Kad tržište zakaže

Iako nije prvi, najnoviji slučaj suspenzije tržišta i mešanja države u spasavanje jedne privatne poslovne imperije, u upravi ruske Sberbanke kažu da nigde još nisu videli. Hrvatska država je usvajanjem Leks Agrokora i imenovanjem prinudne uprave ukinula prava poverilaca ove kompanije, odnosno nacionalizovala nekadašnju imperiju najbogatijeg hrvatskog biznismena Ivice Todorića, a da pritom nije nacionalizovala i Agrokorov dug, bune se Rusi. Zato su i odbili da nadalje finansiraju taj koncern, zatražili od Trgovačkog suda u Zagrebu da zabrani prinudnoj upravi na čelu sa Antom Ramljakom nova zaduživanja. Uz to, Rusi su izdejstvovali da privredni sudovi u Zrenjaninu i Beogradu zabrane Agrokoru da otuđi srpske kompanije Frikom i Dijamant, ali i da imovinom tih firmi garantuje za nove kredite neophodne matičnom preduzeću kako ne bi otišlo u stečaj. Ako šansa da se izbegne stečaj, pa i bankrot, uopšte i postoji, pošto gotovo i da nema ekonomiste sa ovih prostora koji veruje da je Todorićevo poslovno carstvo moguće spasiti, naročito ukoliko Hrvatska, koja je tu obavezu preuzela na sebe - mada nije morala - ne bude spremna da odreši kesu i novcem poreskih obveznika spasava kompaniju u čijem je i stvaranju pozamašno učestvovala. I hrvatski i srpski ekonomisti sa kojima je NIN razgovarao veruju da će Agrokor naposletku završiti u stečaju, pa će se tek u tom postupku videti ko će od poverilaca koliko izgubiti, iako trenutno Ramljak i njegovi saradnici tvrde da nemaju problema sa dobijanjem novog kredita. Naprotiv, ruskoj Sberbanci koja trenutno odbija da pozajmi novac Agrokoru, tvrdeći da Hrvatska mora ili da garantuje za taj kredit ili da vrati kompaniju na tržište, Ramljak je već našao zamenu i to zapadne fondove koji su, kaže, spremni da pozajme oko pola milijarde evra, koliko je odobrila nova uprava Agrokora. Sve liči na još jednu geopolitičku utakmicu Istoka i Zapada, ali ma koliko tamošnji ekonomisti upozoravali da je u pitanju rizični američki kapital, te da nije svejedno od koga se i pod kojim uslovima pozajmljuje novac, jer će za tu pozajmicu fondovi dobiti visoku kamatu, ali i prioritet u poverilačkom lancu, odnosno prilikom naplate, čini se da uprava Agrokora teško da ima drugi izbor. Isto je i sa hrvatskom državom. Prve muči pad prometa u Konzumu, najznačajnijoj kompaniji u sastavu Agrokora i nedostatak kapitala neophodnog da bi se barem pokušalo spasiti šta se spasti može, a druge uticaj ovog koncerna na celokupnu hrvatsku privredu, pa i na sudbinu klimave Plenkovićeve vlade. Rezultati privrednog rasta iz prvog kvartala 2017. nisu obećavajući, a i hrvatski poljoprivrednici zavapili su pre neki dan na državu da ne sme dopustiti propast najvećeg domaćeg koncerna, jer će time upropastiti i njih. Iako su dobili obećanje da će Agrokor i dalje otkupljivati njihove proizvode kao i do sada, ratarima bi to mogla biti slaba uteha, pogotovo što je odmah nakon okončanja lokalnih izbora u Hrvatskoj, Ramljak najavio otpuštanja u Konzumu i zatvaranje neprofitabilnih prodavnica. Ustvrdio je, doduše, da neće biti smanjivanja plata, ali do izbornog dana i uprava Agrokora i nadležni u ministarstvima tvrdili su i da neće biti otpuštanja. Žrtava će sasvim sigurno biti još, iako plan restrukturiranja Agrokora još nije obelodanjen, ako je i napravljen, pa niko sa sigurnošću ne može da tvrdi ko će i za koliko naposletku ostati oštećen u ovoj borbi tržišta i države, ruskih banaka i američkih investicionih fondova, dužnika i poverilaca. Za sada se zna da su prve žrtve radnici, kako to uostalom uvek i bude, bez obzira da li se primenjuju tržišni postulati ili su oni, kao u slučaju Agrokora, suspendovani. Ako je ovaj koncern ikada i poslovao po njima.