Čuvarka plaže u nezgodnom periodu

Ima li zaista razloga za očekivanje talasanja na političkoj sceni: ako je premijerka sama priznala da „nema autoritet a nije ga ni zaslužila“ i da će joj Aleksandar Vučić biti „mentor“, da li bi prekor Zorane Mihajlović upućen Ani Brnabić zbog mučnog „slučaja transkript“ stvarno mogao biti početak unutrašnjeg rata u vlasti? Možda je neko propustio taj nastavak sapunice: nakon što je ruskom ambasadoru u Beogradu nosila transkript intervjua američkom Blumbergu kako bi ga uverila da nije rekla da Srbija između Evropske unije i Rusije bira EU, pa se onda po medijima pravdala da se nije pravdala pred činovnikom druge zemlje, premijerka je dobila i „packu“ od politički iskusnije koleginice. „Ako je neko trebalo da dobije taj transkript, to bi možda mogli da budu članovi Vlade“, rekla je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Činjenica da je i sama važila za kandidatkinju za prvo mesto u Vladi, teško da se može dograditi do teorije o „ispadu zbog ljubomore“- Zorana Mihajlović nije osoba koja gubi kontrolu i koja ne zna šta se sme, a šta ne. Činjenica je da se Ana Brnabić, kao zapadni đak i osoba sa iskustvom u nevladinom sektoru, značajno razlikuje od omiljenih Vučićevih saradnika, kao što su Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin. Takođe je činjenica i da se usudila da, nakon Vučićeve izjave da će se ona baviti ekonomskim, a Ivica Dačić političkim delom posla, kaže da „postoji samo jedan predsednik vlade“. Da li je sve to dovoljno da demantuje procene da smo na funkciji premijera dobili marionetu, na šta bi, osim iskustva, mogla, recimo, da ukazuje i činjenica da je, i nakon izbora nove vlade, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio taj koji je vodio glavnu reč na sastanku sa delegacijom MMF? Ili da se hvalio da je „prosledio vladi“ ideje za rešavanje problema malinara, pa još i, pre nego što je najavio dolazak čvrstorukog turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u pratnji 150 privrednika, stigao da se slika na brojnim otvaranjima renoviranih objekata? Cinici bi mogli reći da se sada lepo vidi da sistem podele vlasti u Srbiji nije derogiran a Skupština potpuno obesmišljena - nije li, uoči izbora vlade, danima trajala ona medijska drama sa ubeđivanjem naprednjačke većine da podrži Vučićev izbor mandatara? Upravo toj većini sada pripada osigurač koji garantuje da „nestranačka premijerka“ neće početi da se ponaša suprotno namerama glavnog komandanta parade - lidera naprednjaka na funkciji predsednika Srbije. Zato Dušan Pavlović, profesor FPN i poslanik Dosta je bilo kaže da bi Ana Brnabić možda i mogla da dokaže da zaista raspolaže premijerskim mandatom onako kako Ustav nalaže, ali to ne bi dugo trajalo, jer bi je skupštinska većina smenila. „Da joj se to ne bi desilo, ona se neće mešati u osetljiva pitanja stranačkog zapošljavanja, kredita Fonda za razvoj, zloupotrebe budžetskog novca, tajnih ugovora, reforme pravosuđa, vladavine prava itd, već stvarima kao što je digitalizacija. Tu će imati potpunu slobodu“, kaže Pavlović. Ima, valjda i nekog prostora koji ne kontroliše glasačka mašina - makar u javnoj komunikaciji, odnosu prema medijima, javnosti, opoziciji? Premijerka bi, prema mišljenju Đorđa Vukadinovića, sociologa i takođe poslanika u Skupštini Srbije, teorijski i nezavisno od motiva i razloga onih koji su je doveli, mogla da donese nekakav pomak na javnoj sceni: „Niko ne očekuje da bi mogla da ima samostalan nastup u političkim ili ekonomskim pitanjima, ali bi mogla doprineti civilizovanijem diskursu između vlasti i opozicije i tolerantnijoj klimi u društvu, medijima i parlamentu. I to ne bi bio sasvim beznačajan pomak“, kaže Vukadinović, koji je, ipak skeptičan da bi se ta „teorijska mogućnost“ mogla i ostvariti. I to zato što je, kako kaže, karakter onoga ko je postavio i onih koji su je izglasali direktno u suprotnosti sa njenom mogućom pozitivnom ulogom. Vukadinović veruje da bi čak moglo biti u interesu Vučića na sadašnjoj funkciji da se klima civilizuje - čak i nezavisno od međunarodnog faktora do koga mu je stalo, koji bi to sigurno pozdravio. I čak ne isključuje mogućnost da je „među poslednjim razlozima zbog kojih je predlagao“ na umu imao upravo otopljavanje atmosfere. Ipak: „Malo politička inercija, malo poznati karakter, verovatno će odraditi svoje i sprečiti da premijerka odigra anestezirajuću i palijativnu funkciju društvene i političke stabilizacije i normalizacije. Takav pomak posebno je malo verovatan s obzirom na političku i medijsku bulumentu koja se za Vučićem vuče i koja nema ni interesa ni senzibiliteta za takvu vrstu procesa. Naprotiv, to bi ih egzistencijalno ugrozilo“, kaže ovaj sagovornik NIN-a. Pavlović, s druge strane, podseća da premijerka „u ekspozeu nije nijednom rečju pomenula rastući problem restrikcije medijskih sloboda koji se dešava u Srbiji od 2014. godine“. On misli da „nju te stvari uopšte ne interesuju“ i da je došla na to mesto da se time ne bi bavila. „Time će se baviti njen mentor“, kaže Pavlović. Upravo je taj mentor najavio „unutrašnji dijalog o Kosovu“ - možda bi to bila prilika da se istakne premijerka lišena radikalskog bekgraunda? Pavlović to ne očekuje: „Kako bi vlast mogla da poziva na bilo kakav dijalog političke stranke koje svakodnevno vređa? Prepodne vas izvređaju u Skupštini, a onda popodne pozivaju na dijalog o važnim državnim pitanjima?! To tako ne ide. Ako hoćete s nekim da vodite dijalog, morate da ga uvažavate u svakom trenutku“, kaže Pavlović koji je ubeđen da je „dijalog“ verovatno predviđen „sa koalicionim partnerima SNS, koji u Skupštini glume opoziciju, kao što su LDP i LSV“. Ni najavljena promena Ustava, prema njegovom mišljenju, neće biti oblast kojom će se premijerka suštinski baviti, iako je sasvim moguće da će formalno voditi celu stvar. „To je, zapravo, njena glavna funkcija – da javnosti predstavi kako radi posao koji, zapravo, radi neko drugi“, kaže Pavlović. Uprkos trudu da ostavi mogućnost da premijerka možda nije odmah shvatila da je dovedena na poziciju pre svega zato što je „najbezopasnija od svih bezopasnih“ po Vučića, i da bi, možda, kad to shvati, mogla pokušati da se suprotstavi, što bi joj donelo sudbinu Milana Panića (oteran) ili Lazara Krstića (zamoljen da ode) Vukadinović ipak dolazi do zaključka da je njena uloga da bude „čuvar plaže“ do Vučićevog povratka na tu funkciju. Vučiću je, kaže, tesan predsednički kaput, ma koliko ga parao i širio, pa je lako zamisliti scenario u kome bi, recimo, bio promenjen Ustav, tako da se predsednik bira u parlamentu, a onda raspisani novi parlamentarni izbori, sa ciljem da ponovo postane premijer. „Ne mogu ni da zamislim da nema izbora tri godine. S druge strane, ne mogu da zamislim izbore na kojima Vučić ne učestvuje“, kaže Vukadinović. Pa bismo, tako, posle kampanje za beogradske izbore, dobili kampanju za promenu Ustava, i odmah potom kampanju za parlamentarne izbore. Baš kao što smo i navikli u eri vučićizma.