I osporavanje otkriva namere

U Biltenu ARS (Anketa o radnoj snazi) 2016. na strani 11 stoji objašnjenje o razlikama u broju zaposlenih koje proizlaze iz razlike u definicijama zaposlenosti i u periodici prikupljanja podataka, a ne objašnjenje o izuzimanju, koje u reagovanju navodi Miladin Kovačević. Poljoprivrednici su obveznici socijalnog osiguranja (samim tim su u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja) i izuzeti su od ove obaveze samo ako su osigurani po drugom osnovu. Rečnikom ARS izuzeti su u slučaju kada im poljoprivreda nije glavni posao, a radni status se određuje na osnovu glavnog posla. Delatnost domaćinstava kao poslodavca pripada sektoru usluga, samim tim se ni delom ne „odnosi na poljoprivredu“, već ih ukoliko proizvode robu i usluge za sopstvene potrebe „treba svrstati ovde samo u slučaju kada nije moguće identifikovati pretežnu delatnost“ (Klasifikacija delatnosti, str. 181, RZS). Izuzimanja nisu dobra isprika. Drugo, rezultati Kovačeviću „nepoznate ankete“ nalaze se u Biltenu za 2016, na strani 24 u tabeli 1.9. Treće, podaci o potencijalnoj radnoj snazi, koji se objavljuju i u godišnjim Anketama, ne prikazuju potencijalnu radnu snagu u skladu sa definicijom Eurostat – da su to lica koja su raspoloživa za posao ali ga aktivno ne traže i 2) lica koja traže posao, ali nisu raspoloživa u naredne dve nedelje. U tabeli 4.5. Ankete navodi se broj od 12.400 lica koja nisu u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve nedelje (kategorija 2. Eurostat) i 116.400 obeshrabrenih (samo deo 1. kategorije Eurostat). U 2016. prema Anketi (tabela 4.3. strana 66) neaktivnih koji žele i mogu da rade bilo je 352.000, što znači da se na putu od tabele 4.3. do tabele 4.5 izgubilo 235.600 potencijalno aktivnih. Sarita Bradaš, autorka istraživanja „Statistika i dostojanstven rad“