Erdoganov horor

Sva predviđanja da bi se Turska nakon prošlogodišnjeg neuspelog državnog udara mogla pretvoriti u autokratiju jednog čoveka - predsednika Redžepa Tajipa Erdogana - dobila su puni smisao godinu dana kasnije. Inače, nepredvidivi Erdogan je, na obeležavanju godišnjice neuspelog puča, ponovio ono čime je zapretio još u noći udara - ponovnim uvođenjem smrtne kazne, s tim što je retorika koju je koristio bila još jezivija nego inače. Kao da 50.000 uhapšenih i 150.000 ljudi koji su ostali bez posla nisu dovoljna odmazda. „Otkinućemo glavu tim izdajnicima“, poručio je Erdogan, dodajući da pokušaj državnog udara nije bio prvi i neće biti poslednji, te da terorističke grupe i dalje rade na potkopavanju zemlje. Nije, istina, ovom prilikom pomenuo nabijanje na kolac, taj stari metod kažnjavanja u Otomanskoj imperiji, ali se strasno založio da optuženi pred sud budu izvedeni u identičnoj odeći kao i zatvorenici u Gvantanamu, aludirajući valjda da se u oba slučaja radi o teroristima. Da bi svoj naum sproveo u delo Erdogan mora da održi referendum o ponovnom uvođenju smrtne kazne, što je uostalom i najavio u aprilu, a ne treba sumnjati da bi za to dobio aklamativnu podršku mase koju je u međuvremenu homogenizovao. Problem bi, međutim, mogao da bude stav Evropske unije koja tako nešto smatra „crvenom linijom“ preko koje ne bi prešla. Naravno, i ovo treba shvatiti uslovno, jer mnogo puta je Unija u Erdoganovom slučaju tu „crtu“ pomerala dalje. Jednostavno, turski predsednik ima jak adut: više od dva miliona izbeglica sa Bliskog istoka, koje bi lako mogao pripustiti na granice Evrope. Inače, u pokušaju državnog udara jula prošle godine je oko 250 ljudi poginulo, a više od 2.000 povređeno.