Javna preduzeća najtvrđi orah

Famoznu fiskalnu konsolidaciju, kovanicu koja je obeležila NIN-ove tradicionalne samite ministara finansija, guvernera centralnih banaka i direktora poreskih uprava zemalja regiona prethodnih nekoliko godina, ovoga juna zamenila je žalopojka o nereformisanim javnim preduzećima, lošem upravljanju i manjku investicija koje bi dodatno pogurale privredni rast i zapošljavanje. Sa izuzetkom Crne Gore, koju tek očekuju bolni fiskalni rezovi, države ovog dela Evrope uglavnom su već sprovele ili sprovode proces uravnoteženja prihoda i rashoda u svojim budžetima, pa ministri finansija tvrde da za sada nema pretnji po novu eskalaciju deficita i javnih dugova, koji su neke od njih doveli na samu ivicu bankrota. Ipak, iako je situacija u budžetima balkanskih zemalja bolja no što je bila ranijih godina, kada je u većini deficit budžeta bio veći od pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), javne finansije nisu onako dobre kako su bile pre krize. To tvrdi Bas Baker, predstavnik MMF-a za centralnu i istočnu Evropu, koji je sa ministrima finansija Darkom Radunovićem (Crna Gora), Dušanom Vujovićem (Srbija), Jelkom Milićević (Federacija BiH), Zoranom Tegeltijom (Republika Srpska), Avdulahom Hotijem (Kosovo), zamenikom ministra finansija Albanije Erjonom Lucijem i direktorom korporativnih poslova i komunikacija Japan tobako internešenala Goranom Pekezom, prošle nedelje u Bečićima učestvovao na NIN-ovom Samitu. Baker je na ministarskom panelu podsetio da je globalna kriza snažno pogodila region, te da su gotovo sve zemlje za prethodnih deset godina značajno povećale učešće svog javnog duga u BDP-u. On upozorava i da je privredni rast od oko tri odsto u proseku posledica i cikličnih kretanja, te da su zemljama regiona potrebne nove investicije kako bi smanjile visoku nezaposlenost i omogućile dalji privredni rast. „Jugoistočna Evropa ima veliku stopu iseljavanja i taj pad radno sposobnog stanovništva u narednih deset godina odraziće se i na rast BDP-a. Suština je da region muče i mali broj zaposlenih, odnosno visoka nezaposlenost, ali i niska produktivnost, što ograničava ostvarivanje viših stopa ekonomskog rasta. Zato su ovim državama potrebne veće investicije, jer one su negde manje i od investicija u razvijene ekonomije EU, što nije prirodno, s obzirom na to da investitori imaju niže troškove investiranja u regionu nego u ekonomski bogatijim zemljama. Da bi se podstakla ulaganja neophodno je unaprediti investicionu klimu, osnažiti imovinsko-pravnu zaštitu, unaprediti birokratski aparat i pravni sistem, ali i izgraditi kvalitetniju infrastrukturu“, kazao je Baker, navodeći da po standardu stanovništva region i dalje daleko zaostaje za EU. Po jednom istraživanju, stanovnici BiH su 75 odsto, a Srbije 70 odsto siromašniji od građana Nemačke. Na nisku produktivnost i loše upravljanje na svim nivoima, preko države, njenih preduzeća, a onda i privatnog sektora ukazao je i Dušan Vujović. „Sve fabrike koje smo otvorili će imati smisla samo ako uspeju da se produktivnošću takmiče sa razvijenim svetom“. Vujović kaže da je nakon odličnih rezultata fiskalne konsolidacije neophodno sprovesti i finansijsku konsolidaciju, razviti tržište kapitala, koje je četiri puta manje nego pre krize, a i tada je bilo nerazvijeno. Srpski ministar je upozorio i na spregu menadžmenta i sindikata u javnim preduzećima, jer se i jedni i drugi često opiru reformama, ali i na neophodnost države da iz budžeta sanira neke dugove javnih preduzeća. „Ne plaćamo mi dug Srbijagasa zbog samog preduzeća, nego da bi građani imali redovno snabdevanje gasom“, odgovorio je Vujović na pitanje zbog čega srpski budžet 11 meseci beleži suficit, a onda u decembru upadne u minus. „Nasledili smo breme dugova i na kraju fiskalne godine mi sagledavši situaciju u budžetu donesemo odluku šta od tih dugova može i trebalo bi da se izmiri. Kada kreirate budžet konzervativnije, planirate i nižu inflaciju i niži rast BDP-a, time i niže prihode i rashode - na čemu insistira i MMF - onda na kraju imate bolji rezultat od projektovanog. Pošto se to nama dešava, mi svesno pristajemo da na kraju godine vratimo neke dugove“, kaže Vujović uz opasku da je namera države da budžet ostvaruje strukturni suficit, što je mnogo važnije od toga da li će se jedna godina završiti malim deficitom ili će prihodi ipak nadmašiti rashode. Izuzev dugova javnih preduzeća koje država preuzima na sebe, Vujović je ukazao i na nedovoljnu realizaciju javnih investicija, navodeći da je u prvih pet meseci u budžetu ostalo sedam milijardi dinara neiskorišćenih sredstava. I to je odraz lošeg upravljanja i neefikasnosti državnih preduzeća, nadležnih za infrastrukturu. Na državna preduzeća žalile su se i njegove kolege iz RS i BiH, Zoran Tegeltija i Jelka Milićević. „Moramo priznati da nismo uradili gotovo ništa na reformisanju javnih preduzeća. Nisam zagovornik njihove privatizacije, ali sam za efikasnije upravljanje i profesionalni menadžment. Ovde se pričalo i o bezgotovinskom plaćanju, a kod nas 50 odsto penzija poštari donose na kućnu adresu. Preduzeća su nam u gubicima, koče reformu i nedovoljno investiraju“, kazao je Tegeltija žalivši se i na loše političke odnose u BiH koji usporavaju reforme i nekada onemogućavaju fiskalnu konsolidaciju. „Ustavni sud je proglasio neustavnim odluku da se dužnicima koji jednokratno izmire ceo poreski dug otpiše kamata, a zbog političkih neslaganja nismo uspeli ni da povećamo PDV“. Jelka Milićević kaže da iz političkih razloga nisu izglasane nove akcize na gorivo, iako je ono najjeftinije u regionu. „Poslednje dve godine sprovodimo fiskalnu konsolidaciju i rezultati su dobri. Federacija je u 2016. imala suficit u budžetu, broj zaposlenih nikada nije bio iznad 500.000, a sada jeste, ali imamo nasleđene dugove državnih preduzeća, koja su se uglavnom zaduživala zbog izgradnje infrastrukture. Situacija u budžetu nije loša, ali moramo imati veće stope rasta, odnosno moramo stvoriti dobre uslove za privredu i domaće investicije, jer stranim investitorima ne odgovara politička neizvesnost i nestabilnost. Ne zaobilaze nas strani investitori zbog poreza ili doprinosa, oni su na niskom nivou, PDV je samo 17 odsto, nego zbog političkih trzavica“, zaključila je Milićević. Za razliku od većine kolega koji su uspeli da uravnoteže prihode i rashode, novi ministar finansija Crne Gore je na početku tog puta. Tek nedavno Vlada je usvojila Sanacioni plan, odnosno program koji bi trebalo da dovede do smanjenja deficita budžeta, a onda i prilično visokog javnog duga, koji je eskalirao pozajmicama za izgradnju auto-puta Bar - Boljare. Darko Radunović je precizirao da je deo plana da se 1. januara 2018. poveća opšta stopa PDV-a sa 19 na 21 odsto, uvedu akcize na gazirana pića i povećaju na cigarete, a rezovi se očekuju i na rashodnoj strani, i to smanjenje mase zarada u javnom sektoru i povlastica koje su imale majke sa troje dece, a koje su, kako kaže, uništile ceo fiskalni sistem Crne Gore. „Cilj ovog plana fiskalne konsolidacije je da 2020. imamo budžetski suficit, kao i da javni dug smanjimo na 67 odsto“, kazao je Radunović, koji očekuje da i ove godine dug raste. Avdulaha Hotija ne muči visok javni dug od samo 14 odsto BDP-a, ali bez obzira na to na Kosovu postoji zakonsko ograničenje da se država može zaduživati samo za kapitalne investicije, i to one sa najvećom stopom povrata. „Zatekao sam užasno stanje u javnim finansijama i od 2015. krenuli smo da ih sređujemo. Uveli smo pravila za preciznije planiranje budžeta, doneli Zakon o platama u javnom sektoru tako da one ne mogu da rastu brže od BDP-a, uveli klauzulu o državnom zaduživanju, sredili i centralizovali sistem javnih nabavki i na taj način ostvarili neke uštede“, kaže Hoti priznajući da su javne nabavke bile najveći izvor korupcije na Kosovu. „Prečešljan“ je i sistem socijalnih davanja i boljim targetiranjem primaoca socijalne pomoći dosta se uštedelo pa je taj novac iskorišćen za povećanje penzija, ali i socijalne pomoći onima kojima je ona zaista i potrebna. „Smanjene su i poreske stope, ukinute carine na primarne sirovine, što je povećalo unutrašnji obrt za 30 odsto, ali i nivo naplate poreza. Situacija u budžetu je trenutno zdrava, a budžetska rezerva povećana tri puta u odnosu na pre nekoliko godina“, zaključio je Hoti. Slaba poreska naplata upravo muči Erjona Lucija, koji se požalio i na jake političke pokrete u Albaniji, koji dosta koče reforme i fiskalnu konsolidaciju. „Albanija ima javni dug znatno iznad 60 odsto, a povećanje kamatnih stopa na globalnom nivou svakako će uticati na povećanje duga, pa prema nekim kalkulacijama on bi mogao doći i do 80-85 odsto BDP-a“. Povećanje produktivnosti i poboljšanje kapaciteta javne uprave su mu, ipak, prioriteti koje posebno ističe. Naposletku, gotovo i da nema ministra koji se nije požalio na politiku, otpore koji stižu iz partija ili političkih pokreta. Izazov je i trusna politička stabilnost, ali i izborni ciklusi u kojima političari obično pokleknu pred pojedinim budžetskim izdacima. Nagli rast akciza podstiče šverc Duvanska industrija je jedan od najvećih poreskih obveznika u regionu, te je samo prošle godine u budžete država regiona uplaćeno 2,6 milijardi evra, od čega je samo kompanija Japan tobako internešenal uplatila 472 miliona evra, predočio je Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija u ovoj kompaniji. Pekez je istakao da je predvidljivi i postepeni rast akciza jedini način da se ostvare očekivani budžetski prihodi od poreza i akciza na duvanske proizvode i ujedno spreči ilegalna trgovina. Navodeći primer BiH, koja je agresivnijim povećanjem akciza uticala na drastičan pad prodaje cigareta, ali i povećanje ilegalne trgovine rezanim duvanom, Goran Pekez kaže da se akcize moraju kreirati tako da uzimaju u obzir kupovnu moć stanovništva. „Šteta u budžetu se procenjuje na 220 miliona konvertibilnih maraka, odnosno jedna trećina tržišta je u nelegalnoj zoni, upravo zato što je došlo do velikog godišnjeg povećanja akciza koje nije usklađeno sa standardom stanovništva“. Komentarišući izjavu Avdulaha Hotija da je zemljama regiona neophodno usklađivanje akcizne politike, Pekez kaže da je teško uvesti istu akcizu u zemlje u kojima su životni standard i kupovna moć stanovništva različiti. „Kada poredite zemlje regiona, vidite da kupac u Sloveniji treba da izdvoji tek 11 odsto dnevnog prihoda za paklicu cigareta, dok je to u BiH 25 odsto. Dakle, teško se mogu uskladiti akcize, ali se svakako može uskladiti taj nivo opterećenja potrošača, kako ne bi bile ovolike razlike“, objašnjava Pekez. On je kao dobar primer optimalnog akciznog kalendara i oštre borbe protiv ilegalne trgovine naveo Srbiju, koja zbog toga beleži konstantan rast budžetskih prihoda.