Nova realnost koja oslobađa

Dejmon Albarn na prvi pogled deluje premlado da bi dobio nagradu za „životno delo“. I dalje mlađi od 50 godina, frontmen čuvenog britpop benda Blur i svetski priznati kompozitor, danas je mlađim generacijama najpoznatiji kao osnivač i jedini muzički autor unikatne pojave na globalnom muzičkom nebu, virtuelnog benda Gorillaz. Tokom 90-ih uglavnom zauzet izbegavanjem napada ljutih rivala Oasis i kreiranjem ciničnih, ironično-pop hitova u okviru matične grupe, Albarn je u proteklih 20 godina stasao iz vrcavog kritičara britanskog klasnog sistema koji obećava u možda muzički najraznovrsnijeg kompozitora u novijoj istoriji. Do danas se istakao kao autor nekoliko solo i demo izdanja, albuma afričke muzike pod imenom Mali muzika, saradnjom sa nebrojenim muzičarima, od bivših članova benda Clash, preko Flija iz Red Hot Chili Peppers, do nacionalnog orkestra Libana, pozorišnim mjuziklom inspirisanog Alisom u zemlji čuda, kompozicijama za filmove, čak i dvema operama - od toga jednom kineskom! Ukoliko niste upoznati s njegovim radom, čitanje njegove ogromne biografije na Vikipediji odmah objašnjava zbog čega je ovaj medijski nenametljiv autor prošlog leta, sa 48 godina, postao dobitnik „Ajvor Novelo“ nagrade za životno delo, za „kontinuirani izuzetni kreativni talenat“. Kako god bio definisan, upravo taj kontinuirani izuzetni kreativni talenat glavna je odlika Albarnovog rada na Gorillaz, konceptualno eklektičnom i muzički eksperimentalnom virtuelnom bendu koji se u kolektivnu svest nenametljivo uvukao još 2001. godine, sada već legendarnim singlom Clint Eastwood. Bez obzira na uzrast, lokaciju i muzički ukus, malo ko nije makar čuo za popularni „crtać-bend“; u proteklih 16 godina prodali su oko 17 miliona albuma, i to ne računajući ovogodišnje, peto po redu izdanje, Humanz. Uprkos ogromnom i za neke neočekivanom uspehu ovog sastava, suština i sociološki značaj ovog zanimljivog projekta lako može da promakne onima koji ne izraze konkretno interesovanje za brojne Albarnove poduhvate u okviru istog. Gorillaz su nastali krajnje nezanimljivo: naime, daleke 1998. godine, Dejmon Albarn i DŽejmi Hjulit, dvojica svežih samaca tridesetogodišnjaka, postali su cimeri. Dokoni i nenaviknuti na život van dugih veza, frontmen benda Blur i Hjulit, jedan od šačice mejnstrim popularnih britanskih ilustratora, mnogo su vremena provodili ispred TV-a, gde je često bio upaljen Em-Ti-Vi. Razočarani odsustvom kvalitetnog programa i plitkim sadržajima koje je nudila industrija zabave, odlučili su da naprave projekat virtualnog benda, koji će se predstavljati isključivo putem animacije i nuditi satirični osvrt na savremenu muziku, koncept zabave za mlade, ali i društvo kao takvo. Kako Hjulit nije muzičar, preuzeo je na sebe ulogu ilustratora i, u roku od nekoliko meseci svet je ugledao izmišljenu četvorku koja je činila „bend“: melanholičnog pripovedača 2-dija (Albarnov alter-ego), ciničnog sabotera-basistu Mardoka Nikalsa, korpulentnog bubnjara-pacifistu, Rasela Hobsa, i japansku pred-pubertetlijku, gitaristkinju Nudl. Sa druge strane, Albarn je, kada je u pitanju komponovanje, bio săm na svome, te je odmah doneo odluku da neće dozvoliti da „zvuk“ njihovog projekta bude jednoličan ili pripada bilo kojem žanru. Dok je Hjulit radio na kompletnim biografijama i životnim narativima njihovih izmišljenih junaka, Albarn je u prvi, istoimeni album Gorillaz, ubacio hiphop, rok, trip hop, rege, dab, Latino, čak i psihodelične prizvuke. Debi singl Clint Eastwood objavljen je u martu 2001. godine i odmah je postao klasik za nove generacije. Numera u kojoj su upareni čuveni američki reper Del the Funky Homosapien i Albarnov melanholični vapaj kojim u refrenu izgovara „beskoristan sam, ali ne zadugo, budućnost dolazi“, imali su daleko veći odjek nego što je kreativni britanski dvojac očekivao. Naizgled brzinom munje, Gorillaz album se prodaje u sedam miliona primeraka, bend ulazi u Ginisovu knjigu rekorda kao „najuspešnije virtualno ostvarenje“, mladi širom sveta zahtevaju nove dogodovštine iz života izmišljenih junaka, a Albarn i Hjulit, naizgled niotkuda, postaju takozvani „glasovi generacije“. Ispostavlja se da nisu samo njih dvojica bili oduševljeni idejom kritikovanja savremenog društva kroz karikaturizaciju i nove medije. Dotad poznat kao frontmen benda Blur, Dejmon Albarn naprasno postaje glasnogovornik nekih novih klinaca, čitavog soja mladih koji nisu nužno ni znali ko je on, ali koji su sa oduševljenjem prepoznali i prihvatili njegovu i Hjulitovu satirizaciju savremenih fenomena. Iako te 2001. niko nije imao nameru da projekat nastavi da živi kao „pravi bend“, Albarn, vokalni protivnik kulture „zvezda“, kapitalizma i ratova, prepoznao je odista jedinstvenu priliku: njihov planetarno popularni „bend“, skup crteža sa izmaštanim, mitskim biografijama i zvučnom podlogom nastalom iz kreativne sprdnje, nije bio ništa konkretno, zapravo, nije bio ništa sam po sebi. I kao takav, mogao je da postane i bude bilo šta. Ponesen čudesnom prilikom, Albarn kreće da okuplja armiju najrazličitijih saradnika i stvara konkretne koncepte društvene kritike za nove albume. Izdat 2005, Demon Dayz, inspirisan Albarnovim putovanjem sa suprugom i kćerkom kroz osiromašene predele Kine, predstavlja sintezu sveprožimajućeg mračnog popa i eklektičnih numera na kojima gostuju De La Soul, Ajk Tarner, Nene Čeri, Ruts Manuva, Martina Topli-Bird, Šon Rajder i drugi. Najvećim delom posvećen kritici „opuštenosti“ ljudske vrste kada je u pitanju neartikulisano i neodgovorno ponašanje, bilo to nošenje oružja, neodgovornost u emotivnim vezama, ili zagađivanje i uništavanje planete i prirodnog staništa, Demon Dayz je takođe uspeo i u sekundarnoj nameri, a to je da postane još jedan retko uspešni pop album koji dopire do radio-stanica i zvučnika najšireg dijapazona slušalaca. Ipak, ovoga puta su Albarn u Hjulit bili spremni za planetarni uspeh, te su paralelno s muzikom krenuli da razvijaju i nove narative svojih junaka, koristeći dotad neviđene tehnološke koncepte prezentacije. U novembru 2005. na dodeli Em-Ti-Vi nagrada bend je izveo svoj novi veliki hit, Feel Good Inc. uživo koristeći holograme. Svi članovi benda „svirali“ su na sceni kao „pravi“ ljudi, pritom dobacujući publici i potom davajući intervjue. Već tada je bilo jasno - publika je fantastično primila pevljive melodije i žanrovsko eksperimentisanje promenljivog benda, ali su pre svega hteli i interakciju sa izmišljenom četvorkom, više fokusa na njima i njihovim životnim pričama. Dok je izdavanje Demon Dayz pratila serija interaktivnih veb-sajtova sa zagonetkama za obožavaoce, Albarn je postao svestan većeg dometa interakcije putem tehnologije. U intervjuu za Obzerver je 2008. izjavio: „Ovaj bend za nas nije više samo skup četiri animirana lika, već organizacija raznih ljudi koji rade na novim projektima“. Pod time je podrazumevao stapanje muzičkog izraza sa savremenim vidom ljudske interakcije. Narednih 10 godina Albarn i Hjulit su posvetili unapređenju koncepta Gorillaz i asimilacije novih tehnologija u svakodnevicu svoje publike. Treći album Plastic Beach, izdat 2010. i posvećen ekološkoj katastrofi sa kojom se Zemlja suočava, unapredio je koncept četvoro junaka, koje smo tad zatekli na udaljenom ostrvu u jeku kataklizme. Godinu dana kasnije dobijamo i improvizovani album The Fall, koji je Albarn napravio na svom ajpedu tokom turneje i besplatnu aplikaciju sa semplovima upotrebljenim za album, uz koju su fanovi mogli sami da obrađuju ili prave numere. Nakon pauze je došao i povratak, najavljen 2016. kroz seriju multimedijalnih priča o sudbinama 2-dija, Rasela, Mardoka i Nudl nakon uništenja ostrva, postavljenih na Instagram. Slede aplikacija augmentovane realnosti koja nas uvodi u njihovu „kuću“ i poseban odeljak na najvećem svetskom forumu, Reddit, na kojem „članovi benda odgovaraju na pitanja posetilaca“. Uz novu histeriju i izložbe „Kuća gorila“ u vidu virtualne realnosti po raznim gradovima, u aprilu ove godine nam stiže i Humanz, novo čedo fuzije popa, hiphopa, alternativnog roka i mnogih drugih pravaca. Ovoga puta tematski više okrenut ljudima i predstavljen kao „žurka povodom kraja sveta“, Humanz nam govori o razočaranju životom i sistemom. Uz 140.000 albuma prodatih prve nedelje samo i SAD, Gorillaz su još jednom dokazali da vreme ne može da ih pregazi, kao i da popularnost ne zavisi samo od kvaliteta i inovativnosti muzike, već i od inovativnosti ideja koje je prate. Ako se zapitamo „zašto je baš ovaj bend uspeo?“, odgovor je, zapravo, veoma jednostavan - prigrlivši nove tehnologije, Albarn i Hjulit su počeli da „govore jezikom“ novih generacija i uspeli su da zaintrigiraju mase mladih koje dotad nisu ozbiljno reagovale na savremene pojave u popularnoj muzici. Mnogo je onih koji žele da imaju svest o savremenim fenomenima, ali ne žele da se vezuju za lica konkretnih ljudi, onih koji često menjaju ideologije i nestaju u moru sličnih izvođača koji neminovno čine neku „scenu“. U cilju promocije novog izdanja, bend je sklopio dogovor sa organizacijom Electronic Beats, ispostavom Dojče telekoma koja se bavi tehnološkim inovacijama u muzici. Tim povodom održali su i privatni promo nastup u Budimpešti (i još tri grada) 16. juna, gde je 1.000 obožavalaca odabranih putem nagradnih igara na društvenim mrežama dobilo priliku da vidi nove vizuale i slika se sa svojim omiljenim izmišljenim junacima. Predstavljanje celog novog albuma u klupskom prostoru Varkert bazara obuhvatalo je nastup sedam članova benda i pet pratećih vokala, uz konstantno smenjivanje fizički neprisutnih gostujućih pevača na video-bimu, koji su se publici obraćali pevajući „s one strane ekrana“. Albarn na kraju izvodi i nekoliko starih hitova, dok za poslednju numeru, Clint Eastwood, poziva mladića iz publike da repuje, uz opasku „pazi šta pričaš, ovo će ostati zabeleženo na Jutjubu zauvek“. Mladi Filip, tako se zove, sa smeškom je skočio na malenu binu i uspeo da odrepuje čitavu pesmu bez greške, pokazujući da se Gorillaz muzika ipak pomno sluša i poruke pamte. Ispostavlja se da tolika upotreba tehnologije ne otuđuje publiku niti umanjuje uticaj muzike - naprotiv, mlade generacije su naučene i navikle da tako komuniciraju. Albarn i Hjulit su samo prepoznali priliku da jačinu svojih poruka augmentuju upotrebom jedne nove realnosti, one sa kojom se planeta polako, ali sigurno stapa.