U punim kafićima mora biti i za porez

Sve poreske uprave u regionu bore se sa sličnim problemima, ali za njih nemaju zajedničko rešenje, najkraći je rezime panela na kojem su direktori poreskih uprava diskutovali o dve akutne teme na ovim prostorima - reformi poreske administracije i borbi protiv sive ekonomije. Od strogih kazni za utajivače, preko edukacije dece i oslanjanja na građane da sami prijavljuju promet na crno do korišćenja veštačke inteligencije da predvidi moguće poreske utaje, strategije poreznika se u velikoj meri razlikuju. U jednom su, međutim, saglasni: bez boljih kadrova u redovima poreznika, napretka neće biti. To je upravo teza Miomira Mugoše, direktora Poreske uprave Crne Gore. „Ne možemo govoriti o borbi protiv sive ekonomije ako ne reformišemo PU i kadrovski se ne obnovimo. Pritom, to moramo da uradimo dok traju kriza i politička nestabilnost, koje su ponovo zahvatile region. Pa, ja sam za godinu dana promenio tri ministra“, naglasio je Mugoša. PU Crne Gore je, prema njegovim rečima, doprinela da naplata prihoda sada bude mnogo veća nego ranije, ali je za suzbijanje sive ekonomije potrebno mnogo vremena da se vide rezultati. „Protiv sive ekonomije moramo zajedno da se borimo. U turističkoj sezoni 2016. naplatili smo devet miliona evra više, jer smo obilazili lokale i obaveštavali vlasnike da ćemo im staviti katanac ako ponove prekršaj. Zatvorili smo 36 objekata i svi njihovi vlasnici su istog dana uplatili ceo dug“, istakao je Mugoša. On je precizirao da su neki od zatvorenih objekata bili vlasništvo visokih funkcionera, ali još niko nije odlučio da proveri hoće li ih poreznici stvarno zatvoriti na 10 dana usred turističke sezone. „Ne možete imati punu plažu i hotel, a da nemate za porez. Rekao sam im, nemojte trošiti impulse da me zovete da vam otvorim hotel. Neću nikome otvoriti, a ako vam ne odgovara takav rad, imate opciju da promenite direktora Poreske uprave. Niko me za godinu i po dana nije zvao“, tvrdi Mugoša. PUCG je ukinula i značatan broj radnih mesta, a promenila je i organizaciju, jer doskora nije imala ni sektor unutrašnje kontrole, ni sektor za upravljanje dugom, iako je on težak skoro 600 miliona evra. Taj dug je 2015. dostigao 587 miliona evra i od tada se smanjuje. Tome je doprineo zakon po kojem su svi mogli da reprogramiraju dug na pet godina i da ga plate u 60 rata, uz oprost kamate, ako redovno plaćaju i rate starog duga i uredno izmiruju nove obaveze. Ako dužnici ne ispoštuju obaveze po osnovu reprograma, automatski se pokreće stečaj. Po ovim uslovima svoj dug od 178,6 miliona evra reprogramiralo je 6.500 subjekata. Direktorka Poreske uprave Republike Srpske Zora Vidović smatra da deo krivice za sivu ekonomiju snose i potrošači. Nema društva u kojem samo jedan organ može da se izbori sa sivom ekonomijom, zbog čega u RS pokušavaju da animiraju stanovništvo da im pomogne u toj borbi. „Svakodnevno nam se javljaju građani da prijave da nisu dobili fiskalni račun. Do maja smo sakupili 8,8 odsto više prihoda, što je daleko iznad plana. To je velikim delom i rezultat upotrebe novog softvera, koji je odmenio zaposlene koji sada mogu da se bave drugim poslovima. Inače, da bismo se izborili sa sivom ekonomijom, moramo podizati poreski moral. Zato obilazimo škole i obrazujemo decu o potrebi plaćanja poreza“, rekla je Zora Vidović. Ona kaže i da PU RS sada upoređuje imovinu vlasnika firme sa njegovim poreskim prijavama i da razliku onda oporezuje. Vidovićeva, međutim, nije pobornik jakih terenskih kontrola, jer su vrlo skupe i nisu dobre za poreski moral. „Nama će u septembru doći kolege iz Švedske da nam pomognu da razvijemo kapacitete za procenu rizika, što je jako bitno. U Evropi su recimo odavno odustali od samoprijavljivanja poreza za fizička lica. To još imamo samo mi na Balkanu. I Hrvati su odustali od toga. Cilj nam je da do 2020. mi počnemo da popunjavamo poreske prijave za fizička lica“, najavila je Vidovićeva. Za razliku od Crne Gore, u Republici Srpskoj su prošle godine zbog neizdavanja fiskalnih računa 544 objekta bila zatvorena na po 15 dana. „A to da neko zove da interveniše, to je nepoznanica u PU RS“, tvrdi direktorka. Miro DŽakula, direktor Uprave za indirektno oporezivanje BiH, kaže da je ovo vrlo nestabilan region za skupljanje poreza, jer se stalno menjaju vlade, fiskalna politika i stalno su izbori. „Fiskalna politika ne može imati socijalnu funkciju. Plaćanje poreza i fiskalni račun su civilizacijsko dostignuće“, ističe DŽakula. Kao jedan od glavnih problema u čitavom regionu apostrofirao je javna preduzeća, koja ne plaćaju poreze. U BiH ona duguju 225 miliona evra. „Još bi trebalo da budemo srećni, jer polovina tih kompanija, koje su uglavnom u državnom vlasništvu, više ne postoji. Od njih se dug ne može naplatiti, ali vlada nema hrabrosti da izađe i kaže, hajde da ga otpišemo. Pitanje je da li je vlasništvo nužno povezano sa uspehom firme? LJudi koji naprave gubitak u državi, posle toga idu na neku drugu funkciju, samo zato što su u nekoj političkoj partiji, dok privatni vlasnik firme ide u stečaj“, kaže DŽakula. I Sakip Imeri, direktor Poreske uprave Kosova, smatra da je analiza rizika veoma bitna, da se ne bi neefikasno trošili kapaciteti. „Naš strateški cilj je da smanjimo fizički kontakt obveznika i poreznika, jer tu leži najveći rizik od pristrasnosti. Zato želimo da digitalizujemo sve procese“, rekao je Imeri, naglašavajući da je cilj projekta „Partnerstva sa građanima“ da se podigne svest o potrebi plaćanja poreza i uzimanja fiskalnog računa. Efekat je bio 20 miliona evra sprečene poreske evazije. S obzirom na to da na Kosovu najveći deo PDV-a dolazi od uvoza, PU je ojačala saradnju sa carinom. Čak i tamo gde politička saradnja nije dobra, poslovna jeste, tvrdi Imeri. Rade Šević, pomoćnik direktora Sektora za transformaciju u Poreskoj upravi Srbije, podsetio je da su 2017. i 2018. proglašene za godine borbe protiv sive ekonomije u Srbiji te da „samo jaka poreska uprava može da bude efikasna u borbi protiv sive ekonomije, ali da ne može da bude jedini borac“. To mora biti koordiniran rad, istakao je Šević. On se složio sa kolegama da PU nikad neće imati dovoljno kontrola i da se samo represijom ne može obezbediti puno poštovanje zakona. Zato je PU Srbije organizovala i marketinšku kampanju „Porez plati da ti se dobrim vrati“ i nagradnu igru. „PU Srbije ima jedinicu isključivo za transformaciju Uprave i ja dolazim direktno iz rudnika. Već dve godine beležimo bolje rezultate. U 2016. smo naplatu povećali za 8,6 odsto, uz 22.000 obavljenih kontrola. Duboko smo uronili u promene“, rekao je Šević, naglasivši da se PU Srbije danas bavi nizom poslova koji ne bi trebalo da budu u njenoj nadležnosti i da se sada radi na njihovom izmeštanju u druge institucije, kako bi se poreznici fokusirali na svoj osnovni posao. Rade se i analize rizika kako se ne bi išlo u ad hoc kontrole. Najavio je i kadrovsku transformaciju, jer PU mora da bude atraktivan poslodavac, te bolji kvalitet usluga obveznicima i dalji razvoj elektronskih poreskih prijava. Klod Kolaro, generalni direktor Komtrejd sistem integracije internešnel, ocenio je da uvođenje novih informacionih sistema, analiza rizika i povezivanje podataka, o kojima su govorili direktori poreskih uprava, znače da uprave treba da se oslone na informacione tehnologije kako bi bile efikasnije. „Potrebno je posedovati alate koji će na osnovu istorijskih podataka uvideti šablone ponašanja i predvideti šta u budućnosti može da se dogodi. Sve to omogućava veštačka inteligencija. Kako ćete inače za 100.000 malih i srednjih preduzeća uporediti lične podatke sa poreskom prijavom, ako ne koristite IT? Ovako imate mogućnost da umesto fizičke, obavite elektronsku kontrolu i čak dobijete preporuke kako da postupite, bez ikakve pristrasnosti“, objašnjava Kolaro, naglašavajući da je maksimalna efikasnost Poreske uprave u otkrivanju nepoštovanja poreskih propisa, naplati poreskih obaveza i racionalnom korišćenju raspoloživih resursa cilj uspešnog funkcionisanja cele države. Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija u Japan tobako internešnelu smatra da bi bilo dobro da poreske uprave koordiniraju rad drugih državnih službi, pre svega inspekcija i da su rezultati takvog pristupa u Srbiji ohrabrujući. Rezultat toga je dobra analiza rizika, jer se može odrediti tačno šta koja inspekcija treba da kontroliše. Rezultati koje je Srbija postigla sa markiranjem goriva i suzbijanjem šverca duvana, nastali su zahvaljujući tom pristupu“, rekao je Pekez. On je ponovio da je duvanska industrija važan faktor stabilnosti fiskalnih sistema u svim zemljama regiona, pod uslovom da akcize budu predvidive i kreirane tako da se vodi računa o kupovnoj moći stanovništva. Poreznici su razmotrili i problem transfernih cena, po kojima povezane firme međusobno trguju - recimo majka firma u poreskom raju i ćerka firma u Srbiji. Svi su se složili da je to izuzetno složena tema, za koju ovdašnje uprave nemaju dovoljno kapaciteta, a ne mogu ni da računaju na pomoć iz Evrope, jer se, kako je istakao Miro DŽakula, transferne cene koriste da se novac izvuče iz zemalja regiona u razvijene zemlje. „To je klasično prelivanje kapitala iz jednog u drugo područje. Poreske uprave razvijenih zemalja nam neće pružiti bilo kakvu podršku kada se radi o oporezivanju njihovih kompanija, koje imaju ćerke firme ovde“, uveren je DŽakula. Isto misli i Zora Vidović, pa zato u RS od 2011. postoje inspektori koji se bave samo transfernim cenama. PU RS je, po njenim rečima, otkrila da je jedna kompanija preko transfernih cena iznela 25 miliona evra, ali je zbog formalnih razloga sud taj predmet vratio na ponovno suđenje.