Magris: postupak obustavljen

Rat, zapravo, i nema mnogo veze s mržnjom, nisu potrebni jedno drugom. Bombe padaju na glavu ljudi koje uopšte ne mrze, dovoljno je videti da po svršetku rata oni što su bacali bombe i oni kojima su te bombe padale na glavu jedni drugima stežu ruku i ponovo se viđaju na susretima saboraca bivših neprijatelja punih sete i u ime onih palih, otkrivaju se grobovi, ustaju mrtvi i pružaju jedni drugima ruke. Mržnja je istinitija, čistija od rata; nije bolećiva, ne peva `Lili Marlen`, nisu joj potrebna bojna polja ni oružje. Dovoljni su joj srce i glava“. Tako piše Klaudio Magris u romanu Obustavljen postupak (Arhipelag, 2017), zasnovanom na istinitoj priču o profesoru Dijegu de Henrikezu, Tršćaninu, kolekcionaru i osobenjaku, koji je čitav život posvetio sakupljanju oružja i ratnog materijala svake vrste kako bi u svom gradu izgradio Muzej rata. Ali, pre nego što je ostvario taj san utrošivši sve svoje bogatstvo, zadesila ga je smrt u požaru spremišta gde je živeo u okruženju eksponata budućeg muzeja. Istraga i postupak okončani su bez ikakvog zaključka. To je samo okvir u koji je Magris smestio deo povesti ljudskih zločina. Jer, svaki od tih eksponata u zamišljenom Muzeju rata je priča o zločinu. Tako je još od vremena ropstva u Egiptu i vavilonskog sužanjstva, pogroma u Galiciji i linčovanja u Alabami, trgovine robljem i genocida nad indijanskim plemenima, pa sve do Holokausta, i naših dana. Zlo nikada ne biva u potpunosti kažnjeno, uvek je to samo delimično - primiri se za neko vreme, hibernisano licemerjem i hipokrizijom, pod plaštom kompromisa. I zato jedina uteha za stradalnike i pravda za nevine žrtve jeste da zločini ne budu zaboravljeni. I naravno, da budu objašnjeni. Ma koliko se u Obustavljenom postupku Magris bavi zločinima počinjenim širom Evrope i šire, glavna tema ovog romana je nacistički koncentracioni logor Rizijera u tršćanskoj četvrti San Saba, gde je tokom Drugog svetskog rata mučeno i pobijeno preko tri hiljade Jevreja i antifašista, i odakle su hiljade njih transportovani u Aušvic, Dahau i na druge adrese smrti nemačkog Rajha. U ogromnoj petospratnoj zgradi bivše fabrike za preradu pirinča, tzv. Rizijere, nalazio se jedini krematorijum na teritoriji Italije. Tu činjenicu su posle rata mnogi Tršćani želeli da potisnu. Uostalom, i dok je krematorijum bio u funkciji, za njih nije postojao. Kao što to uvek i svugde biva, nisu znali samo oni koji to nisu hteli da znaju. Magrisov junak, strastveni kolekcionar čiji san je osnivanje Muzeja rata u Trstu, danima je po okončanju Drugog svetskog rata sa zidova Rizijere, gde su bili zatvoreni Jevreji i antifašisti, prepisivao poruke koje su zatočenici ostavljali na zidovima. Pored njihovih imena, i imena onih kojima su poruke upućivane, nalazila su se takođe imena njihovih mučitelja i potkazivača. Međutim, neko se „pobrinuo“ o tom nasleđu, pa su zidovi Rizijere ubrzo nakon rata prefarbani. U požaru u kojem strada Magrisov junak, izgoreli su eksponati, ali i njegovi dnevnici sa porukama žrtava logora Rizijera. Jer, on nije sakupljao samo eksponate za Muzej rata, već je tragao i za krvnicima i inicijatorima zločina u Rizijeri, vodio je neki svoj istražni postupak. Takvo svedočanstvo nikome nije odgovaralo u času kada se lažirala istina koja će za potomstvo predstavljati zvaničnu verziju. Na jednom od sačuvanih listova dnevnika zabeleženo je: „Tražim taj dim, ona imena pretvorena u pepeo. Ne borim se protiv zaborava, već protiv zaborava zaborava, protiv odgovorne nesvesti da je nešto zaboravljeno, da je nešto namerno zaboravljeno, da nema volje i da nema mogućnosti da se zna da postoji užas koji je voljno - prinudno? - zaboravljen. U Trstu u svakoj ulici vidim dim koji niko nije želeo da vidi“. Obustavljen postupak Klaudija Magrisa, u moćnom prevodu Snežane Milinković, za čitaoce u Srbiji, i šire, u regionu - gde se već godinama „ažurira“ zvanična verzija događaja iz poslednjeg rata - nije još jedna priča o nekažnjenom zločinu, već stvarnost u kojoj žive, sa zločincima koji su i dalje na vlasti. Prava istorija sveta je priča o obustavljenim postupcima.