Stara praksa i mlade snage

Dok predsednik države Aleksandar Vučić otvara fabrike, najavljuje povećanje plata i penzija, obilazi gradilišta, najavljuje nove strane investicije i obećava subvencije iz državne kase, kojoj više u skladu sa svojim ovlašćenjima baš i ne bi smeo tako lako i toliko blizu da prilazi (ne sećam se da je Tomislav Nikolić pričao o povećanju plata, novim investicijama, stopi nezaposlenosti, rastu BDP-a, budžetskom suficitu i sličnim stvarima), premijerka Ana Brnabić je odsustvo iz javnosti prekinula pozivom mladima koji su se obrazovali u inostranstvu da se vrate u Srbiju. Ne sumnjam u njene dobre namere, ali ako je ozbiljno mislila da mladi prihvate taj poziv, pre toga je morala da porazgovara s ministrima u svom kabinetu. Jer, ako oni nastave po starom, niko iz Nemačke, Švajcarske ili SAD neće baš požuriti da kupi kartu u jednom smeru. Pa, da su bili zadovoljni stanjem u domovini mnogi ne bi ni otišli odavde, često rešeni da se nikada ne vrate. Za sada je sve ostalo samo na pozivu. Srećom, nije pokušala da ih ubeđuje Šantićevim stihovima „Ostajte ovde, sunce tuđeg neba neće vas grijat ko što ovo grije“, a i da jeste ne bi vredelo. Jedino što Ana Brnabić može jeste da merama i rezultatima Vlade pokaže da ti mladi gastarbajteri u Srbiji imaju čemu da se nadaju. Jer, bez nade su je i napustili. Pa se bez nade da će ovde biti bolje neće ni vratiti. A bez njih, opet, nema nade da će i Srbija na dugi rok postati normalna i pristojna zemlja. Uostalom, kako bi i mogla ako godinama iz nje odlaze najbolji, dok mnogo gori od njih koracima od sedam milja grabe ka vrhovima vlasti. Onima koji su otišli za to nije bilo dovoljno ni vrhunsko obrazovanje na prestižnim svetskim i najboljim domaćim univerzitetima, a mnogima koji su dočekali svojih pet minuta vlasti to nije ni bilo potrebno. Na vreme su shvatili da je ponekad dovoljno biti samo poslušan i klimati glavom. Sa tim kvalitetima, uz partijsku knjižicu, za napredovanje do neslućenih visina dovoljna je i sumnjiva diploma, ili još sumnjiviji doktorat. Na kraju krajeva, ko će i da te pita za diplomu, ako su i drugi u tvom okruženju završili istu školu. Nema sumnje da je „negativna selekcija“ jedan od razloga zašto je „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih“ pokazao da su oni razočarani, da ih brine nezaposlenost i da zbog toga žele da odu iz zemlje. Zato bi prvi zadatak Ane Brnabić trebalo da bude da učini sve da bar nekog od tih genijalaca koji se još premišljaju zadrži u Srbiji. Ako u tome ne uspe, ni oni koji su već otišli neće se vratiti. Pogotovo kad čuju da je Vlada rešila da do daljeg na čelu RTB Bor zadrži dugogodišnjeg direktora Blagoja Spaskovskog, iako je konsultantska kuća Mekinsi još pre godinu i po jasno predočila da je deo gubitaka te državne kompanije direktna posledica lošeg upravljanja. Neće mlade na povratak ohrabriti ni vest da je pre desetak dana za direktora kompanije Tigar imenovan Vladimir Ilić, doskorašnji državni sekretar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Osim ako država misli da je to preduzeće zaista ozbiljan socijalni slučaj, s obzirom na to da je Ilić pre dolaska u ministarstvo tri godine bio direktor Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, a još deceniju je u tom centru radio kao pravnik. Da ne pominjemo neka druga, već legendarna kadrovska rešenja. Te stvari, dakle, premijerka mora da promeni ako zaista želi da se mladi vrate. Ne znam da li je za nju to problem, ali na njenom mestu ozbiljno bih se zabrinuo i zbog stava trećine mladih da „demokratija nije najbolji oblik vladavine“. Na dugi rok za Srbiju je najgore ako to stvarno misle, mada se nadam da su samo u zabludi i da ih je neko uverio da su burazerski dilovi i stranačko zapošljavanje neizbežni deo demokratije. Ako im se to ne sviđa, još ima šanse za demokratiju u Srbiji. Neko bi premijerku trebalo da upozori da tri četvrtine mladih ne veruju nijednom političaru i da misle da političke stranke ne rade u njihovom interesu. Jer, ko će poslušati nekoga kome ne veruje?