Borba za autoritet

Ana Brnabić će morati da se izbori za svoj autoritet. Ukoliko želi da bude percipirana kao premijerka od integriteta i kredibiliteta, ako hoće da beleži rezultate. Do tada, ako uopšte uđe u tu borbu, biće doživljavana kao alatka Aleksandra Vučića, još jedna njegova maskarada, „PR stunt“, predstava za domaću i međunarodnu javnost. Na stranu percepcija, mada je u politici važna koliko i realnost: kada se držimo činjenica, premijerka bez autoriteta biće u poziciji da bukvalno svaki njen potez, i strateški i dnevno operativni, zavisi od Vučića, od podrške njegove lične, njegove stranke, njegovih ministara u Vladi i poslanika u parlamentu, od njegovih kumova i prijatelja u formalnim i neformalnim centrima moći, u institucijama i medijima. Predsednica Vlade čija se snaga bazira isključivo na snazi nekoga drugog, u ovom slučaju šefa države - dolaskom Vučića na Andrićev venac ovaj termin dobija svoje puno značenje - prazna je ljuštura. Ostaće zapamćena kao „prva žena premijer Srbije i prvi gej premijer na Balkanu“. A i za to je zaslužan Vučić, to je pre svega njegov uspeh, a tek potom njen. Zanima li Anu Brnabić izgradnja ličnog autoriteta ili će završiti mandat noseći kuvalo u stripu Marka Somborca kao novi Mirko Cvetković, u čije ekonomske ekspertize je malo ko sumnjao, ali je upravo zbog manjka političke moći sveden na karikaturu, trebalo bi ubrzo da saznamo. Bilo bi mudro ako bi joj liberalna opozicija, s kojom navodno deli neke temeljne vrednosti, dala onih famoznih stotinu dana da pokaže šta zna. Ne Vučiću, ne Stefanoviću i Vulinu, Dačiću i Antiću, već njoj lično. Da se nekako uzdrži od napada, kritika, nervoze. I nikako, nikako da se ne spušta na civilizacijsko dno izjavama poput onih desnog ekstremiste Boška Obradovića da je dolaskom Brnabićeve na čelo Vlade „pobedio homoseksualni lobi u Srbiji“, ili ćuteći na njih u ime „opozicionog jedinstva“. Treba Ani Brnabić dati izvesno vreme, bez iluzije da će se ona osamostaliti od Vučića i delovati kao paralelna adresa moći - naravno da neće, naprednjačku Srbiju može da vodi samo jedan - pa čak i bez nade da će se (iz)boriti za svoj kredibilitet. Treba joj dati šansu da iznenadi. A, ako se to ne desi, liberalna opozicija će i svojim potencijalnim biračima i zapadnjacima moći da kaže „eto, bili smo pristojni, pustili smo je da pokaže šta zna i ume, ispalo je kao što smo očekivali, ona je obična Vučićeva marioneta“. Ukoliko opozicija odmah udari na Brnabićevu, biće optuživana zbog kritike radi kritike, a možda i za seksizam, pa čak i homofobiju. Znao je Vučić šta radi postavljajući je za mandatarku, a da li je to tek taktička pobeda nad opozicijom ili strateška, zavisiće u velikoj meri od narednih poteza Dragana Šutanovca i Saše Jankovića. Kakva će premijerka biti Ana Brnabić ipak samo od nje zavisi. Nezgodno je to što će za autoritet morati da se bori - da ponovimo, ako nju to uopšte zanima - tamo gde je najtanja, na ključnim političkim temama i u odnosu prema Srpskoj naprednoj stranci. Jednostavnije, kako će predsednica Vlade reagovati ako se desi neka nova Savamala? Ako se, ne daj bože, ponovi nesreća s vojnim helikopterom? Kako će reagovati ako obezbeđenje SNS opet bude maltretiralo novinare? Kako će reagovati na sumnje o naglom bogaćenju nekih svojih ministara? Šta će reći na nacionalističke izjave tih istih ministara? Hoće li za sve što ne valja optuživati vlast DS, koja već pet godina ne vlada? Da li će Ana Brnabić imati stav na organizovani kriminal fudbalskih huligana? I ne samo stav, da li će, za razliku od Vučića, nešto tim povodom i uraditi? Šta će Brnabićeva da kaže na sumnje o plagiranim doktoratima Nebojše Stefanovića i Siniše Malog? Da li će dozvoliti da joj Mali, njen stari prijatelj ali ipak mnogo bliži Vučiću i isprljan aferama, zaista bude šef kabineta? Da li će Zoran Babić, Bratislav Gašić i slični kadrovi SNS i ubuduće dobijati državne fotelje? Šta će da radi sa kumovima i prijateljima predsednika Republike, sa njihovim monopolima i mutnim poslovima? U redu, možda će ih pustiti da rade kao do sada, da se ne bi zamerala Vučiću, ali šta će kad njihove afere zabrinu diplomate zapadnih zemalja, čije firme zbog nameštenih tendera gube poslove? Da li će se i pod premijerskom palicom Ane Brnabić reketirati privatne kompanije, a devastirati javna preduzeća? Šta će ona sa reformom javnih preduzeća, za koju i sam Vučić, po sopstvenom priznanju, nije imao snage? Kao što nije imao snage za pomenute sportske huligane. Od odgovora na ova pitanja zavisiće mera autoriteta, integriteta i kredibiliteta Ane Brnabić na čelu Vlade Srbije. Zbog toga joj treba dati stotinu dana, da iznenadi, bez nade da će se to i desiti. Aleksandar Vučić ne bi bio on da odmah nije stavio do znanja ko je broj jedan u Srbiji. Na maratonskoj konferenciji za novinare na kojoj je obelodanio ime mandatarke imao je, istina, tragikomičan pokušaj formalnog poštovanja ustavnih odredaba kada je rekao da ga je Brnabićeva „obavestila da može da obezbedi skupštinsku većinu“ za izbor svog kabineta, ali je već u narednim rečenicama, po običaju, napravio luping pa je u startu, moglo bi da se tumači - protivustavno, ograničio njene nadležnosti porukom da će se premijerka baviti „pre svega pitanjima iz oblasti digitalizacije, ekonomije i slično“, dok će Ivica Dačić biti zadužen za „politička pitanja“. Jedini logičan zaključak je da će ovom dosad neviđenom dvoglavom aždajom (ups, vladom) kormilariti, naravno, Vučić. Kako će to izgledati, videćemo, jedino da ne bude shvaćeno da Ani Brnabić novinari i opozicija ne treba da postavljaju politička pitanja. Takav blam čak ni Mirko Cvetković sebi nije dozvolio. Vratimo se Vučićevoj izjavi o obezbeđivanju skupštinske većine, jer neko je tu nekoga slagao, ili Brnabićeva njega ili on nas. Naime, po izveštavanju „dobro obaveštenih“ medija od iste večeri kada se predsednik Republike obratio javnosti, ali i sudeći po izjavama funkcionera njegove SNS, ta većina nikako nije obezbeđena. Javljali su mediji prethodnih dana o „pobuni u SNS“ zbog Vučićeve odluke o Ani Brnabić, govorili su naprednjaci da je na vanrednoj sednici stranačkog Glavnog odbora bilo kritičkih tonova (mada su na kraju svi, svakako, glasali „za“), čule su se priče da i među njihovim ministrima ima nezadovoljnih, pa obilaze medije sa hvalospevima o mandatarki dok je po kuloarima ogovaraju, napravljen je višednevni cirkus sa sugerisanom porukom da je Aleksandar Vučić predlažući Anu Brnabić za predsednicu Vlade doneo izuzetno hrabru reformsku modernizatorsku odluku, idući čak i protiv volje mnogih u sopstvenoj stranci. Da li je to tako, iskustvo nam daje za pravo da sumnjamo, ali ono gde nema razloga za skepsu jeste stav Dragana Markovića Palme: „Ana Brnabić nije moj premijer, neću da glasam za nju“. A moguće je da se na kraju sve ispostavi kao „lični stav“ starog homofoba Palme, pa da za novu vladu glasa njegovih petoro poslanika, a samo on bude protiv ili uzdržan, čime bi Jedinstvena Srbija ostala deo vladajuće koalicije, koja bi zadržala glatku parlamentarnu većinu. Ono u šta nema sumnje jeste privrženost SPS koaliciji sa SNS i vladi premijerke Brnabić, kako je jasno rekao Dačić nakon sednice stranačkih organa, za šta bi socijalisti trebalo da dobiju, pored trilinga Ivica Dačić - Aleksandar Antić - Slavica Đukić Dejanović, bar još jedno ministarsko mesto, rezervisano za nekadašnjeg „buntovnika s razlogom“ a odskora poslušnog lojalistu Branka Ružića, i to u resoru državne uprave i lokalne samouprave, koji je vodila nova premijerka. SPS bi hteo još jedno ministarstvo, čije se formiranje najavljuje, ono za životnu sredinu (ne zato što obožavaju ekologiju, već zbog ogromnih fondova EU koji se tu očekuju), a kao kandidat pominjan je Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine u gradskoj upravi Beograda. Sudeći po spekulacijama, SNS i SPS, tačnije Vučić i Dačić, ne planiraju da se Brnabićeva mnogo šta pita o izboru svojih saradnika u rekonstruisanoj vladi. Pa sa premijerkom, pored apetita socijalista, nemaju veze ni zasad samo kuloarske priče o promeni na mestu ministra kulture, gde bi Vladana Vukosavljevića navodno trebalo da zameni Maja Gojković - a umesto nje bi na čelo Narodne skupštine navodno došla potpredsednica SNS Marija Obradović - kao i zasad samo na nivou trača sumnje da iz Vlade odlazi ministar finansija Dušan Vujović. Sve u svemu, privrženost naprednjaka i socijalista vladi premijerke Ane Brnabić neće biti izraz lojalnosti njoj već Aleksandru Vučiću i dogovorima lično, neretko u četiri oka, napravljenim s njim. Postoji još jedna važna tema koja će određivati premijersku ulogu Ane Brnabić, a to je nedoumica koliko će njen mandat uopšte trajati. Da li je ona privremeno rešenje, izrazito kratkog roka upotrebe, ili će voditi vladu do 2020. godine. Odgovor zavisi od toga da li će Srbija u skoroj budućnosti skupa s redovnim beogradskim izborima dobiti i nove vanredne parlamentarne i da li će Vučić dati Brnabićevoj javne, zvanične garancije da će ostati na čelu Vlade u slučaju pobede SNS. Da li je, dakle, Ana Brnabić za Aleksandra Vučića dugoročno ili prelazno rešenje. Još jedan kamen koji će otežavati uspostavljanje njenog premijerskog autoriteta.