Dobri temelji za stabilan rast

Ako je bankarski sektor neophodni stožer privrednog oporavka, jednako nužan preduslov za uspešan rad banaka jeste zdrav i dinamičan razvoj privrede. Nedvosmisleno postoji uzajamna zavisnost, a pitanje šta je uzrok, a šta posledica, značajnije je kao predmet teorijske rasprave. Ako se osvrnemo na situaciju na tržištu u Srbiji, možemo primetiti kako i privreda i banke pokazuju vidljivo bolju dinamiku u poslednjih dve do tri godine. Nakon perioda fiskalne konsolidacije, srpska ekonomija pokazuje opipljive znake oporavka. Prošle godine je ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda od 2,8 odsto, za 2017. godinu očekuje se povećanje od tri, a u narednih nekoliko godina i celih 3,5 a možda i četiri odsto. To nisu samo procene Vlade Srbije, već i vodećih međunarodnih institucija, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Kretanje cena i kurs dinara takođe su vrlo stabilni, što doprinosi i stabilnosti čitavog sistema, boljoj predvidljivosti kretanja na tržištu i sveukupno privlačnijem ambijentu za strane, a i domaće investitore. Nedavni rast inflacije na četiri procenta u aprilu očigledno je sezonskog karaktera, a dokaz za to su i inflaciona očekivanja privrede i banaka koja ostaju u okvirima ciljanog koridora. Privredni rast je pokrenuo i kreditnu aktivnost. U Srbiji je ukupna masa odobrenih kredita na kraju 2016. godine bila za 1,4 odsto veća nego 12 meseci ranije, a rast je ubrzan u prvom kvartalu ove godine na 4,3 odsto. Na prvi pogled bi se moglo zaključiti da blagi rast kreditne aktivnosti bankarskog sektora u Srbiji i nije hvale vredan pomak, ali ne treba zaboraviti da tokom 2014. i 2015. godine nije zabeležn rast, dok je 2013. godina zapamćena po kreditnoj „kontrakciji“ jer je ukupan obim kredita u Srbiji tada smanjen za čak 10 odsto. Rast kredita u prethodnih godinu dana do godinu i po, mahom se zasniva na sektoru stanovništva, i to potrošačkim kreditima - gotovinskim i kreditima za refinansiranje postojećih obaveza. Ova ekspanzija je posledica pre svega pojeftinjenja kredita, ali ne treba zanemariti ni psihološki faktor – ljudi čvršće veruju da će biti u mogućnosti da isplate rate za sve vreme trajanja kredita. Krediti stanovništvu jačaju domaću tražnju, koja dalje vodi rastu privrede, a ovakvo kretanje tržišta dodatno je osnaženo smanjenjem trgovinskog deficita poslednjih godina, a koje ukazuje na veću potražnju za domaćim proizvodima. Dok krediti fizičkim licima beleže stabilan porast, rast kreditiranja privrede nešto je sporiji od očekivanog. Nekoliko razloga ide u prilog tome, ali možda najznačajniji jeste srazmerno veće opterećenje privrede problematičnim odnosno nenaplativim kreditima (NPL). Ipak, i u privredi se opaža postepeno smanjenje problematičnih kredita, te se i ta prepreka polako prevazilazi. Sprovođenje strategije smanjenja nenaplativih kredita (NPL) očigledno daje rezultate, tako da njihov nivo u odnosu na ukupne kredite u privredi sada iznosi oko 17 odsto, a rasterećenje bilansa od problematične aktive otvara i prostor za novo kreditiranje. Drugi, takođe značajan razlog nešto sporijeg rasta kreditiranja privrede jeste što je povećanje domaće tražnje delimično neutralisano fiskalnom konsolidacijom i fokusom na štednju. Međutim, s obzirom na to da je proces fiskalne konsolidacije pri kraju, a najavljeno je i povećanje javnih radova tj. državnih investicija, može se očekivati pomak nabolje. Konačno, bolja fiskalna slika umanjiće potrebe budžeta za novim zaduživanjem, te će se sledstveno tome kreditiranje države smanjiti, a likvidnost banaka odnosno potencijal banaka za novim kreditima povećati. S obzirom na kretanja u sektoru stanovništva u poslednjih nekoliko godina, zdrava logika nalaže da će banke diversifikovati portfelj ka privredi. Prvi kvartal tekuće godine pokazuje naznake upravo u ovom smeru – naime, po isključenju efekata otpisa problematičnih kredita, rast ukupnih kredita u ovom periodu iznosio je 6,6 odsto, a u privredi 3,4 odsto na međugodišnjem nivou. Mišljenja sam da postepeni i možda sporiji oporavak kreditne aktivnosti može da ima i dobrih strana. Iako Srbiji više ne preti recesija, doza opreza – kako banaka, tako i njihovih klijenata – i te kako je dobrodošla s obzirom na otvorenost domaće privrede, što je čini podložnom eventualnim novim eksternim šokovima, koji se ne mogu sasvim isključiti kao posledica komplikovanih geopolitičkih odnosa u svetu. Uprkos pozitivnim pomacima, visok udeo nenaplativih kredita (NPL) i dalje je svojevrstan balast intezivnijem rastu banaka i privrede u celini. Iz tog razloga, kada se naši klijenti suoče s problemima u otplati, u svakom pojedinačnom slučaju pokušavamo da pronađemo najbolje moguće rešenje za obe strane. Takav pristup nam omogućava i činjenica da je Eurobanka među najkapitalizovanijim bankama na tržištu Srbije, sa ukupnim kapitalom većim od 400 miliona evra (50 milijardi dinara) i pokazateljem adekvatnosti kapitala od 19 odsto, znatno iznad zakonom propisanog minimuma. Generalno gledano, klijenti Eurobanke redovno izmiruju svoje obaveze. Čak 92 odsto građana redovno vraća stambene, a 96 odsto uredno izmiruje obaveze po osnovu keš i potrošačkih kredita. I u pogledu kredita privredi situacija se stabilizovala. Trenutno, najveći izazov vidimo u povećanoj konkurenciji, izuzetno niskim kamatnim stopama i možda malom broju dobrih projekata u koje bi se plasirala raspoloživa sredstva. U takvom ambijentu pred Eurobanku se nameće imperativ da nastavi sa stalnim tehnološkim unapređenjem proizvoda i usluga kroz inovacije i sveže ideje i da se neprekidno prilagođava novim uslovima na tržištu kako bismo ostali banka prvog izbora za naše klijente. Dobri rezultati u 2016. godini, temelj su još većih očekivanja u 2017. godini, a za uspeh je neophodno da svi činioci na tržištu nastave da zajedničkim snagama pomeraju granice. Kako sam već ranije navela, bez jake privrede nema ni rasta u bankarskom sektoru. Ukoliko se pozitivni trendovi započeti prošle godine nastave u srednjem roku, banke će neminovno naći prostor za ekspanziju. Svedoci smo kako je uspostavljanje makroekonomske stabilnosti dovelo do povećanja kako stranih, tako i domaćih investicija, a da bi se ovaj pozitivni trend nastavio potrebno je dalje unaprediti poslovni ambijent: pravosudni sistem, zemljišne knjige, doslednu primenu propisa, uvođenje reda u fiskalni i parafiskalni sistem i sl. Ako nastavimo da sledimo taj put, to će neizostavno doprineti većim investicijima, a posledično, i većoj tražnji za kreditima. U takvom ambijentu, banke bi se bolje nosile sa istorijski niskim kamatnim stopama, te bi kroz povećanje portfelja diversifikovale i smanjile rizike, a povećale profitabilnost, istovremeno pružajući podršku daljem napredovanju privrednih društava i preduzetnika. Tako bi se zatvorio krug između države, banaka i preduzetnika – pri čemu bi pozitivne efekte jednako osetile sve strane, a prevashodno naši građani. Bankarski sektor u Srbiji u narednom periodu očekuju promene u sklopu evrointegracija, na putu do punopravnog članstva u EU. Krajem juna otvorena su još dva poglavlja kojima se definišu prava intelektualne svojine i carinska unija, ali će na banke najveći uticaj imati otvaranje poglavlja 9 koje se odnosi na finansijske usluge. Može se očekivati da će dalja harmonizacija regulative sa propisima EU obezbediti finansijsku stabilnost domaćeg tržišta, pristupanje jedinstvenom evropskom finansijskom tržištu, kao i dalju zaštitu potrošača, a banke će posebnu pažnju morati da posvete usklađivanju regulative. Ipak, uverena sam da će banke u Srbiji uspešno odgovoriti i na ovaj izazov koji je ne samo pred bankarskim sektorom već i pred našom zemljom u celini.