Slučajni uzorci

Leksikon, kao svedena forma nepreglednog znanja, raspoloživ naučni uvid u određenu oblast izučavanja, pored saznajnog aspekta, na prostorima bivše SFRJ ima i značenje sentimentalnog upliva u prošlost pojedinaca kroz osobeni, sada zastareo vid zabave i komunikacije prisutan među tinejdžerima u jugoslovenskom školskom sistemu. Sa jedne strane ozbiljan poduhvat naučnog sažimanja, a sa druge uvid u autorovu, i kreativnost njegovih prijatelja, ova knjiga ili obična sveska sa fotografijama, isečcima iz novina, dosetkama, šalama, mudrim izrekama, crtežima i ostalim kreativnim doprinosima učesnika, svojevrstan je odraz vremena u kojem je nastala i ogledalo ljudi koji su je stvarali. Istraživački i komunikacijski potencijal ove forme koristi umetnica Tanja Ostojić kada razvija projekat Leksikon Tanja Ostojić, čije je stvaranje podrazumevalo saradnju sa svim Tanjama Ostojić sa kojima je mogla da stupi u kontakt i koje su bile raspoložene da u ovom poduhvatu učestvuju. Rođene između 1950. i 2004. godine na prostoru čitave Planete, učesnice poduhvata umetnice Tanje Ostojić, koja živi i radi u Berlinu, različitog su obrazovnog, profesionalnog, socijalnog i nacionalnog statusa. One ili njihovi roditelji potiču iz SFRJ, a u naučnom smislu su savršen slučajni uzorak za umetničko, antropološko i sociološko istraživanje sprovedeno stvaranjem Leksikona. Logistički zahtevan, ovaj projekat nije mogao da bude realizovan bez podrške institucija, najpre Univerziteta umetnosti u Berlinu, zatim Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Zagrebu, Banjaluci i Rijeci, a kreativan doprinos dat u formi keramičkih radova i tapiserije velikog formata, realizovan je u kreativnim radionicama u okviru Simpozijuma Tera u Kikindi, i projekta Dokumentarni vez Vahide Ramujkić i Aviva Kruglanskog u Gete institutu u Beogradu. Čitava mreža učesnika gradi ovaj interdisciplinaran presek, doprinos i kritiku feminističkih razmatranja o poziciji žene u društvu, iznet u formi pisanih odgovora Tanja Ostojić na pitanja o porodicama, raspodeli kućnih poslova, nasilju u porodici, obrazovanju, poslu koje obavljaju, mobingu, ratnim, posleratnim i ekonomskim migracijama. Serija fotografija i video-svedočanstva dokumentuje susrete i događaje koje su Tanje Ostojić zajedno kreirale, a keramičke posude i zajednička tapiserija o njihovoj umetničkoj i kreativnoj razmeni. Kruna poduhvata je stvaranje pravog Leksikona, knjige Tanja Ostojić u izdanju Live Arts Development Agency iz Londona i MSU iz Beograda, koji će sadržati čitavu dokumentaciju komunikacija, uključujući i njihove omiljene recepte. Činjenica da sve učesnice u projektu, a njih je preko trideset, imaju isto ime i prezime, psihološki je okidač za sasvim neposrednu i poverljivu komunikaciju, „sestrinsku“ otvorenost koja omogućava kvalitet istraživanja, njegovu autentičnost i razmenu koja je sadržajnija i dublja, i po karakteru i po rezultatima. Iako u istraživanju učestvuju pojedinačno sasvim različite individualnosti, isto ime i prezime koje imaju ujedno je i štit njihove privatnosti, anonimnost postignuta mnoštvom, brojnošću učesnica od kojih je svaka mogla da utiče na stepen svog angažovanja. Participativni potencijal projekta omogućava stvaranje komunikativnih mreža među učesnicama mimo projekta, razgranavanje i produžavanje njegovog istraživačkog, umetničkog i estetskog efekta, što briše granicu između privatnog i umetničkog i trajno ih integriše.