Jači od Ustava

Pre godinu dana, u trenutku kada „dijalog o Kosovu“ nije bio na dnevnom redu, Aleksandar Vulin je izjavio: „Vlada Srbije održavaće Univerzitet u Prištini i o njemu neće donositi odluke bez njega, kao što nije donosila ni odluke o Srbima na KiM bez Srba sa KiM“. Da li zbog „dijaloga“, činjenice da je u međuvremenu sa mesta ministra prosvete skinut Srđan Verbić, jedan od retkih službenika sa integritetom ili jednostavno zbog pukog jačanja sile, situacija se bitno promenila. Najednom je zaključeno da ova vlada ne samo da može već i mora da se meša u autonomiju Univerziteta, i pored zakonske zabrane da tako nešto čini, jer je u pitanju vlada nad vladama i Univerzitet ispod svih univerziteta, koji ne samo da ne zaslužuje autonomiju, već mu je potreban staratelj. Danas u Beogradu, a već sutra u Prištini, po mišljenju Narodnog pokreta Srba sa KiM „Otadžbina“, jer po Briselskom sporazumu i zdravstvo i prosveta do kraja 2018. moraju da pređu u ruke Prištine. Ili, kako preciznije objašnjavaju: „Smena rektora Srećka Milačića, poznatog po tvrdim stavovima kada je u pitanju integracija ovog univerziteta u prosvetni sistem tzv. republike Kosovo samo pokazuje da Aleksandar Vučić što hitnije želi da se otarasi južne srpske pokrajine. Još jedan razlog za smenu je i taj da nije dozvoljavao lokalnim kriminalnim bosovima, koji su deo Vučićeve vlasti, da se mešaju u rad Univerziteta, počev od običnih stvari pa do tendera. Izgovor da se rektor smenjuje jer nije imao dobru saradnju sa predsednicima opština je besmislen pošto to već zadire u autonomiju Univerziteta“. Vlada, naravno, svoje obrazloženje za smenu nije sročila baš tako, ali nešto od toga moglo se pročitati između redova, posebno u onom delu da se rektor Miličić smenjuje jer je imao loše odnose sa lokalnim institucijama i predsednicima opština koji rade baš onako kako vlast u Beogradu voli. Takođe su ga optužili za gašenje isturenih odeljenja (u Srbiji se to obično zove „racionalizacija“), rad na više mesta (nešto slično Vučiću, predsedniku SNS-a i Srbije, samo u manjoj meri) i za neprijavljivanje imovine Agenciji za borbu protiv korupcije. E, to je već argument nad argumentima, imajući u vidu da su poslanici Muamer Zukorlić i Marjan Rističević zbog istog prekršaja odmah razrešeni i glavačke izbačeni iz parlamenta. Ili nisu? Međutim, sasvim je svejedno da li je rektor Miličić kriv po svim tačkama koje mu spočitavaju ili nijednoj - Vlada nije ta koja sme da ga smenjuje. To što je ministar prosvete Mladen Šarčević, lakonski komentarišući odluku, izjavio da nije narušena autonomija Univerziteta u Prištini, jer je „država ispred autonomije“ više spada u pompeznu retoriku bahate vlasti nego u poštovanje zakona i Ustava ove zemlje. Član 72. Ustava Srbije je nedvosmislen: „Jamči se autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova“ i one same odlučuju o svom uređenju i radu. A i Zakon o visokom obrazovanju je veoma precizan - izbor rektora se određuje statutom visokoškolske ustanove, a to u slučaju prištinskog Univerziteta znači da ga bira i razrešava Savet Univerziteta, na predlog Senata. Upravo to je Božidar Zarković, predsednik Saveta, pokušao da objasni premijerki Ani Brnabić u otvorenom pismu. Ali i još ponešto što je i te kako bitno: „Podsećamo vas da je Univerzitet već bio izložen bojkotu Evropske univerzitetske asocijacije (EUA) od 2004. do 2008. godine zbog kršenja institucionalnih sloboda Univerziteta, koje predstavljaju fundamentalne principe EUA i Magna karta universitatum, od strane Vlade Srbije direktnim mešanjem u kadrovsku politiku Univerziteta. Ova mera je imala za posledicu međunarodno nepriznavanje diploma stečenih na našem univerzitetu, isključenje programa pod okriljem Evropske univerzitetske asocijacije, kao i zabranu službene saradnje članica EUA sa našim univerzitetom“. Premijerka nije odgovorila, ali smenom je sve rečeno. Tako je i tako će nam biti uvek kada neko ne bude po volji vlasti. Zato ne bi trebalo da nas čudi ako Vlada sutra reši da smeni predsednika SANU ili patrijarha SPC, uz prigodno opravdanje da je država, naročito naprednjačka, i iznad autonomije i iznad nauke i iznad crkve.