Ima vatre, nema dima

Prva predviđanja po okončanju kosovskih parlamentarnih izbora da će novi izbori biti neminovan izlaz iz situacije u kojoj je radikalni Pokret Samoopredeljenje postao jedini dobitnik (osvojivši 11 procenata ili 100.000 glasova više nego 2014) ako se posmatra rast rejtinga u odnosu na prethodne izbore i ogroman ucenjivački kapacitet zbog broja poslanika, sad se čine realnijim. Nakon što četiri puta nije uspela da se održi konstitutivna sednica skupštine Kosova, a poslednjoj, ove nedelje, prisustvovao je i tamošnji predsednik Hašim Tači, ustavni rok od 60 dana za izbor nove vlade (po sazivanju prve konstitutivne sednice) sve je bliži. Ukoliko se vlada ne izabere u tom roku, skupština se automatski raspušta, pa bi ponovljeni parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji mogli biti održani zajedno sa lokalnim 22. oktobra. Vanredni parlamentarni izbori su, međutim, otvorili rupu od dva miliona evra u budžetu Kosova i zatvorili mogućnost da se redovni lokalni izbori održe ukoliko se pre toga ne konstituiše skupština i formira vlada čiji bi prvi zadatak bio rebalans budžeta, koji bi „stvorio sredstva“ za lokalne izbore i učinio ih uopšte mogućim. Srpska lista ni u slučaju ponovljenih izbora ne bi bila na gubitku, ali ne nada se tom rešenju, stav je njenih čelnika. Od garantovanih deset mesta za srpsku zajednicu u skupštini Kosova ta lista dobila je devet, iako su njeni predstavnici prvi put od kada uz podršku Beograda Srbi učestvuju na kosovskim izborima pred birače izašli u pet kolona. Uz to, podršku Srpska lista ima i od predstavnika goranske manjine, i još jednog poslanika Srpske liberalne partije, koja je na izbore izlazila samostalno. Ali, odnos albanskih partija u ovom trenutku omogućava srpskim predstavnicima bolju pregovaračku poziciju od one koju bi imali nakon ponovljenih izbora na kojima se predviđa još bolji rezultat Samoopredeljenja. U tom slučaju bila bi izvesnija i koaliciona većina sa partijom koja, makar trenutno, odbija saradnju sa Srbima koja se očekuje briselskim dijalogom, ali i da sprovede ona ustavna prava koja proizlaze iz posebnosti statusa srpske manjinske zajednice. Prvu konstitutivnu sednicu parlamenta predsednik Kosova zakazao je za 3. avgust, ali očigledno bez dovoljno prethodnih „priprema“. Takozvana ratna koalicija PAN, čiji kandidat za premijera je Ramuš Haradinaj, predsednik Alijanse za budućnost Kosova, a za predsednika skupštine Kadri Veselji, funkcioner Tačijeve Demokratske partije Kosova, osvojila je najviše - 33,74 odsto glasova. Slede Samoopredeljenje sa 27,49 i Demokratski savez Kosova Ise Mustafe sa Alijansom za novo Kosovo Bedžeta Pacolija sa 25,53 odsto. Takav raspored snaga otežao je postizanje dogovora, ali i predstavnike srpske zajednice učinio neminovnim partnerom u budućoj vladi. Najstariji poslanik Adem Mikulovci iz Samoopredeljenja kazao je da će samo još jednom zakazati sednicu, nakon što je propao četvrti pokušaj. Jer, u najkraćem, pobednička koalicija PAN ima podršku 59, a za formiranje vlade joj je potreban 61 glas, s tim što je 20 poslanika iz redova manjina. I jedni i drugi bojkotovali su sednice, jer, kako tvrde, predsedavajući ne konsultuje poslaničke grupe i ne ostavlja dovoljno vremena mandataru da se pripremi. U Samoopredeljenju tvrde da njihov kandidat za premijera, Zapadu još uvek neprihvatljivo radikalan Aljbin Kurti, ima podršku 81 poslanika i da bojkotom sednica ratna koalicija zajedno sa manjinama „kupuje vreme za kupovinu poslanika“. Unutrašnja borba toliko je obuzela političare u Prištini da se niko nije osvrnuo na predlog ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića da bi na KiM trebalo da dođe do (još uvek nerazjašnjenog) „razgraničavanja“. Nije ih ni očešao taj predlog, jer je borba za vlast žestoka toliko da su i pokušaji intervencija zapadnih sila u ćorsokaku, a kamoli kosovski zakoni i procedure - odlazeći premijer Isa Mustafa radi buduće raspodele smenjuje ministre u svojoj vladi, koju je formirao u koaliciji sa Tačijem, iako je ona u tehničkom mandatu. Velika izlaznost u srpskim sredinama ionako je u julu već donela dobar rezultat Srpskoj (skoro 40.000 glasova), koja je bila četvrtoplasirana u ukupnom skoru po proglašenju konačnih rezultata. Osnovana je pretpostavka da rezultatski promena ne bi bila velika, jer osim u deset srpskih, predstavnici te liste, kao odbornici učestvuju i u vlasti nekoliko opština sa većinskim albanskim stanovništvom. Od neke buduće čvrste većine ne bi pak moglo da se traži ni učešće u vlasti preko minimuma garantovanog Ustavom za predstavnike srpske zajednice (jedan potpredsednik skupštine, najmanje jedan ministar, najmanje dva zamenika ministra…) a kamoli formiranje dve nove opštine, na šta je navodno potencijalna vlada Ramuša Haradinaja već pristala kao na uslov za podršku Srba. Nove opštine nastale bi od sela ili delova opština koje većinski naseljavaju Srbi, a trenutno su pod administracijom opština sa albanskom većinom - Prilužje i Gora. Predsednika parlamenta moguće je na Kosovu predložiti samo iz redova koalicije koja je osvojila najviše mandata i nikako drugačije. Hašim Tači pred sobom ima nekoliko izlaza o kojima se spekuliše. Da za podršku Alijanse za novo Kosovo lideru te stranke Bedžetu Pacoliju poveri ministarstvo spoljnih poslova kroz tobožnji izbor nekog budućeg mandatara. To bi praktično bio prebeg kojim bi se Pacoli od predizbornog partnera Mustafe okrenuo protivničkoj strani. Ambasade koje se u Prištini najviše pitaju navodno su već predložile gradonačelnicu Đakovice Mimozu Kušari LJilja, koja je i poslanica Alternative, čiji je osnivač Iljir Deda. I stranka Kušari LJilja, inače obrazovane u SAD, na izborima je bila u koaliciji sa Pacolijevom Alijansom i Demokratskim savezom Kosova Ise Mustafe. Kvinta je, uz obaveznu zabrinutost za situaciju, zvanično već pozvala poslanike da učestvuju u radu konstitutivne sednice. Dok su predstavnici ambasada SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije pozivali na ozbiljnost, srpski mediji su saznali da bi na prvoj zvaničnoj optužnici Suda za zločine OVK mogao da se nađe Daut Haradinaj, brat i saučesnik kandidata za premijera. Jedan od osnivača OVK na području Metohije bio je predmet istraga za kriminal i ubistva političkih protivnika, a prvi put bi sad bio optužen za ratne zločine. Takva vrsta pritiska na Haradinaje svedoči o skučenom manevarskom prostoru veterana i malobrojnim mogućnostima dogovora sa spoljnim saveznicima u „ratu“ za kosovsku nezavisnost. Kao i da bi uticaj predstavnika srpske manjine potencijalno i aspurdno mogao biti veći dok god ona ima više posla sa takozvanim veteranima, nego sa novom generacijom političara. Među kosovskom političkom vrhuškom, na vlasti i u opoziciji, ima mnogo kandidata koji bi mogli da se nađu pred najnovijim haškim sudom, pa će beli dim očas posla da oglasi formiranje nove vlade - ako barem jedna zapadna ambasada bude dobila instrukcije da „veteranima“ izda i ovo naređenje.