Žrtva partijske pravde

Doskorašnji ministar ekonomije u odlazećoj rumunskoj vladi Mihai Tudoze po svemu sudeći novi je premijer Rumunije. To je dogovor predsednika Klausa Johanisa i Livijua Dragnee, prvog čoveka Socijaldemokratske partije (PSD). Tako bi trebalo da se smiri politička kriza koju je izazvala sama vlada koja se sada raspala i to zbog sukoba unutar vladajuće PSD. Upravo je vladajuća koalicija uspela da ubedljivo pobedi na decembarskim izborima, istina zahvaljujući niskoj izlaznosti. Dojučerašnji premijer Sorin Grindeanu ipak je morao da se povuče, uprkos tome što se opirao, pošto su njegovi partijski drugovi podneli predlog za izglasavanje poverenja i, naravno, usvojili ga. Sa 244 glasa za i tek 10 protiv. Opozicija je bila uzdržana. Šest meseci je, dakle, potrajala ova vlada, koalicija PSD i Saveza liberala i demokrata (ALDE) a pala je, kako se ispostavilo, pre svega zbog sudskih procesa koji vise nad glavama nekih članova partije, uključujući moćnog prvog čoveka PSD Livijua Dragneu, optuženih za korupciju. Formalno, Grindeanu je smenjen zbog kašnjenje u pripremi reformi. Dragnea ga sada optužuje da nije uspeo da progura „najambiciozniji program od 1989“ koji treba da preporodi zemlju, ali je Grindeanu pokazao prstom upravo u Dragneu optuživši ga da pokušava da „koncentriše vlast u svojim rukama“. Posredi je, kako je primetio bivši premijer Viktor Ponta, „atomski rat između socijaldemokrata i socijaldemokrata“. Vladajuća partija je, dakle, smenila svog premijera, a unutar stranke nastavljena je borba različitih struja. A PSD ima burnu istoriju. Pre dve godine, 2015. morali su da se povuku sa vlasti posle tragedije u kojoj je u požaru u noćnom klubu poginulo 64 ljudi. Usledile su demonstracije, jer se ispostavilo da klub nije bio dobro obezbeđen od požara, a da je sve to moglo tako da funkcioniše zahvaljujući dobroj volji inspektora, vezama i vezicama, manjim ili većim nadoknadama za tu dobru volju, drugačije rečeno, zahvaljujući korupciji koja već uveliko jede rumunsko društvo. Kada se pokazalo da se tako može izgubiti ne samo novac ili položaj, već i život, građanima je prekipelo. Vlada je pala, da bi samo godinu dana kasnije ponovo došla na vlast prošlog decembra. Ali dva meseca posle izbora opet su ulice bile pune ljudi. Ovoga puta zbog toga što je vlada pokušala da uredbom oslobodi sve koji su optuženi za korupciju u iznosu manjem od 44.000 evra. Drugim rečima trebalo je da se omogući članovima kabineta, državnim činovnicima, partijskim funkcionerima i poslovnim partnerima da izbegnu suđenja. Među njima je naravno bio i Dragnea. Bile su to najveće demonstracije od pada komunizma i završile su se tako što je uredba ukinuta. Ali nije zaustavljena ambicija prvog čoveka PSD da se vrati u politički život, oslobođen sudskih procesa, koji ga čekaju zbog korupcije. On je već osuđen uslovno zbog učestvovanja u neregularnostima na izborima pre pet godina. Ni to, ni demonstracije, ni bes građana, ni upozorenja iz Evropske unije da je stopa korupcije zabrinjavajuće visoka i da ozbiljno usporava napredak zemlje, nisu obeshrabrili Dragneu da nastavi da gura svoj plan o usvajanju zakona kojim bi slučajevi poput njegovog bili zaključeni tako što bi ih oslobodila sama izmena zakona. Tako bi ne samo izbegao kaznu, već dobio mogućnost da se ponovo vrati u politički život, u kome pokazalo i sada još uvek vuče konce, ali ne sa pozicije premijera na kojoj bi zapravo želeo da vidi sebe. Grindeanu nije uspeo da progura taj zakon i to ga je koštalo premijerskog mesta. Protiv njega je iskorišćeno to što reforme kasne, mada je neke od njih odložila upravo politička kriza. Ali istovremeno ekonomski pokazatelji čine njegov premijerski mandat veoma uspešnim. Rumunija je druga najsiromašnija zemlja EU (odmah posle Bugarske) ali je istovremeno i zemlja koja je zabeležila najveći rast BDP-a od 5,6 odsto u prvom kvartalu ove godine. Taj uspeh počeo je sa reformama, koje su poslednjih godina donele sve bolje rezultate. Ove godine zabeležen je i rast izvoza koji je u martu iznosio 5,7 milijardi evra – najviše što je zemlja ikada uspela da dostigne. Otvaranje radnih mesta, smanjenje stope nezaposlenosti (u maju je pala na 6,6 posto, dok je prosek zemalja evrozone 10,1 posto). Svetska banka predviđa ove godine ekonomski rast od 4,4 u odnosu na prošlu, što bi Rumuniju učinilo zemljom sa najvećim rastom u EU. Do kraja ove godine Rumunija će biti najveća ekonomija na Balkanu i prema procenama Evropske komisije druga rastuća, odmah iza Irske, u EU. Ali bi i takav uspeh mogao lako da bude ugrožen političkom nestabilnošću. I dok MMF i Evropska komisija stavljaju do znanja da su reforme neophodne i da ih treba ubrzati, vlada u Bukureštu upozorena je i na nazadovanje kada je reč o borbi protiv korupcije, koja bi lako mogla da uništi dosadašnje uspehe. Predsednik Klaus Johanis, jedan od retkih rumunski političara koji nije umešan ni u kakve afere, borac protiv korupcije i čovek čiji integritet niko ne dovodi u pitanje, održao je konsultacije sa političkim partijama oko novog premijera i imenovao novog kandidata upozoravajući takođe da kriza ozbiljno ugrožava napredak zemlje. Što reforme budu više kasnile, to će sve teže pristizati i sredstava iz evropskih fondova. A sukob nije samo unutarpartijski, rumunsko društvo duboko je podeljeno, sa jedne strane su uglavnom mladi koji su pokrenuli februarske demonstracije zahtevajući odgovornost vlasti i obračun sa korupcijom, sa druge starne su glasači PSD, kojih nije malo i koji u ovoj partiji vide one koji mogu da obezbede i dalji napredak, privuku investicije, smanje nezaposlenost, povećaju plate. Iz PSD-a tvrde da je Tudoze pravi čovek za to mesto, ali mnogo lepih reči izgovoreno je i kada je biran Grindeanu. Bivši ministar komunikacija, lojalan partiji, bez tereta skandala i sumnjivih transakcija, on je pre samo šest meseci bio idealan izbor za PSD i Dragnea je tada ponosno najavljivao da ga je izabrao upravo zbog tih kvaliteta i najavio ga kao čoveka kome može da veruje. Ali upravo su osobine koje su ga dovele na mesto predsednika vlade postale smetnja, kada se ispostavilo da nije spreman da to „poverenje“ opravda tako što bi promenom zakona otvorio put za svog partijskog šefa i zaštiti druge koje čekaju suđenja. Neprijatna vest za sve bivše i buduće ministre bila je martovska presuda kojom je Elena Udrea, ministarka za razvoj iz vremena vlade Trajana Baseskua, osuđena na šest godina zatvora zbog zloupotrebe položaja i uzimanja mita. Ostalo je još prostora za žalbu, ali rumunsko sudstvo pod budnim je okom Evropske komisije i već je pohvaljeno za rad u borbi protiv korupcije, pa bi zato svako, a posebno Dragnea, radije video izmene zakona koje bi ga oslobodile nego sedeo na optuženičkoj klupi. Tudoze je takođe njegov prijatelj i takođe se od njega očekuje isto. Za novog premijera vezuje se skandal oko plagiranja doktorske teze pre dve godine, ali nije osumnjičen za korupciju. Zasada. Na dužnost bi trebalo da stupi krajem nedelje.