Terorisanje u Zalivu

Katar je ostao izolovan od susednih država, ali ne i potpuno usamljen. Prvi avioni sa hranom stigli su upravo iz Irana, koji je najavio da će nastaviti da pomaže, a čije je savezništvo možda i koštalo katarsku vladu ove izolacije. Diplomatske odnose sa Katarom prekinuli su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Bahrein, a ubrzo su im se priključili i Egipat, Jemen, Libija i Maldivi. Ovo je nekako došlo baš posle nedavne turneje Donalda Trampa i izjava američkog predsednika da su se arapski lideri žalili na katarsku podršku teroristima. Iz Vašingtona su sada ipak stigli i apeli i to od državnog sekretara Reksa Tilersona upućeni istim tim katarskim susedima koji su se žalili Trampu, da smesta preduzmu korake za smirivanje situacije. Ali trenutno se ne čini da će se situacija tako lako smiriti, naprotiv, Golfski zaliv usred je najgore diplomatske krize i na ivici rata. Doha je optužena da podržava regionalne terorističke grupe, što nije novo u odnosima sa Rijadom i Abu Dabijem, koji su se u bliskoistočnim sukobima i onom što je donelo „arapsko proleće“ nekako našli na suprotnim stranama. Ali je novo stvaranje ovakvog fronta koji je ispostavio svoje zahteve – od prekida odnosa sa Hamasom, Muslimanskom braćom, Al kaidom do ukidanja televizije Al DŽazira. A povod su dva incidenta u poslednjih mesec dana, koja su zakomplikovala ionako već složene odnose. Prvo se krajem maja na sajtu Katarske novinske agencije našla vest da je emir Šeik Tamin bin Hamad al Tani, nazvao Hamas „legitimnim predstavnicima palestinskog naroda“ i iskazao prijateljstvo Iranu kao „značajnoj snazi za stabilizaciju regiona“. Vest je ubrzo povučena, izjave negirane, a za sve optuženi hakeri. Ali to nikoga nije umirilo. Pri tome je ubrzo u već usijanoj situaciji stigla vest da su objavljeni mejlovi zvaničnika UAE koji su prilikom posete Vašingtonu zahtevali pomoć u gušenju katarskog uticaja. Uz to, bes je već narastao u aprilu kada je katarska vlast uspela da oslobodi 26 svojih ljudi zarobljenih u Iraku, koje su zarobile šiitske snage povezane sa Iranom. Koliko je tačno plaćeno nije se saznalo, ali su nagađanja da se radi o stotinama miliona dolara koji su se slili u kasu ekstremista. I sada su se raspalili svi nesporazumi koji se već odavno gomilaju. Katar je još od nastanka ostao tačka koja se ne uklapa baš najbolje. Porodica Al Tani vodi zemlju već 150 godina i tokom svih generacija koje su se smenjivale uspela je da napravi dogovore sa Velikom Britanijom, koji su joj omogućili priličnu samostalnost. Kada su se 1968. godine stvarale nove države, Katar je odlučio da izađe iz prvobitnog dogovora o zajednici koja je kasnije prerasla u UAE. To se mnogima nije dopalo, ali se za sam Katar ova pokazala kao prava. Šeik Kalifa, koji je preminuo prošlog oktobra, vodio je zemlju od 1972. do 1995. i učinio je moćnim izvoznikom gasa i nafte. Katarske rezerve prirodnog gasa procenjuju se na 34 triliona kubnih metara, što ga čini drugim najvećim izvoznikom na svetu. Tako se ispostavilo da je jedno malo poluostrvo, smešteno na većem poluostrvu i okruženo daleko većim državama, uspelo da se, sa svojih 2,5 miliona stanovnika svrsta među najbogatije zemlje na svetu. Tačnije, sa BDP-om od 129.700 dolara po glavi stanovnika, on je na prvom mestu na svetu. I to za 20.000 dolara više od drugorangiranog Luksemburga. Zahvaljujući gasu, Doha je uspela da se osamostali i u odnosu na znatno veću Saudijsku Arabiju. Najzad, napravila je sopstvene veze - Sjedinjene Američke Države (baza američke centralne komande nalazi se u Kataru), Iran, Turska … I dok susedne države uglavnom pokušavaju da otežaju katarski opstanak, porodica Tani nastavlja da vodi samostalnu politiku. A odnosi su zategnutu godinama ali naročito poslednjih kada su se našli na suprotnim stranama. U Egiptu, Katar je podržao Muhameda Morsija, prvog demokratski izabranog predstavnika, iza koga su stajala Muslimanska braća. Katar je i najsigurnije mesto i najveći finansijer Muslimanske braće. Podršku ima i Hamas, čiji lideri mogu da računaju na sigurnost na katarskoj teritoriji. Podržavaju i suprotne frakcije od Rijada i Abu Dabija i u Libiji i u Siriji. Najzad tu je i Al DŽazira, medijska kuća koja već dvadeset godina širi katarski uticaj i iritira susedne države, posebno Saudijce. Priča o tome ko podržava teroriste i koje su grupe za koju stranu terorističke nešto je složenija, a Saudijska Arabija svakako nije među zemljama koje bi bilo koga trebalo da optužuju za takvu podršku. Ali to u ovom trenutku nije tema koju bi iko želeo da otvara, posebno ne saveznici Rijada udruženi u naporu da obuzdaju katarsku vlast. Ili, ako je to ikako moguće, sruše vlast porodice Tani. To, jasno je, neće ići baš lako. Katarski emir Tamim bin Hamed Tani takođe ima razloga da odgovornost za nemir u regionu prebaci na one koji ga optužuju. I više od toga, kada je 2000. godine, za vreme vladavine njegovog oca, suđeno učesnicima neuspelog državnog udara, optuženi su priznali da su imali podršku Bahreina i Saudijske Arabije. Katar je u poziciji da može da vodi samostalnu politiku dokle god mu nalazišta gasa omogućavaju da održava svoju samostalnost, a uvoznici pritom nisu zemlje Golfskog zaliva, već Evropa i Azija. Katarski ministar finansija Ali Šarif al Emadi već je izjavio da se njegova vlada ne plaši ovih pritiska. „Ako mi izgubimo dolar i oni će izgubiti dolar“, poručio je. Možda katarska vlada nastupa kao da se ne plaši, ali ostatak sveta prilično je zabrinut. Mnogi u ovom sukobu vide nešto više od nezavisne katarske politike koja smeta Rijadu i podsećaju da je Iran taj koji bi bio prava meta. Sa američkom podrškom Saudijci bi konačno mogli da se obračunaju sa starim neprijateljem i okončaju uticaj Teherana. Sve to, naravno, ukoliko računaju da bi Tramp zaista podržao takav sukob. Za Vašington je to ipak nešto komlikovanije nego što se čini iz predsednikovih izjava. Katar je važna tačka i ne samo bezbednosno zbog baze koja je tu smeštena, već i zbog ogromnih rezervi energenata. U međuvremenu, katarske vlasti su izgleda ipak rešile da ljubazno zamole svoje prijatelje iz Hamasa da napuste zemlju. Kako je javila jedna libanska stanica, predat je spisak osoba koje bi trebalo da se povuku na neko drugo mesto. Nije bilo reakcija na ovu vest u prvom trenutku, a onda se oglasio Hamas izjavom da se svi njihovi lideri nalaze u Gazi. Ako je to tačno, onda možda postoji način da se nekako pregovara, ali rivalitet između država u Golfskom zalivu neće se tako lako završiti. Naročito ako najsnažnija među njima, Saudijska Arabija, proceni da je dobar trenutak da zavede red i potisne rivale.