Cela Srbija jedna Ikea

Ako je kojim slučajem mučeni srpski malinar ili kakav drugi paor, strepeći za cenu maline ili posledice avgustovske žege, barem i video naslovnu stranu dnevnog lista Alo prošle srede, mora da je pomislio da je svim njegovim mukama došao kraj. Zaspao je prethodne večeri u Srbiji, a probudio se toga jutra u Švedskoj. Švedski standard, socijalna briga, pravni, politički, vrednosni sistem. Dvema rečima - država blagostanja. Jer, šta bi drugo moglo „naterati“ predsednika države Aleksandra Vučića da najpre autorskim tekstom u pomenutom tabloidu, potom TV gostovanjem, pa naposletku i svečanim otvaranjem, dva dana besplatno igra ulogu pi-ara jedne privatne kompanije. I to švedske Ikee, koja je, nakon 27 godina, rešila da se vrati na srpsko tržište. I možda nije sasvim neuobičajeno da predsednik ili premijer države prisustvuje otvaranju robne kuće Ikea, ali teško će ko naći primer predsedničkog autorskog teksta posvećenog otvaranju jedne robne kuće, makar ona bila i Ikeina. Pritom, izjednačavajući Srbiju i jednu stranu kompaniju, ponovo nije zaboravio da narod čiji je izabrani predsednik „optuži“ za nedostatak preduzetničkog duha i lenčarenje... Ako je njemu tako nešto i bilo potrebno, Ikei očigledno nije. Jedan od omiljenih brendova iz sektora nameštaja i kućnih potrepština, čije proizvode su stanovnici ove zemlje prethodne skoro tri decenije kupovali ili direktno u inostranstvu ili posredstvom lokalnih dilera, preko noći je postao omražen delu javnosti. I to toliko da je, osim spekulacija šta je Ikea sve dobila da bi došla u Srbiju, bilo i sporadičnih poziva na bojkot njihove robe. NIN je istraživao šta su prednosti, a šta mane povratka ove robne kuće na srpsko tržište? Da li su tačna nagađanja o državnoj pomoći? I koliko će dolazak Ikee poremetiti ovdašnje tržište nameštaja i kućnih potrepština? „Ikea ne otvara proizvodne pogone, nego robne kuće - ne donosi pare, nego dolazi po naše“. Iako bi sada verovatno želela da to nikada nije napisala ili barem da se neki član tviter-zajednice nije dosetio njenog tvita iz marta 2012, novinarka Ksenija Vučić je tada zapravo dala i najpribližniju definiciju Ikee. Ali, istina je i da je sve manje proizvodnih kompanija koje u Srbiju donose novac, a sve više onih koji svoje pogone otvaraju parama poreskih obveznika. Za razliku od njih, Ikea od Srbije nije dobila subvencije za radna mesta, niti bilo koji oblik državne pomoći. Tako tvrde NIN-u u ovoj kompaniji. „Ikea je u Srbiji investirala 70 miliona evra u izgradnju robne kuće u Bubanj potoku, a 10 miliona evra uloženo je u izgradnju pristupnih saobraćajnica. Izgradnji objekta prethodila je izrada Plana detaljne regulacije za celu oblast Bubanj potoka, koju je kompanija sama finansirala, kao što je o svom trošku izgradila i pristupne saobraćajnice“. U Ikei kažu i da su netačne informacije koje su pojedini mediji i ekonomisti iznosili o tome da je ona privilegovana na našem tržištu. „Kompanija nije dobila nikakvu vrstu državne pomoći, niti ju je tražila. Zemljište za izgradnju je kupljeno od privatnih vlasnika po tržišnim cenama, a po zakonu nemamo pravo ni na subvencije za zapošljavanje radnika, niti smo ih tražili. Što se tiče naplatne rampe, Putevi Srbije i resorno ministarstvo potvrdili su da je njeno izmeštanje planirano Urbanističkim planom, ali je tačno da je zbog izgradnje naše robne kuće na ovoj lokaciji primena odluke o izmeštanju ubrzana“. Takođe, odgovarajući na pitanje da li su tačne spekulacije da su radnici zaposleni preko lizing agencija, u ovoj kompaniji kažu da trenutno zapošljavaju 416 ljudi. „U samoj robnoj kući je zaposleno 329 osoba, dok je oko 30 radnika angažovano posredstvom agencija za lizing radne snage, jer u prvim mesecima očekujemo povećan obim posla. Dodatno, u kancelariji za tržište Jugoistočne Evrope, koja je u Srbiji, zaposleno je još 65 ljudi“, preciziraju u ovoj kompaniji. U skladu sa „dijagnozom“ koju je onomad dala Ksenija Vučić, nesumnjivo će najveće koristi od povratka ovog brenda na srpsko tržište imati potrošači. Pored, naravno, same Ikee koja je i došla u Srbiju procenjujući valjda da je ovo tržište na kome može da se profitira. Jaša Erčić, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira u Privrednoj komori Srbije kaže za NIN da je dolazak Ikee dobra vest za potrošače, jer ova kompanija „postavlja zlatne standarde u oblasti prodaje nameštaja“. Osim toga, i domaći proizvođači nameštaja i ostalih potrepština mogli bi u Ikei naći kupca za svoju robu, ukoliko uspeju da zadovolje njihove standarde i dogovore prihvatljivu cenu. Ali da li one to mogu, ako se zna da se u ovoj robnoj kući od domaćih proizvoda mogu naći jedino oklagija i daska za sečenje, a ovih dana čak ni ti artikli se ne mogu kupiti? „Sigurno je da će dolazak Ikee doneti promene na domaćem tržištu, ali neozbiljno je to sada procenjivati. Iskustva su različita, od Rumunije gde je proizvodnja domaćeg nameštaja pala za gotovo 50 odsto, do Bugarske gde se dolazak Ikee nije ni osetio. Navike potrošača su različite, a naša preliminarna procena je da će na srpskom tržištu biti poremećaja, samo je teško unapred tvrditi kolikog“, objašnjava Erčić. Drugim rečima, očekuje se da će Ikein povratak ugroziti pojedine domaće proizvođače, verovatno doprineti i gašenju nekih manjih firmi, a time i nekih radnih mesta. „Pretpostavljam da su se ozbiljni domaći proizvođači već spremili za dolazak Ikee i prilagodili mogućim promenama na tržištu, kako bi amortizovali ovaj udarac“, kaže sagovornik NIN-a. Činjenica je da srpska industrija nameštaja poslednjih godina povećava proizvodnju i izvoz, te da je jedan od retkih sektora privrede koji ostvaruje spoljnotrgovinski suficit koji je 2016. bio 360 miliona evra. U PKS kažu i da je poslednjih pet godina izvoz nameštaja iz Srbije rastao po stopi od 13 odsto, kao i da je udeo ovog sektora u ukupnom izvozu tri puta veći no što je njegov udeo u BDP-u Srbije. „Ovi pokazatelji su pozitivni, ali daleko od toga da smo zadovoljni dodatom vrednošću koju izvozimo. Može to daleko bolje“, kaže Erčić, želeći da objasni da bismo umesto drveta i sirovina mogli izvoziti više nameštaja i gotovih proizvoda boljeg i prepoznatljivijeg dizajna. Različite su reakcije i predstavnika drvne i industrije nameštaja, koja nije zaslužila autorski tekst predsednika, iako izvozi i pozitivno utiče na spoljnotrgovinski bilans, koji će dolaskom Ikee verovatno biti poremećen, jer se, sem oklagije i daske za sečenje, ostalih oko 9.500 artikala uvozi. Tako je Miroljub Radovanović, vlasnik firme Jela iz Jagodine Vučiću poslao poruku da se raduje dolasku Ikee, jer će se tako i domaći proizvođači naterati da budu konkurentniji, a na pitanje šta je njegovu firmu ranije sprečavalo da bude bolja i konkurentnija, NIN je dobio sledeći odgovor: „Nažalost, generalni direktor i vlasnik kompanije se trenutno nalazi na godišnjem odmoru i nije u situaciji da daje izjave za medije“. Sa druge stane, Dragomir Lazović, vlasnik kompanije Matis iz Ivanjice, fabrike koja zapošljava više od 1.000 ljudi, kaže da Srbija Ikeinim dolaskom neće dobiti ništa. „Štaviše, mislim da će njenim dolaskom jako biti ugrožena industrija kućnih potreba kao i da će se uvećati spoljnotrgovinski deficit“. Lazović za NIN tvrdi da domaći proizvođači „teško mogu postati dobavljači Ikee, jer su njihovi zahtevi za nabavnu cenu proizvoda jako niski“. Sa druge strane, kaže on, „njihova politika je da robu koju prodaju preko trgovinskog centra u jednoj državi ne kupuju od proizvođača iz iste države. Istina je da će dolazak Ikee pogoditi dosta srpskih proizvođača koji su svoju orijentaciju usmerili samo na proizvodnju i plasman na domaće tržište, jer će se konstelacija prodaje na tržištu izmeniti“. On smatra da je srpska industrija nameštaja jedna od retkih koja je i nakon propasti Jugoslavije opstala i kvalitetom i znanjem, te bi država hitno morala da „se okrene domaćim proizvođačima i uloži u njih kako bi se lakše izborili sa inostranom konkurencijom“. Dodaje da domaća industrija nameštaja, koja inače koristi i više od 90 odsto domaće sirovine u proizvodnji, trenutno zapošljava između 35.000 i 40.000 radnika, ali da je „najveći njen problem kvalitetan plasman u zemlje EU, zbog privilegovanja njihovih nacionalnih kompanija“. Lazović ističe da će domaći proizvođači vrlo brzo državi uputiti zahtev da subvencioniše tehnologiju kao i da izgradi tri do šest velikih tržnih centara u celoj Srbiji i omogući proizvođačima nameštaja da tu kupe prodajne prostore. „To državu neće koštati ništa, a u takvim lancima bi bila koncentrisana kompletna domaća industrija nameštaja i svi proizvođači bi mogli u jednakim uslovima da ponude robu na domaćem tržištu. Na taj način bi povoljno došli do tržišta i ne bi se zaduživali da uđemo u prodajne centre. Imali bismo i više kreditnog prostora za ulaganje u proizvodnju. Ukoliko bi se ovo ostvarilo, siguran sam da nijedna evropska i svetska kompanija ne bi mogla da parira i ugrozi srpski proizvod“, kaže vlasnik Matisa. Proizvođači okupljeni u PKS ranije su isticali da su njihovi najveći problemi što su šumarstvo i drvna industrija odvojeni sektori u različitim ministarstvima, te što Vlada ne prepoznaje „značaj drvne industrije za izvoz Srbije, pa nema ni izvoznih subvencija za one koji svoju robu plasiraju u inostranstvo“. Ikea, dakle, po svemu sudeći neće pospešiti domaće proizvođače da rade više, kao što će teško koji od njih uspeti da se svojim proizvodima dokopa rafova ovog švedskog giganta, ma koliko Dragan Tomić, nekadašnji prvi čovek Simpa, tako nešto tvrdio u intervjuu Nedeljniku. Čak ni Tomić ne spori da će najveću korist od Ikee imati potrošači, koliko god i on, ali i mnogi drugi, verovali da je povratak Ikee signal da je Srbija postala uređena i normalna država. Ali, da li bi u jednoj takvoj zemlji dolazak Ikee bio najveća medijska i politička vest ili pak samo vestica na stranici jednog dnevnog lista, kao što je uostalom i bilo pre dve i po decenije kada je prvi put stigla u tadašnju Jugoslaviju? Patriotizam i oklagije U nedelju, kada je ekipa NIN-a posetila robnu kuću Ikea na Bubanj potoku, među oko 9.500 artikala izloženih na 33.000 kvadratnih metara, nije bilo moguće kupiti oklagiju napravljenu u Srbiji. Da li su Srbi, ipak, veće potrošačke patriote no što se obično misli ili su se na rafovima Ikee našle male količine ovog srpskog proizvoda, tek ljubazna prodavačica odgovorila nam je da su srpske oklagije rasprodate. Oklagije su inače proizvod srpske firme Standard furniture Serbia,iz Ćuprije, koja na svojoj internet adresi ističe činjenicu da su svi njeni proizvodi ispitani u „nominovanim laboratorijama Ikee u Evropskoj uniji“.