Ume li javna tužiteljka uopšte da govori

Od kada su naprednjaci odlučili da u tužilaštvu ne menjaju omraženi „žuti kadar“, koji se dokazao i pokazao kao provereno poslušnički, republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac nije progovorila ni jednu jedinu reč. Za dve najveće afere „u savremenoj istoriji“ (odrednica koju je ovih dana neophodno dati) „helikopter“ i „Savamala“ ne samo da nije imala šta da kaže već nije našla za shodno ni da poradi na valjanoj optužnici, a na „javni“ deo svoje funkcije, za koju je plaćena i na koju je ustavom i zakonima obavezna, jednostavno je stavila veto. Prilikom retkih pojavljivanja u javnosti, bez imalo nelagodnosti je prolazila pored novinara koji su pokušavali da dobiju odgovore na pitanja na koja je davno bila dužna da odgovori, čak i bez pokušaja da bar deluje uljudno (recimo: „Dobar dan, sada sam zauzeta ali mi se obratite naknadno ili pošaljite pitanje mom kabinetu“), koristeći jedino podignutu ruku na način na koji se teraju muve. Naravno, isti scenario primenjuje i njen kabinet, tako da se i pored plaćene službe za odnose sa javnošću, „odnos“ svodi na – novinari pošalju pitanje a služba ne odgovori apsolutno ništa. NIN je više puta imao priliku da se lično uveri u takav vid „javnog poslovanja“, poslednji put kada je pokušao da se nadoveže na jednu od retkih akcija koju je tužilaštvo uopšte iniciralo – tužbu protiv poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, jer je tražio da se objavi poslovna biografija postupajuće tužiteljke u slučaju Savamala. Tačno pre mesec dana uputili smo pitanje koje glasi: „S obzirom na to da se biografija postupajuće tužiteljke u slučaju Savamala nalazi na sajtu Državnog veća tužilaštva, a da je vaša institucija podnela tužbu protiv akta poverenika kojim se traži njeno objavljivanje, na koji način ćete postupiti sada? I da li se radi o službenoj tajni koju je neovlašćeno objavilo DVT ili ipak o podatku čije je objavljivanje poverenik imao pravo da traži?“. Odgovor, gle čuda, još uvek čekamo. Kao logično nameće se pitanje: ume li javna tužiteljka uopšte da govori? Tačno je da je podnela zakletvu, i to već dva puta, u kojoj je tečno izgovorila: „Zaklinjem se svojom čašću da ću javnotužilačku funkciju vršiti predano, savesno i nepristrasno i štititi ustavnost i zakonitost, ljudska prava i građanske slobode“, ali se ipak radi o napisanom (izgleda neobavezujućem) tekstu. Ume, itekako! U decembru 2013. je baš kao što i dolikuje državnom tužiocu izašla na konferenciju za štampu nakon policijske akcije Grom 2 (jedna od onih akcija kada MUP pohapsi mnogo ljudi, a zatim zaboravi da nam saopšti ko je optužen a ko je odmah pušten), pohvalila sve policajce i tužioce koji su sproveli akciju i poručila da „niko nije jači od države”. Još energičnije i autoritativnije je delovala dve godine kasnije, kada se bivši urednik Kurira usudio da okleveta Aleksandra Vučića, pa je u duhu državnih tabloida momentalno utrčala u priču o još jednom „državnom udaru“. „Tužilaštvo će u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima zaštititi ustavni poredak i vladavinu prava tako što će brzo i efikasno, u saradnji sa drugim državnim organima, sprečiti destabilizaciju zemlje pokretanjem odgovarajućeg krivičnog postupka, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena“, rekla je tim povodom Zagorka Dolovac. I pokazala nam da zna kako republički javni tužilac mora da reaguje u situacijama kada je ugrožen ustavni poredak i kada su narušena ljudska prava (ako zanemarimo epilog jer ni tada stvari nije isterala do kraja), baš kao što se dogodilo u Savamali. Da bismo razumeli zbog čega je javna tužiteljka odlučila da zanemi u slučaju u kom nijedan častan čovek a ne tužilac nema luksuz da bude bez stava, morali bismo da se vratimo u 2010. kada je bila na istom radnom mestu, a kada se to nije dopadalo aktuelnom vlasniku „nezavisnih“ institucija u Srbiji. „Ja sam tri meseca pre izbora Zagorke Dolovac rekao u emisiji kod Jugoslava Ćosića da će biti postavljena kao žuti kadar, kadar DS na tu funkciju i niko na to nije ni reagovao, niko nikada nije ni pitao kako je moguće da je Vučić znao to tri meseca ranije, kako je moguće da se takve stvari znaju...Nemam pojma šta ljudi rade niti razgovaramo o njihovim primanjima niti mi je ikada palo na pamet da razgovaram sa ljudima o njihovim primanjima, ali znam da Zagorka Dolovac ima ogromna primanja kao funkcioner ne Demokratske stranke, ali izabrana od strane DS, preko 200.000 dinara i to samo zato što je stranački funkcioner i partijski poslušnik”, rekao je tada Aleksandar Vučić. Kao naprednjački kadar Zagorka Dolovac nema platu od 200.000 dinara, već mnogo veću. Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije prima 318.495 dinara i dodatak od 40.980 na ime funkcije predsednika DVT-a, što je više od plate koju ima zaštitnik građana, ali je ni Vučić ni njegovi saborci ne prozivaju zbog nje niti je koriste kao verbalnu poslasticu u diskvalifikaciji njenog rada. Naprotiv, bili su prosto zgroženi kada je svojevremeno kao zaštitnik građana Saša Janković zatražio njenu ostavku posle, kako je naveo „gromoglasne tišine tužilaštva u slučaju Savamala i intervjua bivše supruge gradonačelnika Siniše Malog portalu KRIK“. Čemu ostavka kada će dosledno i uporno nastaviti da ćuti i kada će tužilaštvo potpuno zanemariti činjenicu da je Marija Mali tvrdila da zna ime firme koja je organizovala rušenje i da ima dokaze o učešću njenog bivšeg supruga u tome. Očigledno je da je vlast još prilikom njenog reizbora znala da neće biti iznenađenja, pa joj je obezbedila dostojnu kandidaturu. Zagorka Dolovac je, baš kao i njena dva protivkandidata, za svoj dosadašnji rad dobila maksimalnih 50 poena, ali i dodatnih 20 za program organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva, dok je jedan njen protivkandidat Ivan Marković dobio 5 poena a drugi Aleksandar Mladenović nulu s obzirom na to da ga nije ni predstavio. Bilo bi interesantno to njegovo ponuđeno ništa uporediti sa ovim današnjim „nešto“ aktuelne tužiteljke i videti koliko smo na dobitku. Ali do tada nam ostaje da se divimo svim njenim atributima koje nam je kao predlagač prezentovao Nikola Selaković: „Kao republički javni tužilac uložila je maksimalan napor da obezbedi efikasno i uspešno postupanje javnog tužilaštva, jačanje kapaciteta javnog tužilaštva, unapređenje postupanja javnog tužilaštva i saradnju sa drugim organima, organizacijama civilnog društva i međunarodnim partnerima u borbi protiv kriminala i suzbijanju krivičnih dela“. Takođe je naglasio i njen doprinos u primeni novih propisa koji se ogleda u povećanju efikasnosti krivičnog gonjenja, uključujući i efikasnu primenu tužilačke istrage i zaključio: „Ona je, po mom ličnom uverenju, žena koja je izrasla u državnoj službi, koja zna šta je država“. A šta bi trebalo da podrazumeva obećana efikasnost tužilačke istrage? Za početak posredovanje u situaciji kada policija neće da prikupi podatke vezane za slučaj Savamala iako je dužna da radi po nalogu tužilaštva, a potom i podnošenje prekršajnih prijava zbog opstrukcije. Ukoliko to ne uradi Više tužilaštvo u Beogradu, u čijoj nadležnosti je slučaj, onda je tužiteljka svih tužitelja u obavezi da reši situaciju i to Dolovac ne samo da zna već je i primenjivala: pre nekoliko godina je naložila lišavanje slobode vozača koji je brutalno usmrtio dve devojke, budući da je niži javni tužilac to propustio da učini. Međutim, kada je niži tužilac odbio da preduzme procesne radnje protiv policije ona nije imala šta da doda, čime nije opravdala Selakovićeve reči o „efikasnoj primeni tužilačke istrage“, ali jeste onaj deo da „zna šta je država“. Bar zna da su u ovom trenutku država naprednjaci i Vučić, a da je pravi partner policija a ne građani.