Zabranjena arheologija

Priznajem, nije me sramota, hteo sam od spasavanja pčela iz mokranskog vrela da napravim biznis. Smislio sam da pčelarima, za svaku spasenu pčelu u mokranskom vrelu, naplaćujem po jedan evro. Ali, pčelar Srba brzo me je spustio na zemlju: „Jeba ga! Za jednu pčelu jedan evro! A pčela radilica živi samo četrdeset i osam sati!“ Tu shvatim da pčele za pčelare nisu božanske životinjice već nešto kao slično kao čobanima ovčice. Ah, pčelare sam doživljavao kao zemaljske, pritajene bogove, a, eto, ispade da su i oni obični, proračunati ljudi... Sedeći, go golcijat, zagledan u vrelo nisam ni primetio da mi je na stopalo stao neobičan, potpuno beo vilin konjic sa belim prozračnim krilima!? I hteo je, izgleda, nešto važno da mi kaže. Moram, moram da, što pre, naučim jezik vilinih konjica ne bih li više doznao o kratkoći ljudskog života. Nego na vrelo mi, opet, došao pilot Lale i, ovog puta čvrsto smo se dogovorili da otvorimo vazdušnu liniju Vidovo -Beograd! U prestonici bi sletali na pomoćnom terenu FK „Obilića“, tu, odmah ispod moje terase u Gročanskoj e da mogu, bar, na tren da vidim moju Bilju i Sašku i da se vratim Bezbožniku, u moju suvoplaninsku vukojebinu. A Miki Lule koji ima kuću odmah pored vrela mi, uz rakiju i kafu, kaže da neki hrvatski istoričar tvrdi da je makedonski kralj Filip, otac Aleksandrov, zapravo, glavom i bradom, Aristotel!? Po toj priči, Filip je, navodno, abdicirao u korist Aleksandra i uzeo ime – Aristotel. Tu crv počne da mi rije po mozgu, jer, pre šest godina, napisao sam Pisma Aristotelu. U tom epistolarnom romanu, Aleksandar iz Indije piše svom učitelju Aristotelu i preti mu da će ga ubiti zato što je Atinjanima prodao tajna znanja. I, zaista, šta ako Aristotel i nije lično ime nego samo – titula?! Plemićka, aristokratska titula! Tu se setim da je i Platonu drugo ime Aristokle, što će reći, da je i on bio iz aristokratske porodice! I, najzad, Arista iliti Hrist. Nije li i taj momak bio iz kraljevske, dakle, aristokratske porodice? I nije li rođen u Filipovoj, alijas, Samuilovoj tvrđavi iznad Ohridskog jezera!? I nije li mu mati Kleopatra koja je makedonska, a ne grčka kraljica!? K. G. Jung, moj guru iz Švice me podržava iz sve snage: „Meni je u celoj priči najvažniji susret Aleksandra i Kleopatre na Filipovoj sahrani kada mu je jasno stavila do znanja da se neće odreći Marka Antonija iako je on, zbog nje, ubio svog oca Filipa za koga je, inače, Kleopatra bila udata! I tu, na Filipovom grobu, pokošen kao zrela trava, Aleksandar je ujašio svog konja Bukefala i, na putu za Indiju, sreo je Roksandu i sa njom se utešio. I, ne mislim da je Filip bio Aristotel! To bismo, valjda, doznali kada smo, svojevremeno, u Frojdovom kabinetu prizivali duh Aleksandra Velikog. Tada bi nam, valjda, rekao da je Filip, zapravo, Aristotel.“ Ričard Tomson u Zabranjenoj arheologiji piše da su u istraživanju „arheoloških slojeva“ moguće i takve teze po kojima, eto, i Filip može, začas, da postane Aristotel. I, baš, me interesuje šta o tome misli vatrogasac Đuka koji je zapeo da ugasi NIN, ovog put u srpskom parlamentu, pod uslovom, da se to, još uvek, tako zove. Treba neko da bude velika budaletina pa da se upusti u gašenje srpskih novina koje su, bajdvej, starije dve godine od pariskog Monda. A moja Crna vraća me na Filipa i Aristotela: „Meni je ta ideja veoma bliska, mislim, to da je Filip bio Aristotel. Nego niko još nije pokrenuo jedno zanimljivije pitanje; da li Mojsije bio - Josif Drvodelja!? Počni, polako, da razmišljaš i o tome.“