Region neće dostići EU ni za trideset godina

Za NIN iz Vašingtona Sa malim prekidima, karijera američkog diplomate Hojta Jia povezana je sa Balkanom gotovo dve i po decenije. Iz prvog reda je posmatrao neke od najvažnijih događaja na ovim prostorima - 1993. je pratio pripremu Dejtonskog sporazuma, 1999. je sedeo u kancelariji Havijera Solane, iz Podgorice je pratio kako se razdvajaju Srbija i Crna Gora, iz Soluna kako Grčka tone u finansijsku krizu, a iz Zagreba kako se Hrvatska priprema za ulazak u Evropsku uniju. Danas je prvi operativac američke administracije za Balkan. U martu je u Prištini razgovarao sa Hašimom Tačijem, posle čega je predlog za formiranje kosovske vojske sklonjen s dnevnog reda. U maju je posetio Makedoniju, nakon čega se Nikola Gruevski povukao, a Đorđe Ivanov ponudio mandat Zoranu Zaevu. Istog meseca je u Albaniji razgovarao sa političkim liderima, posle čega su se svi složili da idu na izbore. Na istom putovanju se video i s Aleksandrom Vučićem i Sašom Jankovićem u Beogradu. Razgovor za NIN vođen je neposredno pošto se Ji vratio iz Beograda, sa svečanosti povodom inauguracije predsednika Aleksandra Vučića. „Bio je to vrlo impresivan događaj. Čuli smo i, kako mi se čini, veoma značajan govor predsednika Vučića, u kom nam je predstavio svoju viziju budućnosti.” Na Balkanu vas prati reputacija čoveka koji brzopotezno rešava stvari. Međutim, kako zaista teku razgovori sa liderima u regionu? Šta vam traže za uzvrat? Mi smo tu da pružimo podršku, ohrabrenje, da damo savet ako je potreban, ali i povremeno da pozivamo na odgovornost naše partnere. Kada mi ili naši partneri preuzmemo neku obavezu, smatramo da strane jedna drugu treba da drže za reč za ono na šta su se obavezale. Jedan od najvažnijih faktora na Balkanu je saradnja SAD i EU. Gde god su SAD i EU delovale zajedno, radile u istom smeru, obično je bilo napretka. Zato smatram da je ključni činilac napretka volja političkih lidera da urade ono što treba da urade i prihvate savet i pomoć međunarodne zajednice. Pokušavamo zajedno sa našim partnerima da utvrdimo zajedničke ciljeve. Očigledno je da se ne slažemo ni sa jednom zemljom u potpunosti. Ali ono što smo pokazali na Balkanu je želja da sve zemlje prvo postanu stabilnije, drugo, da se razvijaju i treće, da budu bezbedne. Ti ciljevi su međusobno povezani i, ako se složimo koji su koraci neophodni, do napretka će veoma brzo doći. Videli smo, na primer, šta je bilo u Crnoj Gori, u zemlji u kojoj je političko rukovodstvo, vođeno tadašnjim premijerom Đukanovićem, a zatim i premijerom Markovićem, donelo stratešku odluku da se priključi NATO i EU. Iako građani nisu bili u potpunosti složni, videli smo da, ako je vlada posvećena cilju da sprovede reforme, da uspostavi standarde EU i NATO, može mnogo toga da se uradi. Upravo zbog saradnje SAD i EU, Crna Gora je i bila u prilici da se pridruži Alijansi u relativno kratkom vremenu. Da, ali zašto zbog te stabilnosti žmurite na ono što zaista rade politički lideri na Balkanu - Aleksandar Vučić, Milo Đukanović, Hašim Tači, Nikola Gruevski …? Zašto žmurite na korupciju, kršenje slobode govora, na informacije o kriminalnim aktivnostima...? Apsolutno ne. Ne žmurimo. Ispravno ste primetili, to jesu neka od veoma spornih pitanja. Ali sve vlade koje imaju nameru da se približe EU ili NATO shvataju da moraju da primenjuju vladavinu prava. Neophodno je da se bore protiv organizovanog kriminala, da se bore protiv korupcije, da se bore protiv svakog ko pokušava da podrije ustavni poredak ili vladavinu prava. To podrazumeva, naravno, ne samo predavanja i držanje lekcija spolja, već pružanje pomoći. Pružamo tehničku i finansijsku pomoć da bismo pomogli ovim zemljama da se bore protiv organizovanog kriminala, da smanje korupciju, da smanje trgovinu narkoticima. To je bila velika greška koju smo napravili u nekim ranijim slučajevima kada su možda zbog političkog imperativa zemlje primane u EU i druge institucije i pre nego što su bile spremne za to. Mislim da smo naučili tu lekciju da zemlje moraju biti spremne, moraju dostići neke standarde pre nego što se priključe. Čak iako to podrazumeva da partnerima smatrate lidere kakvi su danas? Građani su odgovorni za izbor lidera. Mi ne biramo ko će biti na čelu neke vlade ili države, ali jasno dajemo do znanja svim liderima koja su naša očekivanja. Nećemo sarađivati sa režimima ili vladama koje ne poštuju vladavinu prava. To ne znači da su svi lideri i svi režimi čisti i transparentni ili da nisu korumpirani - sve vlade, uključujući moju, imaju problem s korupcijom - ali važno je da su naši partneri posvećeni da rade sa nama. Kada vidimo probleme, tražimo od njih da im se posvete. Spomenuli ste Makedoniju, to je zemlja koja se dve i po godine borila sa političkim skandalom oko korupcije otkrivene u prisluškivanim razgovorima. To je stvorilo problem zbog kog je vlada morala da se povuče. Zahvaljujući intervenciji, odnosno podršci EU i SAD, uspeli smo da pomognemo političkim partijama koje su bile veoma različite da postignu sporazum kojim su izašli iz krize. Ali nikada niste javno rekli nešto o informacijama koje ukazuju na, recimo, potencijalne problematične aktivnosti Aleksandra Vučića i njegovog najbližeg okruženja. Jeste li čuli uopšte za Savamalu i slične slučajeve? Imamo vrlo pozitivne i bliske odnose sa Srbijom, sa Vladom Srbije uključujući i sadašnjeg predsednika Vučića. Diskutujemo o svim stvarima koje su od zajedničkog interesa. Dovoljno smo bliski da nemamo zabranjenih tema. Takođe, ako slušate našeg ambasadora u Beogradu Kajla Skota, on se ne ustručava da izrazi zabrinutost, kada ta zabrinutost postoji. Naravno, kao diplomate, više smo naklonjeni prenošenju poruka i dobijanju odgovora u privatnim razgovorima, ali uveravam vas da, kada smo zabrinuti oko pojedinih stvari, uključujući i neke od tih koje ste spomenuli, mi ih iznosimo. Kao što možete da pretpostavite, ni predsednik Vučić se ne ustručava da nam kaže svoju verziju događaja, svoja objašnjenja. Naš odnos se zasniva na uzajamnom poštovanju. Srbija je, kao i druge zemlje na Balkanu, suverena zemlja. Mi, kao partneri, pružamo naše najbolje moguće savete i dajemo sve od sebe da pomognemo Srbiji u postizanju onog što verujemo da su zajednički ciljevi: dalji napredak ka uspešnoj ekonomiji, integracija sa Evropom, i bliska saradnja sa SAD i drugim zapadnim zemljama. Čak i ako to ne podrazumeva članstvo u NATO, Srbija ima više vojnih vežbi, bližu vojnu saradnju sa SAD nego sa bilo kojom drugom zemljom, koliko mi je poznato. Da li ste jednako spremni da sarađujete i sa pojedinim članovima nove vlade, sa Aleksandrom Vulinom kao ministrom odbrane? Ambasador Skot je navodno imao nešto protiv njega. Verujemo da, kao predstavnici SAD, treba da sarađujemo sa svakim zvaničnikom izabranim ili postavljenim u skladu sa demokratskom procedurom. Nemamo problem da iznesemo otvorenu procenu i savet i, ukoliko je neophodno, naše primedbe. Kao što znate, verujemo u važnost normalizacije odnosa sa Kosovom. Znamo da je to veoma teška tema, ali je ne sklanjamo „pod tepih“. Verujemo da je i sa Prištinom i sa Beogradom potrebno razgovarati kako bi usaglasili stavove. Smatramo da je u interesu Srbije da pronađe način da ubrza normalizaciju odnosa sa Kosovom, kako to ne bi postalo prepreka na putu ka EU ili prepreka ekonomskom razvoju Srbije. Prioritet broj jedan zemalja u regionu mora biti ekonomski napredak. Većina država ima ekonomski rast od tri ili četiri odsto godišnje. Ali čak i sa tim razvojem, ili razvojem od šest odsto, zemlje u regionu neće dostići prosek EU u sledećih 30 godina. Moraju se sagledati svi načini da se ubrza ekonomski razvoj i često je glavni problem politika koja stoji na putu razvoja. Ako postoji nesigurnost oko granica ili odnosa sa susednim zemljama s kojima ste donedavno bili u ratu, investitori će oklevati da ulože novac. Interes investitora će se dramatično povećati kada se uslovi za investicije poboljšaju, što uključuje i odnose sa Kosovom. Na kojim informacijama zasnivate ocenu da Ruski humanitarni centar u Nišu može postati centar za špijunske aktivnosti? Naš prioritet na Balkanu je da sve zemlje u regionu ostvare svoje ciljeve bez mešanja stranih zemalja. Većini je cilj priključenje EU, nekima je cilj i priključenje NATO-u, svima je cilj razvoj ekonomije koji će zadržati mlade ljude. Bosnu i Hercegovinu, na primer, prošle godine je napustilo 80.000 uglavnom mladih ljudi. Srbija takođe ima problem sa odlivom mozgova. Dakle, fokusirani smo na to da pomognemo zemljama da ostvare svoje ciljeve, ali jasno je da sve zemlje sveta ne dele našu viziju. Naš problem s Rusijom je u tome što Rusija pokušava da blokira pojedine zemlje. Videli ste ekstreman slučaj u Ukrajini, ali i donekle suptilniji, ali jednako zlokoban, kako verujemo, pokušaj izazivanja krize u Crnoj Gori, oktobra prošle godine, kada je Rusija stajala iza plana da podrije izbore u Crnoj Gori i verovatno podrije vladu. To su očigledni slučajevi za koje svi znaju, ali postoje i druge stvari koje su manje javne, koje su poznate zemljama poput moje, i moramo pažljivo da pratimo šta se dešava u regionu. Jasno je da Rusija, prema našem viđenju stvari, ne radi u interesu zemalja u regionu. Mi, naravno, delimo ove informacije i naše viđenje stvari i sa predsednikom Vučićem i drugim liderima u regionu. Ne protivimo se tome da Rusija pomaže u humanitarnim krizama i vanrednim situacijama, ali smo sumnjičavi prema Centru u Nišu. Nije mi poznato da je humanitarnim radnicima na drugim mestima potreban diplomatski imunitet. Zbog svega toga, smatramo da Rusija ima druge namere s ovim centrom. Mnogo je javno dostupnih informacija, kao i informacija koje su manje javne, ali glavno pitanje je zašto Rusija želi da napravi ovaj centar u Nišu sa diplomatskim imunitetom za svoje osoblje. Još nisam čuo dobro objašnjenje za to. Opet, mi hoćemo da radimo sa Rusijom gde god možemo i gde god imamo zajednički stav. To su rekli i državni sekretar Reks Tilerson i predsednik Donald Tramp, kao i potpredsednik Majkl Pens. To uključuje i Balkan. Ja sam počeo da radim na Balkanu još 1993. kad sam bio veoma mlad. U to vreme Rusija je bila deo prvobitne Kontakt grupe koja je doprinela postizanju Dejtonskog sporazuma. U nekim stvarima, dakle, imamo zajedničke stavove i želimo da radimo zajedno, ali kao što je sekretar Tilerson rekao, tamo gde su ruske akcije suprotne našim interesima i principima mi ćemo braniti kako naše, tako i interese i principe naših partnera. Kako ćete reagovati ako Srbija ipak odobri diplomatski status za osoblje Ruskog humanitarnog centra? Srbija je suverena zemlja. Mi nijednoj zemlji ne pokušavamo da nametnemo našu volju. Ali osećamo obavezu da kao partneri, što bilateralno, što kroz Partnerstvo za mir, delimo naše analize i savete sa predsednikom Vučićem, sa novom premijerkom Anom Brnabić, da im kažemo ono što mislimo da se dešava i ono što mislimo da su rizici. To ćemo nastaviti da radimo, ali, na kraju, na Srbiji je da odluči.