Sijeve crvene linije

Kažu da je 1997. Kris Paten, poslednji britanski guverner, vratio Hongkong sa suzama u očima. Za Peking je, međutim, taj dan bio ne samo povratak teritorije već i prilika da se povrati dostojanstvo izgubljeno tokom „veka poniženja“, kako se naziva vreme Opijumskih ratova i gubitka Hongkonga. Pregovori sa Londonom trajali su veoma dugo, ali Kinezi nisu imali nameru da odustanu. Svojevremeno je Deng Sjaoping u pregovorima sa Margaret Tačer zapretio i da će, ako se ne postigne dogovor o mirnoj tranziciji, silom preuzeti grad. Sada je Peking obeležio dvadesetogodišnjicu povratka Hongkonga pod svoju vlast u velikom stilu. Uključujući i najveću vojnu paradu u poslednje dve decenije i uplovljavanje prvog kinskog nosača aviona. U posetu je tom prilikom stigao i predsednik Si Đinping. On je podržao nastavak politike „jedna država, dva sistema“, ali i napomenuo da postoje „novi izazovi“ u sprovođenju te politike. Princip „dva sistema“ prema kojem je Hongkong i po prelasku u kineske ruke zadržao sopstvene zakone, deo je zajedničke britansko-kineske deklaracije iz 1984, koja je garantovala da će način života u Hongkongu ostati isti u narednih 50 godina. Ali mnogo se toga promenilo od tada, a pre svega promenila se Kina. Iz Pekinga sada, baš uoči obeležavanja godišnjice, stižu poruke da taj sporazum „više nema praktičan značaj i nije na snazi“. Za aktiviste koji se protive mnogim potezima vlade i zahtevaju veću autonomiju, to je još jedan znak da će grad izgubiti i onu slobodu koju sada ima. Oni su pozvali London da reaguje i zaštiti samostalnost koja je garantovana ugovorom, ali Si Đinping je poručio da „bilo kakav izazov kineskom suverenitetu, bezbednosti i ovlašćenjima vlade ili upotreba Hongkonga za aktivnosti subverzije protiv kopnene Kine su dela koja prelaze crvenu liniju i apsolutno su nedopustiva“.