Muke s latinicom

Ne, nije reč o današnjem povlačenju ćirilice pred latinicom u Srbiji, mada to jeste krajnji povod ovog pisanja. Većina današnjih evropskih jezika ima pravopis sasvim neprilagođen govoru, pa s njihovom ortografijom i domaći đaci muče muku, naročito u francuskom i engleskom. Razlog je u tome što su svoje pismo nasledili od latinskog, a klasični latinski imao je vrlo oskudnu fonetiku: samo pet vokala (istih kao kod nas: A, E, I, O, U), dva poluvokala i trinaest suglasnika. Zato im je bio dovoljan alfabet od samo 21 slova (ne računajući X, Y i Z, koje su bez stvarne potrebe pozajmili iz grčkog), i već su tada „pisali kao što govore“. Slovo C uvek se čitalo K, S je uvek bilo bezvučno, T je uvek bilo T, pa se „Caesar scripsit de natione gallica“ čitalo „Kaesar skripsit de natione galika“. Mi toga nismo svesni, jer smo u nastavi latinskog usvojili školski izgovor, primljen preko Nemaca („Cezar skripsit de nacione galika“). Noviji evropski narodi imali su mnoštvo glasova koji u latinskom nisu postojali: mutne i prelazne vokale, šuštave, palatalne i složene konsonante. Zato su latinskim slovima počeli da dodaju dijakritičke znake: kukice i crtice kao u našem č, ć, š, ž, đ, akcente nad vokalskim slovima kao u francuskom, dve tačke iznad o, u kao u nemačkom i mađarskom, kružić iznad a kao u danskom i švedskom, kosu crtu preko o kao u danskom ili preko l kao u poljskom, talasastu crtu („tilde“) koja u španskom iznad n označava glas „nj“ a u portugalskom nazalne vokale, i tako dalje. Sve to nije bilo dovoljno, pa su počeli naveliko da koriste digrame, trigrame i tetragrame, to jest spojeve dva, tri ili četiri slova sa vrednošću jednog glasa. Tako ch označava glas „č“ u engleskom i španskom, „š“ u francuskom, „h“ u nemačkom i u češkom. Glas „š“ u engleskom i albanskom piše se sh, u nemačkom mora da se piše sa tri slova, sch, a u mađarskom mu je dovoljno jedno slovo, s, ali zato „s“ mora da se piše sz... U prezimenu nemačkog filozofa, Nietzsche, čak pet uzastopnih slova označava jedan jedini glas – „č“... Tu su, naravno, i naši digrami lj, nj dž. Zaključak ćemo ostaviti za sledeći put.