Neka se neoradikali još malo peku na neizvesnosti

Pokret slobodnih građana će kada ovaj tekst izađe biti „star“ oko mesec i po dana. Svetlo te činjenice osvetljava posebnu stranu mnoštva kao jaje jajetu sličnih medijskih objava o tome kako Pokret napreduje sporo. Po „prvi put u savremenoj srpskoj istoriji“ (mada šala više i nije smešna), od jedne tako „spore i neuspešne“ političke organizacije toliko brzo se očekuje toliko puno. Dobro je što je tako. Vremena smo u Srbiji na stranputicama izgubili više nego što ga iko ima, a Pokret će pritisak izdržati. Dva su strateška cilja Pokreta iz kojih proizlaze i naredni potezi: 1. Smena, što brža, nedemokratske, nepodnošljive vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem. 2. Jačanje Pokreta radi uspešnog i trajnog ostvarivanja njegovih Statutom zacrtanih vrednosti i ciljeva. Za prvi cilj treba utvrditi najbolju taktiku. Koja je to optimalna mera, širina i blizina saradnje sa ostalim slobodnim demokratskim opozicionim organizacijama: predizborna ili postizborna koalicija, zajednički ili odvojeni nastupi u kampanji, uslovi izlaska na izbore, kandidat ili kandidati za gradonačelnika, kolona ili kolone... ili potpuno samostalni nastupi kojima se može pokazati potpuna različitost od konglomerata nespojivih političkih opcija ujedinjenih na strani vlasti, radi vlasti? Prvo konstatujmo ko čini slobodnu demokratsku opoziciju. Lideri LSV i LDP se već odavno ne ponašaju kao slobodni (niti očima daju znak da su oteti). Dveri su se svojim argumentima protiv izbora Ane Brnabić ponovo vratile na nedemokratski teren. (Neizostavni deo moderne demokratije je poštovanje ljudskih prava, među njima i nediskriminacija LGTB osoba). SRS nikada nije ni težila da bude demokratska. Šta je sa onima koji ispunjavaju kriterijume slobodni i demokratski? Dosta je bilo, već po običaju, najavio je samostalan izlazak na naredne izbore jer je najbolje da se na njih ide udruženo. Nova stranka je pripretila da će, ako se opozicija do kraja juna ne dogovori o saradnji, morati ona da je ujedini i u saradnji sa sobom istovremeno istakla kandidatkinju za gradonačelnika. Socijaldemokratska stranka ima dobru volju, kao i Vuk Jeremić koga je SDS podržao na predsedničkim izborima, ali mu manjka politička organizacija (što se do jeseni može promeniti, kao i sve drugo). Demokratska stranka je u predsedničkim izborima pokazala da je ozbiljan timski igrač koji, prema izjavama svog lidera, ipak jedini može da pobedi Aleksandra Vučića i bude lider opozicije. NJen bivši predsednik Đilas je neodređen po mnogo čemu, a Šapić, nekad takođe DS, potpuno određen - interesuje ga isključivo da bude gradonačelnik. Pokreti kao što su Ne da(vi)mo Beograd ili Jeste svejedno pripadaju slobodnom demokratskom opozicionom korpusu, ali je Ne da(vi)mo Beograd do sada bio rezervisan prema saradnji sa drugim političkim organizacijama. Beli samo jako je... Beli. Izazov posebne vrste je to što se lideri opozicionih stranaka koji su ranije vršili vlast drastično razlikuju po političkom iskustvu i teretu koji nose od nove generacije u opoziciji. Jedan - bivši predsednik države, drugi - bivši predsednik Vlade, četvorica (Šutanovac, Jeremić, Đilas, Radulović) - bivši ministri, a naspram njih politički „amateri“ - lideri raznih pokreta. Što jedni smatraju prednošću, za druge je mana, i obrnuto. Ni jedan od nagoveštenih izazova ni slučajno nije nepremostiv. Jedna, dve ili više kolona koje se sabiraju u jednu oslobodilačku pre ili posle izbora – svaki model će biti uspešan kada je iskren i principijelan. Suština je bitna i ljudi će je osetiti. Neoradikalska vlast će morati još malo da se peče na neizvesnosti, jer ovaj režim opstaje ne tako što nešto gradi, već tako što u začetku uništava sve što drugi pokušaju da izgrade. U tome jedino do sada bio uspešan. Drugi cilj Pokret neće žrtvovati da bi se zadovoljio samo prvim. U čemu bi bila svrha smene Vučića ako to nije izgradnja i zaštita vrednosti koje njegova vlast gazi, a zbog kojih je Pokret i nastao? Zbog toga nastavljamo sa otvaranjem kancelarija širom Srbije, saradnjom sa drugim organizacijama koje su se pridružile Pokretu i učvršćivanjem svoje ideološke, programske, kadrovske i materijalne osnove. Ne može niko očekivati od Pokreta da smenjujemo Vučića da bi neko na vlast vraćao stare d(r)ugove i ponavljao iste greške. Iskusni političari treba da nađu snage da pobede sebe i pomognu novoj političkoj generaciji da ispravi greške koje su oni napravili, ali ne smeju pomisliti da mogu i treba sami da ih ispravljaju. To je njihov dug Srbiji i naš znak zrelosti. Predsednik Pokreta slobodnih građana