Iće, piće i licemerno biće

Zvuči neverovatno, ali je istinito - Vlada Srbije isplatila je silne milione iz budžeta medijima koji najstrašnije pljuju i godinama vode besomučnu kampanju protiv predsednika Aleksandra Vučića! Ovako je, uz najavu na naslovnoj strani: „Ludilo, Vlada plaća da pljuju Vučića“, naprednjačkim vlastima, a posebno predsedniku Srbije omiljeni tabloid Informer obradio informaciju – još pre nekoliko meseci objavljenu na sajtu resornog ministarstva - o tome koji su medijski projekti dobili finansijsku podršku države. U toj odabranoj grupi medija našao se i NIN, „čija je uređivačka politika utemeljena na ostrašćenoj kritici, ali i otvorenoj mržnji prema predsedniku Vučiću“. Šta reći, a ne zaplakati? Tim pre što bi možda Dragan J. Vučićević i na poligrafu prošao da ga ministar policije Nebojša Stefanović sugestivno, mirnim glasom, pita da li je NIN stvarno ostrašćen, da li mrzi sve i svakoga, naročito predsednika Vučića. Ma prošao bi, garantovano, i da ga pita da li je tačno da je NIN dobio novac od države, a da na javni konkurs nije ni dostavio projekat? Fakat je da NIN veliku zahvalnost za budžetsku podršku duguje i Informeru, jer da nema takvih revolveraških novina teško da bi od ukupno 86 miliona, namenjenih medijima, dobio 1,5 miliona dinara za projekat „Pravo na privatnost i pretpostavka nevinosti u medijskom izveštavanju“. Nema sumnje da je namera Informera bila da kod čitalaca stvori utisak da je to što država daje novac „državnim neprijateljima“ i skandalozno, i licemerno. Čak i ako zanemarimo problem što se ovde neprijateljem države smatra svako ko ima bilo kakvu kritiku na račun vlasti (što bi, valjda, trebalo da bude osnovni zadatak medija), kako odgovoriti na optužbe za licemerje, da ne zastupam stavove, vrednosti i uverenja u koje ne verujem? Pa, upravo obrnuto. Po svaku cenu, a ona uopšte nije mala (uostalom prebrojte samo broj plaćenih oglasa), zastupam ono u što duboko i iskreno verujem. A šta je sa Di DŽej Vučićevićem? Nije li vrhunac licemerja to što je on u maju 2013, dok je Vojvodinom harala „žuta ološ elita“, na čelu sa premijerom Bojanom Pajtićem, za dodatak „Iće i piće“ uzeo 2,2 miliona dinara od pokrajinskog sekretarijata za kulturu? Nema sumnje, on je pronašao - i bukvalno - pravi recept za pobedu na konkursu „za unapređenje javnog informisanja o AP Vojvodini“, jer je njegov tabloid dobio 2,2 od ukupno 7,6 miliona dinara, ili 29 odsto vojvođanskog medijskog budžeta, dok je NIN od Ministarstva kulture dobio 1,7 odsto. I još malo o licemerju. Sećate li se šta je Informer pisao o Pajtiću kada je nestalo para za „Iće i piće“? Zbog nekih napisa bivši lider DS-a tužio je Vučićevića i dobio ga na sudu i to nakon što je pao sa vlasti. Iako NIN nije izgubio ni spor sa ministrom policije, što bi trebalo da bude dokaz da ne „pljujemo“ bez argumenata, ponekad se pitam ko je prošao bolje? Informer jeste Pajtiću platio 170.000, ali je prethodno od njega uzeo 2,2 miliona dinara. Dakle, jeli i pili, a nisu platili. Neko je, međutim, morao da plati. U ovom slučaju p(l)atili su građani Vojvodine. Valjda su, bar, sačuvali recepte. Sasvim je legitimna briga za to kako se troši javni novac i niko ne bi trebalo da se ljuti ako bilo ko zatraži da se detaljno objasni kako je potrošen svaki dinar poreskih obveznika. Baš zato bi možda bilo dobro da direktor i glavni urednik Informera, Damir Dragić i Vučićević kao suvlasnici polovine preduzeća Ledena iz Loznice (po 25 odsto imaju i Slobodan Šijan, bivši suvlasnik Tehnomanije i Srećko Kurćubić), objasne ko je njihovoj firmi i po kom osnovu lane uplatio šest miliona dinara, koji se u poslovnim knjigama vode kao „prihodi od premija, subvencija, dotacija i donacija“. Bojim se, međutim, da odgovor već znam, jer je ta stavka u poslovnim knjigama odabranih kompanija rezervisana za subvencije iz budžeta. Zato je možda još bolje da neko objasni zašto država javnim novcem subvencioniše pojedine vlasnike hladnjača, dok proizvođači još uvek ne znaju koliko će novca dobiti za ovogodišnji, inače desetkovani rod malina? Ili, zašto je Ledena dobila šest miliona, Nomil promet iz Arilja 53.000 dinara, iako je 2016. imao tri i po puta veće prihode od Ledene, dok Finelko iz Šimanovaca nije dobio ni dinar subvencija? I, da se razumemo, ne sumnjam da je sve ovo po zakonu. Mada to, kad bolje razmislim, i jeste najveći problem.