Let na krilima naprednjaka

Običnom čoveku prosto dođe žao ministara. I kao predsednik, Aleksandar Vučić se stalno hvali viškom u državnoj kasi, a njegovi bivši saradnici, ministri u Vladi Srbije rade za jedva 900 evra mesečno, iako se sav teret svalio na njihova pleća, jer moraju da se bore sa javnim dugom, sa bivšim režimom, sa štrajkačima i nezadovoljnim građanima. Istovremeno, neki široj javnosti donedavno potpuno nepoznati, ali za aktuelnu vlast vrlo važni ljudi, zarađuju tri i po puta više od ministara. Skoro kao bivši zaštitnik građana Saša Janković, čija je plata postala trn u oku predstavnicima vlasti čim su naslutili da će se politički angažovati. Biće da je ta kritika bila i jedan od razloga što je novi ombudsman Zoran Pašalić brže-bolje, samo nekoliko dana nakon što je izabran na tu funkciju, najavio da će tražiti smanjenje plata za sebe i svoje zamenike. Janković je to okarakterisao kao čist populizam, navodeći da nije problem u visini plate, već u ukupnim primanjima pojedinih funkcionera, koji uz platu primaju i brojne naknade za članstva u raznim upravnim i nadzornim odborima, komisijama i radnim telima. Oni, međutim, ne moraju da se plaše da će im neko iz SNS-a zaviriti u koverat, bar dok su na „pravoj strani“. U toj grupi je i predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević. Pre političkog uzleta na krilima SNS-a, on je bio samo rukovodilac jedne od službi u javnom preduzeću PTT Srbije. Za to je, prema onome što je naveo u godišnjoj prijavi prihoda Agenciji za borbu protiv korupcije u julu 2012, primao platu od 80.000 dinara mesečno. U to vreme, iako je obavljao nekoliko različitih funkcija, dodatno se svakog meseca na njegov račun slivalo tek oko 150 evra - 10.000 dinara mesečno dobijao je kao član Gradske izborne komisije (GIK), 4.000 dinara kao odbornik u Skupštini gradske opštine Stari grad i 3.500 dinara kao član Saveta za urbanizam i komunalne delatnosti. Samo godinu dana kasnije, Dimitrijević je „brže, bolje, jače“ povećao svoje prihode. Plata mu je u PTT Srbija skočila sa 80.000 na 193.789 dinara, jer je avanzovao i postao izvršni direktor za pravne poslove i strategiju u tom javnom preduzeću. U međuvremenu je postao i predsednik Skupštine akcionara Aerodroma „Nikola Tesla“, pa je i po tom osnovu mesečno na njegov račun počelo da se sliva po 65.000 dinara. Uz to, ostale su mu i naknade od 10.000 dinara za članstvo u GIK i 3.500 dinara koje je primao kao član Saveta za urbanizam i komunalne delatnosti. Gotovo je izvesno da ovako bogate radne biografije ne bi ni bilo da pre svega toga Dimitrijević nije postao potpredsednik Srpske napredne strane u beogradskoj opštini Stari grad. Već u maju 2014. Dimitrijević je morao Agenciji za borbu protiv korupcije da dostavi novu prijavu, jer je od tog meseca počeo da prima i apanažu od 30.000 dinara kao član Republičke izborne komisije (RIK), a i naknada koju je dobijao kao odbornik u Skupštini opštine Stari grad povećana je sa 4.000 na 10.500 dinara. Sve zajedno mesečno je na račun Vladimira Dimitrijevića počelo da se sliva 312.789 dinara, što je po tadašnjem srednjem kursu Narodne banke Srbije vredelo 2.765 evra. NJegova su primanja, dakle, bila tri puta veća od formalne plate većine ministara u Vladi Srbije. Malo kome od njegovih stranačkih kolega su, međutim, primanja predsednika RIK-a i Skupštine akcionara Aerodroma „Nikola Tesla“ smetala kao plata bivšeg zaštitnika građana, koja je u to vreme bila samo za oko 145 evra veća od mesečnih primanja Dimitrijevića. U prijavi, dostavljenoj Agenciji za borbu protiv korupcije u decembru 2014, ukupna primanja predsednika RIK-a su zbog kresanja plata u javnom sektoru (plata u Pošti Srbije smanjena je na 177.346 dinara, a naknada za predsednika Skupštine akcionara Aerodroma „Nikola Tesla“ na 62.400 dinara) pala na 300.246 dinara. Isti prihod naveden je i u prijavi iz jula 2015. U međuvremenu, 12. avgusta prošle godine, Skupština Srbije imenovala je Dimitrijevića za predsednika RIK-a, a u novoj prijavi, dostavljenoj Agenciji za borbu protiv korupcije u januaru ove godine, navodi da i dalje prima 177.346 dinara mesečno kao izvršni direktor u Poštama Srbije, mada na drugom mestu sam navodi da mu je tamo prestao radni odnos 11. oktobra prošle godine. Uz to, i dalje svakog meseca prima po 62.400 dinara kao predsednik Skupštine akcionara „Nikola Tesla“, jednokratno dobija 10.000 dinara kao član Gradske izborne komisije i „periodično“ (šta god to značilo) 753.322 dinara (po sadašnjem kursu oko 6.250 evra), dok kao odbornik u Skupštini opštine Stari grad nema nikakvih primanja. Uvidom u prijave aktuelnog i bivšeg predsednika Republičke izborne komisije, NIN je utvrdio da je Dimitrijević svojevremeno kao član RIK-a prijavio mesečnu nadoknadu od 30.000 dinara, dok je njegov prethodnik Dejan Đurđević kao predsednik RIK-a dobijao mesečno 39.000 dinara. Tri godine pre nego što je imenovan za predsednika RIK-a, Dimitrijević je 27. juna 2013. postao i predsednik Skupštine akcionara Aerodroma „Nikola Tesla“, a članstvo u SNS-u bilo je dovoljno da devet meseci kasnije, 1. marta 2014. avanzuje i postane izvršni direktor u Pošti Srbije i na toj poziciji je bio sve do 11. oktobra 2016. To znači da je nekoliko meseci u isto vreme bio predsednik RIK-a (bio je član RIK-a od 12. maja 2014. do 12. avgusta 2016, kada je imenovan za predsednika), predsednik Skupštine akcionara Aerodroma „Nikola Tesla“ (na tom mestu je od 27. juna 2013), izvršni direktor Pošte Srbije, član Gradske izborne komisije (od 2. juna 2012. do 8. septembra 2016) i odbornik u Skupštini beogradske opštine Stari grad (odbornik je bio u dva navrata, od 5. juna 2012. do 18. novembra 2014. i od 12. maja do 29. septembra prošle godine). Dimitrijević je, međutim, „mala beba“ u odnosu na bivšeg predsednika RIK-a, Dejana Đurđevića, koji je pre četiri godine zarađivao mesečno više od 4.000 evra. U godišnjoj prijavi prihoda, koju je dostavio Agenciji za borbu protiv korupcije, navodi se da je kao profesor Pravnog fakulteta imao mesečnu platu od 193.356 dinara, kao predsednik RIK-a 39.000 dinara, kao odbornik Skupštine grada Beograda 17.000 dinara, kao direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo 97.000 dinara, kao član dve ispitne komisije od Ministarstva pravde i državne uprave dobijao je po svakom ispitnom roku 55.000 dinara - za polaganje pravosudnog i 70.000 dinara po ispitnom roku za polaganje ispita za javne beležnike. U vreme ispita, dakle, mesečno je zarađivao 471.356 dinara, što je po tadašnjem srednjem kursu NBS odgovaralo sumi od oko 4.170 evra. Do predsedničkih izbora većina građana verovatno nije ni znala ko je predsednik RIK-a. Ono što je još čudnije da uglavnom nisu znali ni kako izgleda predsednik njihove Skupštine – jer građani raspolažu sa skoro 3,4 miliona akcija Aerodroma „Nikola Tesla“, ali ih Dimitrijević do sada nikada ništa nije ni pitao. Čak nemaju ni pravo glasa, jer država raspolaže sa 83,15 odsto kapitala i njen ovlašćeni predstavnik – Vladimir Dimitrijević, sve bitne odluke donosi sam. Iako mali akcionari, koji su po jednu akciju aerodroma dobili besplatno ili su ih kupili na Beogradskoj berzi, zajedno sa nekoliko investicionih fondova imaju skoro 17 odsto akcija, NIN je uvidom u zapisnik utvrdio da Skupštini akcionara 1. novembra 2016. osim Dimitrijevića, kao predstavnika Vlade Srbije nije prisustvovao nijedan drugi akcionar. Uostalom, da bi još bilo ko, osim predsednika, prisustvovao sednicama Skupštine akcionara, moralo bi da se udruži čak 1,7 miliona akcionara sa po jednom besplatnom akcijom. Iako je toliki broj glasova dovoljan bar za drugi krug, ako ne i za pobedu na predsedničkim izborima u Srbiji, njihov glas zapravo ne vredi ništa. Od svih njih jači je glas jednog čoveka. Nije dobro što je tako čak i na Skupštini akcionara Aerodroma „Nikola Tesla“, a još gore je ako tako bude i na nekim budućim sednicama RIK-a.