Dogorelo do aviona

Samo u poslednjoj deceniji u više od 35 velikih požara u Evropi živote je izgubilo nekoliko stotina ljudi, a materijalna šteta je bila veća od sedam milijardi evra. Svake godine se u proseku na tom kontinentu registruje 70.000 manjih šumskih požara, a Mediteran i Balkan su najugroženija područja. Naučnici upozoravaju da se vreme na Balkanu menja nagore i da ćemo tek preživljavati duga, veoma suva i pakleno vruća leta. Šumski požari neće nestati, postaće češći i gotovo sigurno štetniji. Ova godina će za Evropu ostati zapamćena po velikoj tragediji u Portugaliji, gde su 17. juna u šumskom požaru stradala 64 civila, zarobljena na delu auto-puta koji je bio obuhvaćen vatrenom stihijom. Nekoliko nedelja kasnije gotovo cela jadranska obala bila je u plamenu, a vatrogasci su se borili da spasu Split, drugi najveći naseljeni centar u Hrvatskoj. I Crnu Goru je zahvatila serija šumskih požara, BiH je, takođe, iskusila slične posledice „Lucifera“, a vatrene nepogode nisu zaobišle ni Makedoniju, Grčku i Albaniju. Srbija je, srećom, ove godine, bar do sada, bila u milosti majke prirode, ali se štete od požara od 1999. do 2008. procenjuju na 330 miliona evra. U prošloj dekadi nije bilo godine bez ozbiljnog šumskog požara, a 2007. je za Srbiju bila najgora godina, kao i za Hrvatsku, BiH, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju. Ta godina može se uzeti i za presudnu, jer su mnoge zemlje regiona prepoznale da neće moći efikasno da se bore sa šumskim požarima bez sistema, koji podrazumeva i specijalizovane letelice za gašenje požara. Od tada do danas Srbija, uz BiH i Albaniju, gotovo ništa značajno nije investirala u formiranje nacionalne flote tih specijalizovanih letelica. Bilo je, doduše, nekih investicija države Srbije u sposobnosti vatrogasaca iz vazduha, ali nedovoljno. Problemu se nije prišlo sistemski. Naime, Ministarstvo unutrašnjih poslova predvodi domaće vazduhoplovne kapacitete za gašenje požara sa pet podvesnih sistema za izbacivanje vode iz helikoptera. U skorije vreme MUP je investirao u opremanje svojih AB.212 helikoptera sa dva novija Bamby Bucket sistema (podvesni sistem u vidu veće korpe, koji je vezan kablom za helikopter i može se puniti vodom, penom ili retardantom), koji u najboljem slučaju mogu poneti oko 1.400 litara vode. Policija prioritetno dežura za druge misije i u praksi za potrebe gašenja požara najviše može izdvojiti dva helikoptera. MUP, takođe, poseduje i dva montažna bazena za zahvat vode, čiji je kapacitet 40 tona vode za sat vremena dejstva. Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su za ove namene opredelili jedan stariji helikopter Mi-8T koji je u stanju da na požar sruči do 2.000 litara vode u jednom naletu. Uzimajući u obzir da oba nova helikoptera Mi-17V-5, koji su nabavljeni 2016, nisu opremljeni da gase požare i da država ignoriše vremešnu, ali operativnu flotu aviona PZL-18 dromader firme JAT Privredna avijacija iz Vršca, koja zaprašuje komarce, ali može gasiti i požare, može se reći da Srbija u odnosu na svoju teritoriju, poseduje izuzetno mizerne kapacitete za gašenje požara iz vazduha. Iako postojanje Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu predstavlja određenu pomoć, ruske letelice za gašenje požara nisu konstantno bazirane u Nišu i nisu raspoložive u svakom trenutku. A i kada dođu nisu besplatne - Rusi od njihovog iznajmljivanja ne profitiraju, plaćamo samo troškove operacija - i ceo koncept njihovog prisustva dokazuje da je Srbija iz političkih ili nekih drugih razloga pre motivisana da konstantno iznajmljuje tuđe, umesto da investira u svoje kapacitete. Srbija se sa aspekta investicija u vazduhoplovnu industriju polako budi iz višedecenijskog sna. Posle nabavke lovaca za Vojsku Srbije prijatno iznenađenje je bila i kupovina novih Erbasovih helikoptera H145 za potrebe vojske i policije. Kada budu donete drastične, ali preko potrebne odluke u vezi sa postojanjem previše drugih nepotrebnih tipova letelica u vojsci, na dnevni red države bi, po stepenu isplativosti, trebalo da dođe do ulaganja u avione za gašenje požara. Popularni kanaderi ili slični ruski ekvivalent nisu rešenje za Srbiju. Ne samo zbog nedostatka većih vodenih površina, već i zbog toga što su postojeće reke i jezera puni otpada, panjeva i rastinja. Srećom, postoji još nekoliko različitih tipova aviona i helikoptera za borbu protiv požara. Prioritet za manje države sa ograničenim sredstvima bi trebalo da bude relativno jeftina letelica, ali i efikasna u gašenju požara. Trenutno je, po svim parametrima, najpopularnije rešenje Air Tractor AT-802, koju poseduju i susedi Hrvatska, Makedonija i Crna Gora, ali i Francuska, Portugalija, Španija, Italija, Kipar, Izrael, Amerika, Kanada i Argentina. Jednomotorni avion Air Tractor proizveden u Americi košta četiri miliona dolara i opremljen je veoma preciznim kompjuterski kontrolisanim sistemom za gašenje požara sa kapacitetom od oko 3.100 litara vode ili hemijskih sredstava - pene ili retardanta. Dvomotorni CL-415 kanader nosi oko 6.140 litara vode, ali je devet puta skuplji. Sledeća najrazumnija opcija bio bi ruski transportni helikopter Mi-17 koji, zavisno od opreme, može koštati oko 15 miliona dolara, a kada se pretvori u „vatrogasca“ može da ponese najviše oko 2.500 litara vode. Donekle očigledna matematika pruža i objašnjenje zbog čega su okolne države po ceni jednog helikoptera Mi-17, koji nosi 2.500 litara vode, izabrale četiri Air Tractor-a, koji zajedno mogu da ponesu 12.400 litara. Druga računica pokazuje da devet Air Tractor-a sa ukupnim kapacitetom od 27.900 litara koštaju kao jedan kanader koji nosi 6.140 litara. Hrvatska je tako kupila šest aviona ovog tipa, Crna Gora dva uz plan za nabavku još dva naredne godine, dok Makedonija poseduje tri, a planira kupovinu još jednog. BiH je na osnovu studije nameravala da kupi šest Air Tractor-a, ali je ta nabavka otežana zbog političkih problema. Srbija se ponovo nalazi u zapećku zanavljanja vazduhoplovne tehnike i verovatno je potreban neki okidač u vidu katastrofe ili jakog pritiska javnosti da se uradi razumna stvar. Specijalizovane letelice za gašenje požara su dugoročno isplativa investicija, a Srbiji bi bilo dovoljno šest Air Tractor-a. Ta investicija bi, ako se uzmu u obzir štete od požara, bila sigurno isplativa, a eliminisala bi se i potreba da se iznajmljuju tuđe letelice za sve, osim za najveće požare. Nekad slavna Privredna avijacija JAT-a sa bazom u Vršcu spremna je već decenijama da zanovi svoje stare dromadere, a to bi bilo i rešenje za njen dugoročni opstanak. Zbog njihove tradicije i ljudskog - letačkog i tehničkog – potencijala, Srbija ne bi gradila ovu službu od nule. I veliko iskustvo u gašenju požara je resurs koji bi svako sistematsko rešenje učinilo bržim i jeftinijim. A Air Tractor bi mogao da se koristi i za sekundarne svrhe - tretiranja poljoprivrednog zemljišta iz vazduha koje Privredna avijacijama već decenijama obavlja, što bi doprinelo još većoj isplativosti ovog ulaganja. Uz sve toplija leta, vreme radi protiv Srbije. Nije pitanje da li će, nego kada će veći šumski požari ponovo prouzrokovati velike ljudske i materijalne gubitke. Vazduhoplovstvo, nasuprot medijsko-političkim zloupotrebama, nije nešto što isključivo služi za slikanje već pruža brzinu reakcije i fleksibilnost koja se, uz početnu visoku cenu, višestruko isplati. Posle zaštite vazdušnog prostora u miru (air policing), vertikalnih kapaciteta za transport u slučajevima masovnih evakuacija, treći bitni razlog za nabavku novih letelica svakako su požari.