Važno je krenuti prvi

Da se priprema novinarskog teksta može, ponekad, obavljati u veoma prijatnom okruženju, a da je uz to i priča optimistička, ne događa se često. U bašti ugostiteljskog objekta „Mlinarev san“, uz simfoniju žubora vode reke Rzav i pogled na vodopad, kreće poučna priča sa Sašom Smiljanićem o tome kako je počeo i izgradio veoma uspešno privatno preduzeće Smiljanić Komerc DOO Kada je odlučio, devedesete godine, da pokrene privatni posao, okruženje je bilo takvo da je sve bilo neizvesno, pa i sam život. Dodatno opterećenje mu je bilo i to što se veoma mlad oženio, u 20. godini, i ubrzo dobio dvoje dece. Ali gospodin Smiljanić kaže: „Nije meni bila opterećenje moja porodica, već motivacija, a osećaj odgovornosti prema njima mi je davao snagu.“ U firmi u kojoj je radio nije mogao da zaradi toliko da porodici obezbedi život kakav je želeo i kakav je ona zaslužila. Znao je da može više da stvara i odlučio da sa svojim dobrim prijateljem kupi polovan kamion, koji im je tada bio jedina imovina - i kancelarija i prevozno sredstvo. Registrovali su preduzeće i počeli da se bave trgovinom, najpre voća i povrća, zatim drvetom, građom i laminatima. Mnogo i dobro su radili i rezultat nije izostao, ostvarivali su značajan profit. Da li vas je profit koji ste stvarali poneo, pošto ste bili veoma mladi, ka tome da se dokazujete tako što ćete luksuzno živeti, što je u to vreme važilo kao pravilo kod novih „biznismena“ u Srbiji? Prvi kamion nam je otvorio put u dobar biznis. Dosta smo radili i posle godinu dana stvorili smo zadovoljavajuću zaradu. Ja sam u to vreme vozio „zastavu 101“, i nije mi padalo na pamet da kupujem drugi auto, a imao sam novca da kupim „mercedes“. Sav novac koji smo zarađivali ulagali smo u širenje posla. Kupili smo prvi novi kamion, zatim drugi, treći... Kako je jačao naš biznis, moj ortak, moj prijatelj i ja smo se osnažili. Tada smo doneli pravu odluku, u pravo vreme, a to je - da se razdvojimo. Uz lep dogovor podelili smo što smo imali, nikome ništa nismo dugovali, samo su ostala potraživanja, i krenuli samostalno svako svojim putem. On je ostao moj prijatelj i uspešan privrednik. Pored odgovornosti prema porodici, čime ste se još rukovodili u poslu da biste izgradili ugled kakav danas ima Smiljanić Komerc DOO? Od 2003. godine, od kada je nastalo preduzeće Smiljanić Komerc DOO, samostalno radim, a da bi, u bilo kom poslu, bio uspešan veoma je važno imati dobar tim, a Smiljanić Komerc DOO zaista ima odličan menadžment koji doprinosi da uvek dobro poslujemo. Kada me pitate čime sam se rukovodio i nepogrešivo odabirao poslove, odgovor je da je između ostalog veoma važno - biti prvi. Među prvima smo krenuli sa trgovinom laminatom, kada se o njemu nije mnogo ni znalo kod nas. Nama se ukazala šansa da budemo prvi, mi smo je iskoristili na najbolji način. Kasnije smo krenuli da se bavimo i građevinarstvom. Kupili smo plac koji tada i nije delovao ugledno. Sada su na tom mestu dve najlepše zgrade u Arilju. Držali smo se pravila da, koliko je važno da budete u poslu prvi, isto toliko je važno dobro proceniti kada treba stati i pokrenuti nešto novo, bolje. Neophodno je da znate šta hoćete, da dobro procenite da li to možete i kada se odlučite i sebi odredite cilj da nikada ne odustajete. Danas je glavna delatnost Smiljanić Komerca DOO transport koji obavljamo sa 100 kamiona najnovije generacije. Imamo jako odgovorne i vredne zaposlene u međunarodnom transportu koji voze naše kamione kroz sve zemlje bivšeg SSSR, zatim kompletnu Evropu, Tursku... U preduzeću radi 180 zaposlenih. Da se transport odvija bezbedno i po propisima koji važe u zemljama gde mi odlazimo, brinu se i devet saobraćajnih i jedan mašinski inženjer. Da li ste kupovinom „Mlinarevog sna“ ostvarili i svoj san? Imali smo ideju i ostvarili je – kupili smo ovaj ugostiteljski objekat koji je izgrađen 1978. godine. Projektovao ga je poznati arhitekta Mitrović. Potpuno smo sačuvali njegovu autentičnost, samo smo osvežili fasadu. Na prostoru ispred objekta, koji je bio neugledan i obrastao šibljem, napravili smo prelepu baštu sa dve fontane, koje su ujedno i ribnjaci. Gost kad naruči ribu siguran je da će biti poslužen svežom pastrmkom. Meni u restoranu je baziran na tradicionalnoj kuhinji. Podrazumeva se da je na meniju i sveža pastrmka, a jednom nedeljno ćemo imati i jagnjeće pečenje. Da kupim „Mlinarev san“ moje razmišljanje, pre donošenje odluke, trajalo je pola sata. Uz dužno poštovanje ljudi koji se u Arilju bave ugostiteljstvom, „Mlinarev san“ je izuzetan objekat. Izgrađen pored nezagađene reke, na potpuno ekološki čistom prostoru. Znači, priroda nam je ponudila sve, a naše je bilo da ga oplemenimo. Što se tiče pitanja da li sam kupovinom ovog objekta ostvario san - kao i za sve delatnosti kojima sam se bavio, imao sam dobru procenu koja se uvek pokazala kao tačna. Za mene je ostvaren san ako je poslovanje dobro i zadovoljni zaposleni. Od kada je otvoren „Mlinarev san“, sva mesta su stalno popunjena, a na našem velikom parkingu teško je naći mesto za automobil. U sklopu „Mlinarevog sna“ je i hotelski deo sa 35 soba i tri luks apartmana. Kapacitet hotela je 70 ležajeva. Hotel je adaptiran, urađena je kompletna klimatizacija, i sve instalacije. Pošto smo veliki komitenti Telekoma Srbija, sa 250 umreženih brojeva, od njih smo odmah dobili optički kabl. Naši gosti su, između ostalih, i ljudi koji su u biznisu i veoma je važno da imaju direktnu internet komunikaciju. U našim poslovnim salama organizuju se seminari i razne manifestacije, obuke, predavanja... Iako ste mlad čovek, može li se reći da ste zadovoljni onim što ste ostvarili u biznisu i da li planirate da se zaustavite? Ja sam uvek zadovoljan, što se tiče biznisa, još od onog prvog polovnog kamiona do danas. Ne razumem ljude koji nisu zadovoljni i prepuste se očaju. Bilo je i kod mene veoma teških trenutaka, ali smatram da svako ko padne ne sme se dole dugo zadržati. Mora se „obrisati“ od posledica pada i podignute glave krenuti ka zacrtanom cilju. Još uvek nemam kočnice koje bi me zaustavile u biznisu. Ne radim tako da ustanem u pet i radim do ponoći. Jednostavno, radim racionalno i odlučujem brzo.