Samo umetnost poražava nasilje

Kada je početkom juna u Milanu obeleženo 30 godina postojanja i rada kompanije Cepter, za italijanske medije je to bila prilika da svoju javnost podsete na ulogu Madlene Cepter, žene koja je svojim ulaganjima u kulturu i umetnost dala izuzetan doprinos u evropskim razmerama. Slavna italijanska dizajnerka Karla Tolomeo, koja se proslavila u svetu svojim stolicama, sažela je to u jednoj rečenici: „Posle Marije Terezije od Austrije, niko nikada više nije imao takav san o srednjoevropskoj kulturi, osim Madlene!“ Šta danas predstavlja kulturno nasleđe ove žene u Srbiji? Jedna zgrada koja nosi njeno ime, Madlenianum, osmišljena kao operska kuća a odavno je baletska i pozorišna, traje tačno dve decenije sa reputacijom najznačajnije ustanove kulture u Zemunu i jedine privatne teatarske kuće u Evropi. Za njeno održavanje, za njen rad, za pet-šest premijera u sezoni, Madlena Cepter godišnje utroši do 1,5 miliona evra. Jedan muzej pod imenom Cepter, u Ulici kneza Mihaila u Beogradu koji čuva dragocena dostignuća savremene likovne scene Srbije. Jedna izdavačka kuća Zepter Book, rafiniranog sadržaja, zadužena za dela vrhunske vrednosti. Izložbena galerija, aukcijska kuća…Jedna Fondacija koja je trajala deset godina i čiji su stipendisti rasuti po svetu: desetine mladih, talentovanih umetnika među kojima muzički asovi Nemanja Radulović, Dunja Simić, Marko Josifoski, Stefan Ćirić, Bojana Cvejić… I, sportski prvaci Ivana Maksimović, Davor Štefanek, Ivan Lenđer… Jedna književna nagrada lista Bazar namenjena književnicama, pod nazivom Žensko pero. Druga književna nagrada evropskog ranga. Jedna pozorišna nagrada, Dobričin prsten, ponovo se vratila glumcima zahvaljujući Madleni Cepter… Madlena Cepter je najmanje govorila o onome što radi, o akcijama koje je pokretala, a danas za NIN to jednostavno objašnjava: „Sve ovo što radim traje više od 25 godina. Naša kompanija je 1994-95. već radila u 25 zemalja u svetu. I to u onim zemljama u kojima punim intenzitetom radi i danas. Kada je počeo da se razvija taj posao, razvijala se i propaganda kao neminovan pandan poslu. Tada sam postala svesna koliko su velika ta sredstva koja se odlivaju u propagandne svrhe u 25 zemalja. Iskreno rečeno, gotovo da mi je bilo žao što u tom trenutku taj novac ide u propagandu, a mi ovde živimo onako kako živimo. Tada sam počela da razmišljam o nečemu što bi bilo pravo kulturno sponzorstvo koje bi beležilo svoje trajanje. I tako je nastao Fond koji je trajao deset godina i na koji sam ponosna, možda i više nego na kuću Madlenianum u Zemunu. Mogu sa ponosom da kažem da sve najbolje što imamo u sportu u inostranstvu, što imamo u muzici na našim scenama pa i u svetu, bili su moji stipendisti.“ NJena trotomna Monografija objavljena 2010. godine, govori koliko je zadužbina Madlena Cepter ostavila iza sebe. Kome je sve pomagala, od talentovanih, a bilo ih je više od 500 koji su imali njenu stipendiju, preko izbeglica, bolesnih… do ulaganja u azile za životinje. Ko nije doživeo osećaj davanja, taj ne zna šta je ljubav, reći će profesor dr Ratko Božović koji je kao kulturolog prvi prepoznao značaj ovakvog, jedinstvenog ulaganja u kulturu. A pesnik Čarls Simić, pišući o ovoj profesorki književnosti koja je sa rastom muževljevog biznisa sve više formirana kao filantrop, ne beži od ličnog tona: „Bio sam dirnut njenom životnom pričom, a posebno sećanjima na majku i baku, dve jake žene od kojih je nasledila pronicljivost i borbenost… Madlena Cepter smatra svojom moralnom dužnošću da drugima omogući da uživaju u vrednim ostvarenjima koje život pruža. Može li lepota spasiti svet? Ne, ne može ali ga može popraviti. Madlena Cepter pokazuje šta sve dobra volja, besprekoran ukus i zdrav razum mogu postići u ovom napaćenom svetu.“ Bez želje da nas obasipa podacima, sagovornica NIN-a Madlena Cepter koristi jednostavnu maksimu kojom objašnjava svoje delovanje: „Ko želi nešto da napravi, nađe načina, a ko ne želi ništa da učini pronađe – izgovor. Ja sam tražila način, pa ne znam šta je izgovor. Ima jedna divna rečenica češkog pisca Karela Čapeka koju smo moj suprug i ja upamtili još iz studentskih dana, a ona glasi – Čovek čoveka čini čovekom! S tom svešću smo uvek želeli da se angažujemo na promociji umetnosti i kulture. Dok se moj suprug koncentrisao na složenu kompaniju i darodavac je u vrhunskom sportu, ja sam se posvetila sa strašću upravo ovom aspektu. Umetnost je, po mom mišljenju, najviši oblik ulaganja, zato što ulog stavlja na kvalitet ljudske kreativnosti.“ Beogradski muzej na tri sprata predstavlja riznicu od blizu 500 slika, instalacija, skulptura, koji su delo 200 autora. U godinama kada su bili zatvoreni i Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, ovo velelepno zdanje pod zaštitom države iz 1922. godine u strogom centru grada, bilo je opsednuto posetiocima, pre svega đacima i turistima. Ove godine je tačno 20 godina od kada je temeljno rekonstruisana, tačnije iznova podignuta zgrada Madlenianum u Zemunu. Bogato opremljene predstave sa vrhunskim umetnicima, i gostima iz sveta, takođe su posebna stavka. Kada se sabere sve ono što je Madlena Cepter uložila u ljude i institucije kulture u Srbiji, lako se dobije cifra veća od 50 miliona evra, što NIN-ovu sagovornicu bez sumnje svrstava u najveću zadužbinarku, dobrotvorku u kulturi, u istoriji Srbije i Evrope. O svemu tome govori izvanredno ilustrovana Monografija o Madlenijanumu, već prikazana u Milanu, a čija će promocija biti u septembru ove godine u Beogradu: „Uz značajno novčano ulaganje, uz ulaganje ideja i energije, rođene su naše kulturne i umetničke institucije koje su danas priznate i poštovane u celom svetu. Sve te institucije su mi jednako drage i sve su, verujem, dale dragoceni doprinos promociji ideja i pozitivnih vrednosti razvoja čovečanstva, upravo u Čapekovom duhu, a kao što je napisao Tolstoj – Samo umetnost može poraziti nasilje. Umetnost i lepota su, stoga, jedine ideologije koje prihvatam!“ Treba reći da njen suprug Filip Cepter i ona imaju osam proizvodnih objekata u Italiji, Švajcarskoj i Nemačkoj, imaju kompanije na pet kontinenata u 60 zemalja sveta. Italijanski mediji Filipa Ceptera nazivaju „kapetanom Cepter Internacionala, multinacionalne i multibrend kompanije koja proizvodi, prodaje i distribuira ultraluksuzno i tehnološki inovativno posuđe, kozmetiku, naprednu sa naučne tačke gledišta, avangardne medicinske instrumente, dragocene predmete i revolucionarnu opremu za kućnu negu.“ Sve je to u funkciji ljudskog blagostanja i devize živi bolje-živi duže! Madlena Cepter najavljuje nove projekte, kao i otvaranje Kuće kulture, čije je zdanje u izgradnji, još jednog prostora koji će dati Beogradu novi duh i novi kvalitet. Za sada, Srbija joj se odužila Zlatnim vencem Ministarstva kulture za razvoj kulture putem mecenarstva i donatorstva. Drugu vrstu pomoći, kako ponekad kaže sa malo gorčine, nikada nije dobila. Vratimo se povodu za ovu priču. Početkom juna, prilikom proslave 30-godišnjice postojanja kompanije Cepter, otvoren je još jedan muzej, ovog puta u Milanu, tačnije usred lombardijskog proizvodnog kompleksa fabrike Cepter u Monci, kao još jedan prozor u budućnost. Tom prilikom nagrađeni su čelni ljudi svih šest kulturnih ustanova koje poslednje dve decenije rade pod imenom ove izuzetne žene, mecene i dobrotvora: Goran Aleksić (Kreativni studio), Ivana Simeonović Ćelić (Muzej Cepter), Dejan Popović (Madl’Art), Slavka Ilić (Zepter Book World), Gordana Marković (Art Cept), u ime Madlenijanuma priznanja su primili Eduard Ile, Ivan Vusić i Vesna Petrović, a za svoj rad na trotomnoj Monografiji o Madlenijanumu nagrađeni su Miodrag Ilić, LJiljana Martinović i Vesna Radović Bojović.