Čavizam na ledini

Nepun dan nakon što je predsednik Venecuele Nikolas Maduro proglasio pobedu na izborima za Ustavotvornu skupštinu, tvrdeći da je izlaznost bila 41 odsto, iako opozicija i nezavisni posmatrači dobacuju do 12 odsto, antivladine demonstracije su se nastavile i pritom odnele još deset života. Venecuelanska obaveštajna služba Sebin je prekonoć slobode lišila glavešine opozicije Leopolda Lopeza i Antonija Ledezmu i za sada ne deluje da će se situacija mirno razrešiti. Četrnaest je godina prošlo od smrti Uga Čavesa, vođe bolivarijanske revolucije, koji je malo političkom inteligencijom, a malo harizmom suvereno vladao uz većinsku podršku glasača. NJegov naslednik Maduro se s druge strane nije libio da pokaže svoje eksplozivno, autokratsko lice, istovremeno nesposoban da se snađe u vazda mutnim spoljnopolitičkim vodama. Iako je istorija pokazala da lokalne opozicije potpomognute Vašingtonom retko kada maticama žele mnogo toga dobrog, i da još ređe dobre namere uspeju da pretoče, namešteni izbori za Ustavotvornu skupštinu zasigurno predstavljaju novi korak ka prelasku iz autokratije u otvorenu Madurovu diktaturu. Novi saziv broji 545 Madurovih pristalica koji će bez sumnje glasati za dodatne promene Ustava i za formiranje „komisije za istinu“ koja će izvesno pretresati izjave i delovanje političkih protivnika. Očekivano je bilo da najskorija zbivanja u Venecueli osude SAD i EU, ali je nesvakidašnje da su se Argentina, Brazil, Čile, Kolumbija, Kostarika, Meksiko, Panama, Urugvaj, Paragvaj i Peru listom priključile osudama. Maduro više ne ratuje protiv mahom pozitivnog nasleđa čavizma, sada će morati da se bori i protiv ostatka kontinenta, pa i sveta.