograd nije ogradio.