Nema dijaloga sa šarlatanima

O tome kakav je nivo naučne kulture i pismenosti naših građana razgovaramo sa dr Aleksejem Tarasjevom, rukovodiocem Odeljenja za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu. Kakvo je sadašnje stanje u našem obrazovnom sistemu i kakva je obaveštenost najšire javnosti o savremenoj biologiji? Nažalost, trenutno stanje kod nas nije zadovoljavajuće. Postojeći planovi i programi iz biologije su zastareli i neadekvatni, a tužno stanje naučne pismenosti u Srbiji najbolje ilustruje nedavna peticija za reviziju izučavanja teorije evolucije. Mislim da se na nju, kao na simptom stanja, moramo detaljnije osvrnuti. Ona je zagovarala pseudonaučne stavove stare više decenija potekle iz fundamentalističkog krila američkog protestantizma, čega izgleda ni mnogi potpisnici nisu bili svesni. Kako je to moguće? Među potpisnicima ima dosta onih sa akademskim titulama... Da, ali sa titulama i zvanjima iz oblasti koje ih ne čine kompetentnim za bilo kakve revizije savremene biologije. Ipak bi se očekivalo da budu upoznati bar s tim šta pojam teorije znači u osnovnim prirodnim naukama. To nije ni hipoteza, ni spekulacija, nije nikakav „kandidat za činjenicu“ niti „zakon u najavi“. Ona objašnjava zakone koje bez nje predstavljaju tek uočene pravilnosti. Takođe, i činjenice su „opterećene teorijom“ – mi svojim očima vidimo kako se Sunce kreće po nebu, ali zahvaljujući nauci znamo da je to posledica rotacije Zemlje... Zatim, tu je prisutno i nepoznavanje značenja pojma evolucije u savremenoj biologiji. Sam proces biološke evolucije je činjenica i može se uočiti kako u prirodi – uključujući i nastanak novih vrsta – tako i u laboratoriji, pored ostalog i na našem Odeljenju. S druge strane, teorija evolucije proučava mehanizme tih promena – i ne bavi se uopšte „postankom sveta“ ili ekskluzivno abiogenezom – i znatno se usavršavala tokom poslednjih 150 godina. Ono što je, međutim, uvek ležalo u njenoj osnovi su dva najvažnija doprinosa Čarlsa Darvina nauci – objašnjenje postojanja prilagođenosti u živom svetu putem prirodne selekcije, koje se stoga ne moraju objašnjavati dizajnom, i napuštanje aristotelovskog esencijalizma i tipologije u biologiji. Darvin je odbacio i shvatanja o evoluciji kao „velikom lancu postanka“ u kome „više“ forme stalno nastaju od „nižih“. Na kraju, termin evolucija može označavati i evolucionu istoriju neke grupe. U toj oblasti često imamo nova otkrića, koja međutim ne dovode u pitanje ni činjenicu evolucije ni nužno njene mehanizme. Nepoznavanje ovih, u biologiji elementarnih, postavki očigledno dovodi do velike „zbrke u glavama“... U čemu se ta „zbrka“ ogleda? U tvrđenjima da je „evolucija samo teorija“, u suprotstavljanju „prelaznih formi“ „formiranim vrstama“, jer po esencijalizmu vrste imaju „suštinu“. U tvrđenjima da su „ljudi postali od majmuna“ i pitanjima zašto danas „od majmuna ne postaju ljudi“ – predarvinovski „veliki lanac postanka“. U potpunom nerazumevanju osnovnih evolucionih mehanizama, posebno selekcije i mutacija, i u mnogo čemu drugom. Ovakvi nestručni stavovi mogu baciti senku i na kvalifikacije potpisnika peticije u njihovim matičnim oblastima. Zar će filolozi tvrditi da je, na primer, srpski jezik nastao iz poljskog, a ne da imaju zajedničko poreklo, da se očekuje ceo spektar prelaznih oblika između njih, ili da sada prelaze jedan u drugi... A zar ne bi i svi lekari morali bar ponešto znati o mehanizmima evolucije rezistentnosti na antibiotike ili evolucije virulentosti? U vreme povećane mobilnosti na globalnoj skali i koncentracije u urbanim centrima, poznavanje evolucione epidemiologije predstavlja zdravstveni prioritet... Kakve su bile reakcije na peticiju u javnosti? Većina medija ima neadekvatan pristup nauci po kome i tu „treba čuti sve strane“, organizovati debatu između „zastupnika svih stavova“, svakom dati „pravo na odgovor“... Ne može, međutim, biti ravnopravnog dijaloga u javnosti između nauke i pseudonauke, između stručnjaka sa jedne i diletanata s druge strane... To može samo dovesti do onakvog „Festivala pseudonauke“ kakav smo imali u našim medijima pre par meseci. Mislim da bi politikolozi i sociolozi mogli istražiti koji su sve bili razlozi za tako oduševljeno ustupanje udarnih termina, dok bi se biolozi morali pozabaviti pitanjem kako treba komunicirati sa javnošću a da to nema za posledicu popularizaciju šarlatanstva. S druge strane, akademska zajednica i institucije su zvanično reagovali na adekvatan način pa su zahteve iz peticije odbacili Izvršni odbor SANU, Senat Univerziteta u Beogradu, Etički komitet Srpskog lekarskog društva, kao i u zajedničkom stavu svi relevantni fakulteti sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Prištini, odgovarajući instituti Beogradskog univerziteta, te Srpsko biološko društvo i još četiri strukovna udruženja. Posebnu pažnju zaslužuje, međutim, stav dvanaestorice nastavnika Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On je, pored toga što predstavlja izvrsno sročen i argumentovan tekst, i te kako opravdan, jer se upravo biblijska naracija u peticiji razmatrala kao naučno ravnopravna teoriji evolucije, koja se istovremeno proglašavala za ateističku dogmu neizbežno suprotstavljenu religiji, što naravno nije tačno. Ti bogoslovi su bili i žestoko kritikovani zbog izlaska u javnost sa takvim stavom? Da, iako su njihovi stavovi u punoj saglasnosti sa stavovima svih relevantnih institucija u Srbiji, uključujući i Senat BU, čiji je član i njihov fakultet. Po reakcijama se može zaključiti da je njihov istup bio koliko neočekivan toliko i porazan po pobornike peticije. Suprotno tvrdnjama njihovih kritičara, naše kolege sa Bogoslovskog su demonstrirale izvrsno poznavanje naučnog metoda kao i savremenog stanja u domenima prirodnih nauka i biologije. U kritikama postoji i nerazlikovanje same biološke nauke od njene zloupotrebe od strane raznih pokreta izvan nje. Ovome doprinosi i upotreba neadekvatnih termina sa ideološkim konotacijama kao što su „darvinizam“ i „evolucionizam“ za označavanje savremene evolucione biologije. Potpisnici stava se veoma precizno ograđuju od svih zloupotreba nauke u delu teksta u kome govore o svom neprihvatanju scijentizma. Tekst stava i istupi u javnosti njegovih potpisnika su naišli na veliko odobravanje naše akademske zajednice, mogu služiti na čast Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu te mogu poslužiti i kao primer visokih akademskih standarda, akademskih vrednosti i kolegijalnosti koji odlikuju ustanove-članice Univerziteta. Šta je potrebno učiniti da se postojeće stanje popravi? Pored adekvatnijih nastavnih planova i programa, obuke nastavnika kao i aktivnosti na popularizaciji biologije, od izuzetnog značaja je i očuvanje naučnog potencijala iz ove oblasti. Uspešnu edukaciju i obuku mogu izvoditi samo kompetentni stručnjaci, koje mi na sreću još uvek imamo na našim institutima i fakultetima ali koji su ugroženi izostankom stabilnog finansiranja. U julu su u aneksima ugovora naučnih projekata u Srbiji prvi put potpuno izostavljena direktna sredstava za istraživanja, tako da su pokrivene samo plate i režijski troškovi. Oni su sačinjeni na osnovu „sredstava raspoloživih u momentu njihovog zaključenja“, a mogu biti izmenjeni „nakon sticanja likvidnih mogućnosti iz drugih izvora finansiranja“. Na šta su potrošena sredstva iz budžeta kada ih uopšte više nema za osnovnu naučnu delatnost? Još čekamo i krivično-pravnu obradu poslovanja Jedinice za upravljanje projektima koja je u periodu od četiri godine uskratila naučnoj zajednici u Srbiji dve trećine sredstava za istraživanja. Ovakav odnos prema nauci otvara i važno strateško pitanje – da li ćemo pristati da postanemo zemlja neobrazovanih i neobaveštenih čistača šoferšajbni na evropskim putnim pravcima kojoj će nauku 21. veka prezentovati diletanti i šarlatani? Ili našoj zemlji želimo bolju sudbinu, pa ćemo čuvati njen naučni potencijal u svim oblastima, negovati akademske standarde i slobode u njoj, razvijati kvalitetan obrazovni sistem i unapređivati elementarnu naučnu pismenost naših građana. Na naučna pitanja odgovore mogu davati samo stručnjaci, ali u davanju odgovora na ova strateška pitanja možemo i moramo svi učestvovati.