Pojmovnik

Do Vidova mi je stigla, za Srbe, veoma važna knjiga pod naslovom Drevni srbski kalendar od Slobodana Filipovića. Za tu knjigu napisao sam pogovor da bih Filipovića podupro, kol`ko sam mogao, ne bi li se Srbi, konačno, setili da je, danas, 7526. godina! I Srbi su se tog drevnog kalendara držali sve do Berlinskog kongresa, kada nam je zabranjeno da računamo vreme po njemu. Jer, pobogu, ispašće da smo narod najstariji i da se sećamo čak i kako je Nojeva zemlja potopljena tamo gde je danas Crno more... Nego, čim sam uzeo Filipovićev Drevni srbski kalendar, ne znam šta mi bi, počeh sa kraja knjige, da čitam „Pojmovnik“. I pod pojmom „apostolska vera“ jasno piše da je nju, pored ostalih, propovedao i vladika Bogomil iz četvrtog veka i to ovde, kod Stare i Suve planine, gde je živelo srpsko pleme Besi. A tu je narod Besa privodio hrišćanstvu i Niketa iz Remizijane (Bela Palanka). Obojica su, po svoj prilici, bili i na Nikejskom saboru gde je vladika Bogomil, čak i u Konstantinopolju, propovedao „apostolsku veru“ na srbskom jeziku! Čitajući „Pojmovnik“ setim se da mi je stari, već pokojni čobanin Ratko pričao dok sam, pre četrdeset godina, zidao kameni dom u Vidovu, da je baš na tom mestu trebalo da bude manastir!? Ali, „sve što bi ljudi preko dana izgradili, noćne vile bi u gluvo doba noći prenele tamo gde je danas manastir Svetog Dimitrija u Divljani“!? Tu, odmah, shvatim da je u mom Vidovu nekad bio staroverski hram u kome je pomenuti vladika Bogomil propovedao „apostolsku veru“ i da je taj hram ubrzo posle Nikejskog sabora srušen, po nalogu Nikete Remizijanskog, a da su kamen i ostala građa iskorišćeni za gradnju ranohrišćanske bazilike koja će biti srušena pod naletom Avara i Huna, da bi kasnije braća Mrnjavčevići na tom mestu podigli današnji divljanski manastir Svetog Dimitrija. A vladika Bogomil? Sigurno je nesrećno završio kada je hrišćanska milicija, širom Rimskog carstva, počela da čisti hrišćansku veru od jeretika i pagana, to jest, od „apostolske vere“. Jer, umesto nje stupila je na snagu petropavlovska doktrina, a ta judeohrišćanska muljavina nije imala nikakve veze sa „apostolskom verom“. K. G. Jung, moj guru iz Švice, radosno mi plješće svojim šakama drvoseče: „Bravo, bravo, dečače! Sjajno si to raščivijao! Štaviše, dao si mi ideju zašto sam u Bolingenu pored Ciriškog jezera sazidao kamenu kulu sličnu tvojoj u Vidovu, bez struje i vode, ali potpuno sjedinjen sa prirodom. Tu sam našao duhovno utočište. Bajdvej, tu kamenu kulu digao sam na crkvenom imanju gde je, možda, bio hram mog gurua Filimona, kao što je kod tebe u Vidovu bio hram vladike Bogomila. A rušiti hramove, to su spremne da čine samo velike budale!“ Tu se prisetim da je, nedavno, neko od Vučićevih budala uspeo da sruši muslimanski verski objekat u Zemun polju, jer vernici, navodno, nisu imali građevinsku dozvolu. Ne mogu da verujem da je to urađeno sa znanjem novog predsednika, ali je to rušenje obezbeđivala Nebojšina policija! Ona ista koja se pravila luda i tokom rušenja u Savamali. Na sve to moja Crna će ovo da kaže: „Ako tako gledamo, divlja gradnja je i važeća judeohrišćanska doktrina! A onda ćemo se čuditi kada nam Islamska država priredi neko `veselje` u Guči ili na Egzitu! Ili, zašto da ne, nasred Terazija! Mada ministar odbrane Đorđević tvrdi da je sve pod kontrolom i to me, baš, brine danas, 7526. godine! A pojmovnici su često mnogo važni! Jedna fusnota zna da bude važnija od cele knjige!“