Srbija bira Evropu

Ukoliko se u međuvremenu ne ogradi od sopstvenih reči, premijerka Ana Brnabić je u ponedeljak dala politički veoma hrabru i za dobrobit naše države i društva krajnje odgovornu izjavu, koja zaslužuje nedvosmislenu podršku najšire liberalne demokratske javnosti: „Ukoliko Srbija bude primorana da bira između bližih veza sa Rusijom i članstva u Evropskoj uniji, odlučiće se za ovo drugo“, rekla je Brnabićeva za američki Blumberg. Bilo bi sjajno da je nešto slično rekla koji dan ranije u intervjuu za ruski Sputnjik, ali da ne zakeramo. Da bi se Srbija u slučaju ili/ili izbora odlučila za EU, a ne za Rusiju, nisu imali petlju - mada zaista je ispravnije kazati: nisu bili dovoljno odgovorni - da izreknu ni Aleksandar Vučić ni Boris Tadić. Umesto njih, to je uradila Ana Brnabić. Možda rasterećena potrebe da pobeđuje na izborima, ali, s druge strane, kao premijerka koju bi bar polovina ministara i poslanika SNS, samo kad bi smeli, zbog takve izjave proterali i iz politike i iz zemlje. Dokle će žene u Srbiji biti hrabrije od muškaraca? Bilo bi vrlo važno znati da li se Ana Brnabić pritom konsultovala s Vučićem, od čijeg autoriteta, kako je sama priznala, najviše zavisi. Važnije od toga je, međutim, da je predsednica Vlade Srbije poručila da nam je EU potrebnija od Rusije. Jer to jeste politička poruka od maltene istorijskog značaja i gola činjenica. Jer su Ustav i zakoni Srbije, naš politički sistem, uređenje, vrednosti na kojima gradimo sopstveno društvo, naše privredne veze - pre svega evropski. Ne evroazijski. Ne ruski. Podela na tri grane vlasti. Vlast odgovorna građanima. Birokratija odgovorna građanima. Pravosuđe nezavisno od politike. Nezavisne kontrolne institucije. Slobodni izbori. Društvo slobodne privatne inicijative i solidarnosti i socijalne pravde. Sklanjanje političara i partija iz privrede. Pošteni konkursi za posao. Pošteni tenderi. Društvo u najvećoj meri oslobođeno korupcije. Sve je to Evropska unija. Ništa od toga nije Rusija. A ni Amerika. Uostalom, nimalo slučajno, svi oni mladi i nešto stariji koji gunđaju protiv EU i slave Putina ili Trampa, pa čak kažu da bi na nekom budućem referendumu glasali protiv pristupanja Srbije, u isto vreme govore da bi koliko sutra najradije živeli - ne u Rusiji ili SAD, već u nekoj od zemalja članica Unije. Ali, građani imaju pravo na licemerje i neodgovornost. Političari, donosioci odluka, državnici - to pravo nemaju. Srpsko društvo pokušava da izbegne izbor između EU i Rusije, htelo bi i jedno i drugo. To je, međutim, pitanje civilizacijskih vrednosnih razlika, umesto geopolitike koja se stalno i pogrešno naglašava. Zbog toga izjava Ane Brnabić spada u red onih od istorijske važnosti. S nadom da će pri njoj ostati. Pa čak i ako je to zapravo Vučićev blef, preko Blumberga namenjen zapadnjacima. Jer, i te kako su je dobro čuli i građani Srbije. Međutim, ne sme se ostati samo pri toj jednoj izjavi predsednice Vlade. Ukoliko je reč o preciziranju dosadašnje državne politike, koja je bežala od određivanja u slučaju ili/ili izbora, putem premijerke bi morali da krenu svi ministri, od Dačića preko Stefanovića do Vulina. Možemo li to zamisliti? Takođe, ni sam Vučić ne bi trebalo da se ograđuje i pravi „nenadležan“. Prvo, Brnabićeva je njegov izbor, a drugo, većina ministara su njegovi ljudi, kao i poslanička većina u parlamentu. Ova poruka, dakle, ne bi smela da ostane nekakav izolovan incident, već trasa koju će svi državni zvaničnici slediti, ma koliko bili fascinirani ličnim i stranačkim rejtinzima. I ma koliko neki od njih bili povezani s Moskvom i zavisili od nje. E, tu već moramo biti pesimistični. Suviše su srpski političari lukrativni kalkulanti, premalo je tu državnika, ako ih uopšte ima. Takođe, ruski uticaj na državu Srbiju i srpsko društvo suviše je jak. Kako drugačije objasniti sve one desetine i stotine naslovnih strana naprednjačkih (vučićevskih) tabloida sa propagandom za Rusiju kakva možda postoji još samo u tamošnjim medijima. Mitologizacija ruskog oružja, na primer, nešto je što bi zapadne sile u Srbiji mogle samo da sanjaju. Ma, celokupan budžet EU za odnose s javnošću ne bi mogao da plati ono što Rusi na dnevnom nivou dobiju na poklon od srpskih TV stanica, internet portala i štampe. Ili nije na poklon? U svakom slučaju, sve dok Vučićevi mediji i ministri budu trovali građane Srbije antievropskom i proruskom histerijom, strahovaćemo ne samo da će izjava Ane Brnabić biti usamljen slučaj, već i da je premijerki namenjen neobično kratak rok trajanja na toj funkciji.