Prevaspitaj đecu, dobardan da reču

Hajde sad, čitaoče iz Srbije, zapitaj se, iskreno, kada si poslednji put čuo nekoga da kaže, na primer: „U pravu ste.“ „Izvinite, bio sam neljubazan.“ ili „Moja je greška i žao mi je što sam tako postupio?“ Priča mi majka: Šeta ona ulicom kad joj u susret ide neka gospođa, pravo na nju, kao da bi namerno da se sudare. „Gledam je“, kaže mama, „a ona zamišljena, natmurena, tužna.“ Malo pred sudar, mama je shvatila da je to bilo ogledalo, a da je utučena gospođa bila ona sama. Kad dođeš u Beograd, prvi utisak je da su ljudi namršteni, nezadovoljni, malodušni. Drugo što zapaziš je konfliktnost koja neretko pređe u nasilje. Jedne noći, zbog buke u stanu, novi komšija je odlučio da mi zakuca na vrata. Ali nije došao da me zamoli da se utišamo. Došao je da me bije. Izbegao sam batine samo zato što sam se toliko izvinjavao, jer sam zaista bio kriv, da sam ga razoružao. Velika nervoza vlada u Srbiji, kratki su fitilji, lako iskoči varnica, lako eksplodira, bukne. LJudi se brecaju jedni na druge, prete, psuju se. S vremenom oguglaš, pomisliš da je grubost normalno, prihvatljivo ponašanje. Ajde sad, čitaoče iz Srbije, zapitaj se, iskreno, kada si poslednji put čuo nekoga da kaže, na primer: „U pravu ste.“ „Izvinite, bio sam neljubazan“ ili „Moja je greška i žao mi je što sam tako postupio?“ A kada ste se poslednji put našli u konfliktnoj situaciji i za koliko slučajeva nasilja dnevno saznate preko medija? Nedavno smo imali nekoliko zastrašujućih slučajeva nasilja koji su se završili tragično, šokirali javnost. U pitanju su nepojmljivi zločini, i nadam se da će makar u ovim, tako ekstremnim slučajevima, sudstvo pokazati kompetentno i krivce propisno kazniti, strogo ali pravično, jer za mučka ubistva nema opravdanja. Međutim problem našeg društva je mnogo veći i dublji. Nasilja je među Srbima previše i to, nažalost, neće biti rešeno jednom sudskom presudom, kakva god ona bila. Oglasio se i predsednik republike, pripretio drakonskim kaznama. U pravu je, svaki zločin mora biti kažnjen. Opet, znajući čoveka, mene muči pitanje: Kako da verujemo u njegovu iskrenost kad on već decenijama u najbližem okruženju drži ratne zločince, navijače, paravojske, siledžije i reketaše. Kako da ga uzmemo za ozbiljno kada su njegovi batinaši makljali narod i novinare na njegovoj nedavnoj inauguraciji, a policija to nije sprečila i čak je, po svoj prilici, sarađivala. O tome se ćuti, još niko nije kažnjen, a iskustvo mi govori da neće ni biti. Ni drakonski, ni obično. A možda bi bilo pametno zapitati se kolika je naša odgovornost u tome? Ne verujem da se iko rodi zao. Ali nemam sumnje da je moguće postati zao ako živiš u društvu gde su napor i pošten rad neisplatljivi, a zločin unosan. Gde ljudi dobijaju batine po ulicama jer su različiti. Gde očigledno postoji organizovan kriminal s kojim sistem ne može ili neće da izađe na kraj. Gde se zakon selektivno primenjuje, da krivci prečesto ne budu kažnjeni, ni drakonski ni obično. Ta omladina je, zaboga, odrasla u zemlji gde su ubili premijera! Šta očekivati od njih? Previše je loših primera. Tamo gde je moguće proživeti vek a ne videti dvojicu da se potuku, ta društva imaju mnogo manje problema s nasiljem. A takva mesta postoje. Tako je nekada bilo i kod nas. Ova tema me rastužila, pa sam za kraj odlučio da razveselim i vas i sebe, i da ispričam smešnu priču o jednom eksperimentu sa živim ljudima. Godine 1931, par nemačkih psihologa se odlučio na dotad nečuven eksperiment. Usvojili su šimpanzicu, Gua su je nazvali, hteli su da je odgaje s Donaldom, svojim sinčićem, njenim vršnjakom. Namera im je bila da provere u kojoj meri okruženje može da utiče na razvoj pojedinca. Potajno su se nadali da će od Gue vaspitanjem napraviti nešto nalik čoveku, ili makar supermajmuna. Eksperiment je prekinut nekoliko meseci kasnije, jer se pokazao opasnim. Naime, Gua je napredovala kao i svaki drugi majmun, ali je sinčić očigledno pametniji od nje, počeo da se majmuniše. Iz ovog eksperimenta mogu se izvući mnoge pouke, ali meni je jedna najjasnija. Kad ti dete poraste među majmunima, nemoj da se čudiš kad počne da se ponaša kao oni.